Zvezda se ugasila

Od momenta kada su izašli iz karantina pa do odigranog meča sa Monakom, crveno-beli su u periodu od trinaest dana imali samo dva treninga koja su obavili pod bandažom.

U tom intervalu odigrali su šest utakmica, igrajući u proseku na manje od 48 sati razmaka, što bi trebalo da bude nepisano pravilo kada je u pitanju minimalan vremenski period neophodan za zakazivanje mečeva.

Dodatni problem predstavljale su i loše linije, tačnije nemanje čarter letova do Vilerbana, Ljubljane, Atine, što je podrazumevalo višesatno čekanje na aerodromima.

U takvim okolnostima, najviše su nastradali oni igrači koji su najduži vremenski period proveli u izolaciji zbog korona virusa. Nejt Volters, Nikola Kalinić i Luka Mitrović igrači su koji su najteže podneli virus korona, na način da su u izolaciji morali da provedu čak četrnaest dana, bez ikakve fizičke aktivnosti.

Ni nakon izlaska iz izolacije, gotovo da nisu imali, kao ni ostatak ekipe, prave, kvalitetne treninge zasnovane na direktnom fizičkom kontaktu. S tim u vezi, ni ne čudi što su se protiv Monaka naprosto ugasili. Kalinić je možda bio i eklatantan primer isrcpljenog i trenutno fizički nespremnog igrača.

Kada je košarkaš umoran, obično noge prve „stradaju“, bivaju teške, što se uglavnom primarno manifestuje prilikom polaska u dribling ili podizanja na šut.

Još od Asvela, najbolji Zvezdin igrač, nesumnjivo, ne liči na košarkaša koji je do preležane korone bio istinski lider i neko zbog čijeg su znanja evroligaški treneri pripremali posebnu taktiku, što čak i nisu krili.

Statistički, Zvezda protiv Milana i Monaka čak i nije preterano odstupila od svog ovosezonskog proseka, međutim u poslednjim četvrtinama bio je evidentan nedostatak svežine, kontinuiteta i ideje.

U drugom poluvremenu meča sa Monakom, crveno-beli su izgubili čak 13 lopti, gotovo da su ostali bez lakih poena i realizacije u tranziciji, nasuprot prvog poluvremena u kojem su imali čak 26 poena iz igre na otvorenom terenu.

Nije bilo protoka lopte, timske realizacije niti igre preko niskog posta odnosno u centralnom piku. Bez svežine i agresije, odbrana je popucala po svim šavovima, kako u timskom zaustavljanju i automatizmu na strani pomoći (Zvezda preduboko pomagala) tako i u igri jedna na jedan.

Motejunas se protiv Kuzmića na niskom postu pretvorio u Hakima Olejdžuvona iz najboljih dana, „meke“ ruke u šutu sa distance objasnio je na delu zašto je svojevremeno bio i NBA kalibar.

Višesatno čekanje u Frankfurtu

Koliko jednoj ekipi znači čarter najbolje se može videti na primeru košarkaša Crvene zvezde. Klub nije uspeo da ga obezbedi za prvi meč crveno-belih po izlasku iz izolacije. Trener Radonjić i igrači morali su da za Vilerban putuju preko Frankfurta na čijem su aerodromu, čekajući presedanje, proveli više od četiri sata. Slično iskušenje imali su odmah potom, na putu ka Ljubljani. Ne samo što su na najprometnijem evropskom aerodromu proveli pet sati, već su po sletanju u Zagreb, još dva sata morali da putuju autobusom do prestonice Slovenije. Zbog takve konekcije uopšte nisu mogli da treniraju na adekvatan način, a identičan scenario imali su i prilikom nedavnog gostovanja Olimpijakosu. Bez čartera, leteli su preko Ciriha, na čijem su aerodromu morali da čekaju presedanje više od dva i po sata. Po dolasku u Atinu, igrači su morali u sat i po vremena da se smeste i pripreme za trening predviđen tačno 24 časa pred zakazani meč.