Zvezdin dug o(p)staje, država ćuti

Revizorski izveštaj potvrdio je da je šampion Srbije u minusu od 45,7 miliona evra, ali da kada su uračunaju sva potraživanja crveno-belih prema drugim stranama realan dug iznosi 32,1 milion evra.

Crveno-beli su u odnosu na prošlu godinu smanjili dug za oko dva miliona (iznosio 34,3), ali se otvara pitanje zašto uprkos dva učešća u Ligi šampiona i jednom u Ligi Evrope minus u kasi i dalje ostaje tako veliki i stalno klub drži na ivici opstanka.

Generalni direktor Crvene zvezde Zvezdan Terzić izjavio je pre godinu dana da je „realan dug oko 14 miliona evra“, ali da tadašnja „finansijska revizija nije obuhvatila sva potraživanja kluba“.

Međutim, novi presek revizora pokazuje da je pomak u smanjenju duga previše spor, naročito za klub koji se sam hvalio da je za dve godine u Ligi šampiona zaradio oko 50 miliona evra.

Sa ovog aspekta ostaje nam samo da se pitamo šta bi se tek dogodilo i koliki bi dug bio da crveno-beli nisu imali izuzetno uspešne prethodne tri sezone u Evropi.

A kada se pogleda spisak dužnika crveno-belih deluje da je kraće nabrojati kome više ne duguju nego one koji su stali u red za naplatu.

Od banaka za kredite, pa do bivšeg predsednika Den Tane kome se duguje oko 200.000 evra, pa bivšeg igrača iz generacije Barija Vladimira Jugovića (150.000 evra)… Jedna stavka u listi, međutim, najviše bode oči.

U pitanju je dug za porez u iznosu od oko 6,7 miliona evra. Pored toga crveno-beli imaju i dug za vodu od oko 300.000 evra i dug za struju od oko 250.000 evra, što su iznosi za koje bi obični građanin odavno bio isključen sa elektro i vodovodne mreže.

Profesor ekonomije dr Goran Radosavljević na FEFA fakultetu ističe u razgovoru za Danas da ključ odgovora na pitanje zašto država ćuti na ovoliko dugovanje za porez leži u Poreskoj upravi.

– Treba prvo saznati da li je to ukupni dug ili dospeli dug, pošto hipotetički gledano postoji mogućnost da je Zvezda prošle nedelje prodala nekog igrača i da još uvek nije platila porez za to. Ako je to dospeli dug, onda znači da on nije naplaćen i onda bi se u tom slučaju verovatno išlo na reprogram duga, što možemo da pretpostavljamo da je slučaj. Ako nema reprograma i ne namiruju se obaveze, Poreska uprava može pokrenuti prinudnu naplatu. Ukoliko Poreska uprava ne pokrene prinudnu naplatu, onda je ona prekršila zakon. Ako bi to bio slučaj, a sada o tome pričamo hipotetički, onda je Poreska uprava stavila FK Crvena zvezda u povoljniji položaj i izvršila diskriminaciju u odnosu na druge poreske obveznike, što je kršenje zakona. Da vi dugujete toliki porez, protiv vas bi verovatno odmah bio pokrenut postupak prinudne naplate. To su sve pitanja za Poresku upravu, da li je dug dospeo, da li je reprogramiran ako je dospeo i ukoliko nije šta je urađeno da se to naplati i da li je pokrenuta prinudna naplata. Jer bukvalno ako jedan dan dugujete, da vam je istekao rok, pokreće se prinudna naplata, a onda plaćate i troškove prinudne naplate koji idu do pet odsto od poreskog duga – objašnjava Radosavljević.

Problem po njegovom mišljenju predstavlja neuređenost oblasti pod koju spadaju sportska društva, pošto se u klubovima čelnici menjaju, a za dugove koje ostave niko ne odgovara.

– Ceo sektor sportskih društava je izuzetno neuređen što ostavlja mogućnost za različite malverzacije, a o posledicama da ne pričamo kolike mogu da budu. Imate sportska društva koja duguju milione za poreze, a koja su u suštini udruženja, a onda imate druga udruženja poput nevladinog sektora, čiji je promet neuporedivo manji, a koji su sada pod posebnom kontrolom Uprave za sprečavanje pranja novca. Znamo da je sport, pored građevine, sektor koji je idealan za pranje novca, i to ne samo kod nas već i svuda u svetu. To onda otvara pitanje kako je moguće da se sportska društva ne kontrolišu ozbiljnije i kako je moguće da ne plaćaju porez, kao i kako je moguće da ih niko praktično ne dira. Ovde ne postoji zakonski okvir kao kod banaka, gde članovi uprave snose posledice za loše poslovanje. U sportskim društvima je jedino moguće da odgovorni budu gonjeni za neke lične malverzacije unutar kluba – ističe Radosavljević i dodaje da „konstantno imamo slučajeve da država ćuti na poreska dugovanja preduzeća koja smatra bitnim od javnog i društvenog interesa“.

Božo Prelević, advokat i nekadašnji koministar policije, kaže da ga ne čudi što crveno-beli duguju blizu sedam miliona evra za porez, odnosno da je iznenađen što dug nije viši.

– Pošto su fudbalski klubovi važni zbog dve stvari, jedna su navijači a druga je pranje para, država protiv njih verovatno neće ništa preduzimati, kao što nije ni preduzimala u poslednjih 30 godina. Sportski klubovi su to odavno prestali da budu i sada su manufakture za manipulaciju i jeftinu zabavu. Nisu oni čelne ljude fudbalskih klubova tražili među poštenim ljudima, nema tu nikakvih iznenađenja. Pogledajte u poslednje tri decenije koliko je ubijenih predsednika fudbalskih klubova i lako ćete videti čemu onda ti klubovi zapravo služe. Oni samo liče na fudbalske klubove, ali nemaju ništa zajedničko sa pravim fudbalskim klubovima, osim što neki momci trčkaraju u nameri da daju gol, ali sve ostalo nema nikakve veze – tvrdi Prelević.

Za njega nema dileme zašto aktuelni državni vrh žmuri na dugovanja fudbalskog šampiona države.

– Da se neko kojim slučajem izjasni protiv Vučića, sutra bi im naplatili porez prodajom stadiona. Svi oni će da vam kažu da se plaše da budu ljudi, ali se zato očigledno ne plaše se da budu krivci – zaključuje Prelević.

Republika Srbija nije prioritet

Crvena zvezda je još pre šest godina naučila lekciju da ako ne namiri dugove prema inostranim klubovima i igračima lako može biti suspendovana iz UEFA takmičenja. Od tog momenta klubu je isplata takvih dugovanja prioritet, dok potraživanja države Srbije očigledno mogu da čekaju sve dok ne bude političke volje za njihovu naplatu. Zvezda je prethodnih dana izmirila obaveze prema Las Palmasu za Matea Garsiju, Hadersfildu za Radživa van la Paru i BATE Borisovu za Mirka Ivanića, čime je otklonila sve prepreke kada je u pitanju finansijska kontrola UEFA. Ukupna suma koju su crveno-beli ovog leta isplatili prema inostranim poveriocima iznosi nezvanično oko dva miliona evra.

Fiorentina nudi za Gavrića tri miliona evra

Fiorentina je prema nezvaničnim informacijama spremna da za Zvezdinog krilnog napadača Željka Gavrića plati tri miliona evra. Crveno-beli bi novac dobili u celosti, bez rata, a uz to bi i levi bek Aleksa Terzić bio uključen u razmenu, pošto klub iz Toskane više ne računa na njega. Dogovor dva kluba mogao bi da se realizuje narednih dana.