Zvezda treći put o isti kamen

Takođe, pokrenuli lavinu manje, više (ne)realnih stručnih, navijačkih i medijskih komentara šampionske vladavine crveno-belih krajcovane potpunom nemoći u tri ovosezonska večita derbija, te umeća crno-belih da svoja prvenstvena baljezganja pokriju ćuškanjem komšija.

I u ovom slučaju je istina negde između, a na obe strane Topčiderskog brda imaju razloga da stave prst na čelo na završetku takmičarske 2019/2020, u kojoj su prvi premašili plan novim ulaskom u Ligu šampiona, a drugi još jednim plasmanom u Ligu Evrope. Ako je moguće bez slađenja tuđim mukama, jer one ne mogu sakriti promašaje u oba dvorišta.

– Šta hajde, …. nas kako stignu – u kratkoj i jezgrovitoj replici Marka Gobeljića na kapitenski pokušaj Milana Borjana da digne spuštene glave saigrača na običajnom  „raportiranju“ ekipe podno tribine sa „delijama“ sažeta je sva gorčina zvezdaške javnosti zbog dva poraza i jednog remija protiv Partizana i jed zbog činjenice da Ivaniću, Degeneku, Boaćiju i ostalima nisu bila dovoljna ni 270 minuta da makar jednom savladaju Vladimira Stojkovića.

Prethodni i sadašnji trener, iskusni Vladan Milojević i početnik Dejan Stanković, svako na svoj način su probali da stanu na „rep“ taktici i ekipi Sava Miloševića, ali su obojica uprskala stvar.

Nisu pronašli: idealnih 11, prave zamene, dobitni model  igre, potrebnu ravnotežu između mladih i prekaljenih igrača i(li) stranaca i „robe“ sa domaćeg tržišta, poželjan odnos mudrosti i drskosti…

Među (u određenim slučajevima) precenjenim i preplaćenim kadrom koji su im probrali generalni direktor Zvezdan Terzić i prvi čovek sportskog sektora Mitar Mrkela, već neko vreme prepotentno nabeđenih da vuku vrhunske poteze.

Ko hoće da pogleda istini u oči priznaće i da beskrvnih i dosadnih partija nije bilo samo u večitim derbijima već i u nemalom broju „malih“ utakmica u Superligi, gde je često na foru ili gurku održavana velika prednost u odnosu na pratioce.

Tamo gde je Partizan, kao pijan, prosipao bodove. Protiv nekih, na papiru, i nekoliko puta slabijih rivala.

Zbog: prepotentnog ulaska u mečeve ili mučnih završnica istih, kardinalnih grešaka u defanzivi, nedopustive nonšalancije u ofanzivi, previda ili pogrešnih odluka Miloševića, limitiranosti pojedinih igrača…

Povremene sudijske greške ne bi smele da budu alibi ni „proizvodnom pogonu“, ni upravi, specijalizovanoj za bavljenjem sporednim stvarima i prepuštanjem stihiji rešavanje krucijalnih problema.

– Rekao sam ti da će biti ovako. Rekao sam ti da moramo da pobedimo – vikao je u televizijsku kameru Umar Sadik posle 100 i kusur minuta polufinalnog rvanja, bez čijeg majstorskog driblinga Natho ne bi dobio loptu kao na tacni.

U pravu je čas slavljeni čas kuđeni Nigerijac.

Partizan je morao kako zna i ume opet naći „čarobnu formulu“ za crveno-bele, jer bi poraz još jednu sezonu posuo pepelom.

Derbijevska prevaga bila bi samo puka statistika da nije izboren duel sa Vojvodinom, pošto će to finale biti poslednji čin borbe „parnog valjka“ za utešni pehar, kada već nije imao s kim ili nije znao kako onaj vredniji vratiti u svoj posed.

Samo ako savladaju novosadske „lale“, Ostojić, Pavlović, Zdjelar, Suma i društvo moći će da se hvale da su dva puta „tukli“ učesnika LŠ, u suprotnom bi morali da se pokriju ušima jer bi to bila jedna od najcrnjih tačaka u klupskoj istoriji.

Finale verovatno na „Rajku Mitiću“

Odlučujući duel za trofej Kupa Srbije zakazan je za 24. jun, a sledeće nedelje biće poznato na kom stadionu će biti uručen njegovom braniocu i petostrukom vezanom osvajaču Partizanu ili Vojvodini i njenom treneru Nenadu Lalatoviću, koji je tri puta u karijeri izvisio u polufinalima a sada će „lalama“ probati da donese drugi takav pehar u klupskoj istoriji. Prema članu 8 Pravilnika Fudbalskog saveza Srbije mesto odigravanja odrediće Izvršni odbor FSS.

– U slučaju da se ne donese odluka iz stava 1 ovog člana, finalna utakmica se igra u Beogradu, po pravilu na stadionu FK Partizan. Ukoliko su finalisti FK Partizan i FK Crvena zvezda, putem žreba se utvrđuje koji je klub domaćin, odnosno na kom se stadionu igra finalna utakmica. Ukoliko su finalisti FK Partizan i neki drugi klub, finalna utakmica se igra na stadionu FK Crvena zvezda. Ukoliko su klubovi finalisti saglasni, moguće je da se utakmica igra na stadionu jednog od njih – stoji u pomenuitom aktu.

Simović na tragu Mažića

Konačno su jedan sudija i njegovi pomoćnici ostali na derbijevskim marginama, jer svojim (ne)činjenjem nisu nijednoj strani dali materijala za vajkanje kako su oštećeni za ovo ili ono. Kao naš najbolji arbitar Milorad Mažić, Novak Simović i „mahači“ su sjajno odradili posao, držeći se strogo pravila čak i u naizgled spornim situacijama. Niti je prekršaj Partizanovog golmana Vladimira Stojkovića izvan njegovih 16 metara bio za više od pokazanog žutog kartona (nije bio zadnji čovek svog tima, oboreni igrač nije bio u zicer šansi), niti je gol Zvezdinog napadača Alekse Vukanovića mogao biti priznat zbog očiglednog ofsajda pre toga.