Očekuje se izjednačena bitka između HDZ i SDP

To su prvi vanredni parlamentarni izbori od proglašenja samostalnosti Hrvatske, dosad se vlast u toj državi menjala ili potvrđivala na redovnim parlamentarnim izborima.

Na izborima će učestvovati više od 170 lista. Ukupno 150 poslanika biraće se u deset izbornih jedinica u Hrvatskoj, XI izbornoj jedinici koja obuhvata hrvatsku dijasporu i XII izbornoj jedinici u kojoj su kandidati nacionalnih manjina. Prema podacima sa prošlogodišnjih predsedničkih izbora, na teritoriji Hrvatske registrovano je 3.785.645 birača. U XI izbornoj jedinici, gde glasa hrvatska dijaspora i u kojoj je broj poslanika ograničen na tri, registrovano je ukupno 14.048 birača, najviše u Bosni i Hercegovini – 9.317.

U Srbiji su, za izbore u Hrvatskoj, registrovana 92 birača. U ovoj izbornoj jedinici neće, kao ni dosad, svoje kandidate imati Socijaldemokratska partija Hrvatske, jer smatra da o poslanicima u Hrvatskom saboru treba da odlučuju oni koji u Hrvatskoj plaćaju porez, ali se njen koalicioni partner Hrvatska narodna stranka Ivana Vrdoljaka odlučio da ove godine istakne kandidate i u dijaspori. Tri mandata dijaspore dosad su pripadala HDZ-u.

Na izborima će se za osam poslaničkih mandata boriti i stranke nacionalnih manjina, među njima i tri stranke srpske nacionalne manjine- Samostalna demokratska srpska stranka Milorada Pupovca, Naša stranka Jovana Ajdukovića i Demokratski savez Srba Jovice Radmanovića.

Posle prošlogodišnjih redovnih novembarskih izbora, vlada Tihomira Oreškovića, nestranačkog premijera-eksperta koga je predložila Hrvatska demokratska zajednica, vladala je Hrvatskom od 22. januara do 16. juna ove godine, dakle ni pet meseci. Pala je kad se raspala, sve vreme krhka, koalicija Domoljubne koalicije, na čelu sa HDZ-om, i nove snage na hrvatskom političkom nebu Mosta nezavisnih lista. Pad vlade značio je i kraj političke karijere dotadašnjeg šefa HDZ-a Tomislava Karamarka, koga je na čelu te stranke zamenio evroparlamentarac Andrej Plenković. Domoljubna koalicija na čelu sa HDZ-om se raspala – HDZ na nedeljne izbore ne ide sa strankama krajnje desnice, a Hrvatska seljačka stranka, na čelu sa novim šefom Krešimirom Beljakom, odustala je od tradicionalnog saveza sa HDZ-om i prešla na stranu Narodne koalicije, na čelu sa Socijaldemokratskom strankom Zorana Milanovića.

Prema svim anketama javnog mnjenja, na nedeljnim izborima u Hrvatskoj vodiće se gotovo izjednačena bitka između HDZ-a i SDP-a. Očekuje se da ni ovoga puta nijedna od ove dve stranke neće imati 76 poslaničkih mesta koliko je potrebno za dobijanje mandata za sastav hrvatske vlade. Postizbornu političku strukturu Hrvatske, smatra se, odlučiće rezultati i koalicione namere Mosta nezavisnih lista Bože Petrova i Živog zida Ivana Vilibora Sinčića. Tokom predizbornih istupanja, predstavnici Mosta nezavisnih lista nisu prestali da ponavljaju svoju staru mantru da će ići u koaliciju sa onim ko prihvata njihov reformski paket, dok je Ivan Vilibor Sinčić uporan u tvrdnji da Živi zid čeka svojih 76 poslanika sa kojima bi mogao da formira svoju vladu, te da u koaliciju neće ići ni sa HDZ-om ni sa SDP-om.