Zvezdina dupla kruna i „prazna“ sezona Partizana u senci uličarskog ponašanja

Ne (samo) zato da ne bi završio u komšijskoj trofejnoj sali, što je pokretački motiv u svim večitim rivalstvima, već da bi dobilo smisao sve dobro što su (u)radili na terenu od kada su se u jednom trenutku, jesenas, vratili na ispravan put i prestali da budu „vreća za udaranje“ čak i mnogo manjim timovima od sebe.

Nije da nisu hteli, pokušali, imali prilika… da nisu za 120 minuta potpuno „otupeli“ ofanzivu ekipe sa svetskim rekordom u broju osvojenih bodova u jednoj domaćoj ligaškoj sezoni, najvećim brojem pogodaka tokom iste u nacionalnim okvirima i prezimljenom Evropom, ali u regularnom vremenu i za dva produžetka nisu znali da „ubodu“ gol, posle ni umeli da zavrte penal rulet u svoju korist.

Ne samo zato što je iskusni Miloš Jojić umesto da povuče mlađariju, promašajem, zacrnio „belu tačku“ već što je kapitena Vladimira Stojkovića ponovo „ubila“ prejaka reč.

Pre još jednog ružnog i „praznog“ derbijevskog okršaja, nekada neprikosnovena jedinica reprezentacije je u svom stilu, trčeći pred rudu i pun sebe, ponudio da ga „siluju“ ako Partizan ne uzme Kup, sa sve suludim obećanjem „ako budu penali, sigurno ćemo uzeti Kup“.

I dobio ono što se jedino može dobiti u primitivnom društvu sa viškom niskih strasti kakvo je naše; Krstović mu je verbalnom provokacijom posle svog realizovanog jedanaesterca narušio psihički mir, „naterao“ ga na žuti karton (za unošenje lopte u lice) i oduzeo mu „specijalne moći“ u čuvanju mreže od šuteva sa 11 metara, Gobeljić posle susreta skinuo gaće pred njim i pokazao mu…, a Kanga istu poruku poslao držanjem za svoje međunožje.

– Prihvatam potpunu odgovornost, jer sam obećao nešto a nisam ispunio. Za sve se izvinjavam svim partizanovcima! Izvinjavam se i što sam izgubio dostojanstvo u jednom momentu i obećavam da ću im kad-tad nadoknaditi i vratiti ove trenutke – tako zvuči zakasnela pamet Stojkovića, mada bi bilo pogrešno na njegova pleća svaliti svu krivicu za još jednu sezonu koju su „pojeli skakavci“.

Dve godine bez titule i Kup pehara, ove i bez grupne faze UEFA takmičenja, idu pre svega na dušu uprave.

Kada rupa u budžetu nema dna, a Partizanov glas se ne čuje van Humske, onda fale para za prava pojačanja, ista odbijaju crno-beli dres ili ga skidaju svojevoljno i pre vremena, siti praznih obećanja.

A, bez takvih aktuelni sastav ne može više od ovoga, naročito ne u velikim mečevima i Evropi, pošto je trener Aleksandar Stanojević već iscedio suvu drenovinu. Otuda bojazan „grobara“ da ovo nije poslednji put da Partizan ne odnese ništa sa trofejnog talona.

Bogdanović: Drago mi je što nisam prisustvovao

– Pratio sam derbi na televiziji i video jednu zanimljivu utakmicu, u kojoj su obe ekipe imale šanse za pobedu pre penala, a moj Partizan na kraju nije imao sreće da uzme trofej sa bele tačke. Međutim, drago mi je što nisam prisustvovao derbiju i izbliza gledao sramno ponašanje pojedinih igrača Crvene zvezde. Takva prostota i bezobrazluk, stvarno nečuveno. To bih rekao i da je reč o mojim partizanovcima. Neću ih imenovati posle toliko vremena, ali i u vreme dok sam bio direktor Sartida neki momci iz redova večitih rivala dozvoljavali su sebi da brukaju klupski grb. Te prozivke „seljaci“, ta pljuvanja…  – kaže za Danas bivši fudbaler crno-belih Goran Bogdanović.