Borjan “jači” od tuče za Zvezdinu duplu krunu

Čak i sasvim dobro prvo poluvreme večitog derbija na stadionu “Rajko Mitić” težine osvajanja Kupa Srbije, solidan broj šansi i činjenica da je pitanje pobednika odlučivano u penal seriji – 0:0, 4:3, ne predstavljaju nikakvu težinu naspram sramnih scena koje su se dogodile posle treće serije. Mladi napadač Zvezde, Nikola Krstović, nakon realizovanog jedanaesterca za 3:3 u seriji, neprimereno i nevaspitano uneo se u lice golmana Stojkovića, želeći da ga isprovocira, uputio mu je klasične fraze u tri reči, a kapitenu crno-belih nije trebalo puno da iskaže tamnu stranu svog karaktera: loptu je prislonio na lice crnogorskog fudbalera koji se automatski stropoštao na travu što je bio signal da u teren ulete gotovo svi iz tabora večitih rivala.

Došlo je do koškanja, psovki, viđen je i neki udarac “ispod pojasa”. Postojala je čak i mogućnost da se derbi prekine usred penal serije, ali su se nekako strasti smirile pa je Milan Borjan izrastao u Zvezdinog heroja. Odmah posle prikazanog primitivizma, odbranio je šuteve Jojića, potom i Štulića težine prve duple krune crveno-belih od 2007. godine i osvojenog pehara u Kupu Srbije posle posta dugog devet godina.

Možda je prizemnost današnjih generacija fudbalera u Srbiji povezana i sa time da većina njih na kraju školovanje završava posle osmog razreda; verovanto je sve to povezano i sa kućnim vaspitanjem, stečenim modelima ponašanjima, pa tako i ono što su napravili tokom penal serije ni za koga neće predstavljati sramotu sa rokom trajanja dužeg od par dana. U takvom ambijentu, u kojem je “normalno” da se igrači međusobno vređaju, udaraju, omalovažavaju i da to nije na adekvatan način sankcionisano od strane Dejana Stankovića, odnosno Aleksandra Stanojevića, a kamoli čelnika večitih rivala, u treći plan pada utisak da je u prvom poluvremenu demonstriran dopadljiv fudbal.

Sa kreativcima formata Kataija, Ivanića i Kange, Zvezda je imala više izglednijih šansi; najbolje je propustio Falčineli; oba puta na ubacivanje Gajića sa desne strane – prvo je za delić sekunde zakasnio da samo ćušne loptu, a onda je za pola metra bio neprecizan u pokušaju da petom postigne gol. Partizan je pak, preko mladog Jovića imao takođe dve sasvim dobre prilike. Najbolju je možda propustio Nikolić.

Igrao se 78. minut kada se Ben u protivničkom šesnaestercu izborio sa Vujačićem, odigrao pas u peterac, ali je šut Nikolića u deliću sekunde izblokirao Urošević. Da li zbog umora ili čega već, trener Stanković je prvo Kataija zamenio u 71. minutu, a potom i pred dodatnih 30 Ivanića i Falćinelija, dok je na drugoj strani Stanojević pokušao da sa kreativnijima Nathom i Stevanovićem dođe do gola. Nekih izglednijih prilika nije bilo, Zvezda je izgubila na kreaciji, Partizan na svežini, tako da je bilo jasno da će o krajnjem epilogu biti odlučivano u penal seriji koja je do treće “epizode” ličila na fudbalsku, a posle više na dvoboj zaraćenih afričkih plemena iz 18. veka.

Gobeljićeva sramota za sva vremena

Da primitivizam ne može biti uokviren u razumnu formu videlo se odmah nakon što je Borjan odbranio penal mladom Štuliću za konačnih 4:3 u penal seriji. Umesto da pohita u zagrljaj svom prijatelju, Gobeljić se zaleteo ka golmanu Stojkoviću, valjda u nameri da pokaže koliko ga ne podnosi i da mu nije zaboravio njegove, takođe primitivne rečenice u najavi utakmice, skinuo je šorts i iscerio mu se u lice. Na sreću, član stručnog štaba Partizana isprečio se između njih dvojice, a Gobeljić se uputio ka saigračima. “ Ono što je igrač sa brojem 77 (Gobeljić prim. aut) uradio na kraju meča je sramno i nadam se da će neko odgovoran u srpskom fudbalu preduzeti disiplinske mere. NJegov postupak je zaista sraman i ne sme da se smatra za nešto normalno. Za potez koji je uradio morao bi da bude suspendovan najmanje 10 utakmica jer je morao da ima makar minimum fudbalskog poštovanja. Stidim se jer sam igrao istu utakmicu sa takvim igračem” razočaran je bio Natho ponašanjem Gobeljića nakon penal serije.

Pehar važniji od utiska

“Zaokružili smo jednu jaku sezonu duplom krunom. Ne zanima ne da li je bilo lepo kada treba da doneseš trofej kući. Brzo se onda zaboravi lepota. Čestitam klubu, igračima, navijačima. Derbi je bio ružan za gledanje, ali u ovakvoj godini me ne zanima kako smo izgledali. Momci su dali sve, video sam u njihovim očima da nema više benzina, da je gotovo. Dok su oni bili tu, igrali smo na jedan način, a kasnije smo morali to da promenimo, da probamo direktnim fudbalom” istakao je Stanković, trener Crvene zvezde, osvrnuvši se i na ponašanje Krstovića. “  Ne mogu ni ja da utičem na baš sve na terenu, ali treba uvek biti veliki, ne treba prelaziti granicu pristojnosti, treba biti dostojanstven, veliki i u pobedi i u porazu. Mislim da će i njima biti krivo kada se probude. Ja samo mogu da se izvinim u ime Crvene zvezde. Derbi vuče takve stvari, idemo dalje, ali ne opravdavam.”

Dosta nesportskih stvari

– Toliko loših stvari se desilo, bilo je dosta nesportskih stvari, ali mi smo bili tu kad je Zvezda podigla pehar, ponašali smo se kako dolikuje velikom klubu kakav je Partizan, iako nam nije lako da se borimo sa svim i svačim. Bili smo pravi sportisti, poštovali protivnika. Zvezdi čestitam osvajanje kupa. Sve je bilo korektno tokom utakmice, mada je bilo čarki u određenim trenucima. Momcima nemam šta da zamerim, izgarali su uprkos kadrovskim problemima. Nismo zadovoljni što nismo pobedili – poručio je trener Stanojević, šef struke Partizana.