Mišel Obama i Kamala Haris uzdanice demokrata

Ispitanici su odgovarali na pitanje za koga bi glasali na sledećim izborima za predsednika ako aktuelni šef države Džozef Bajden ne bi tražio još jedan mandat.

„Obama ne bi postao predsednik bez Mišel”

Niko od ostalih ponuđenih potencijalnih kandidata demokrata, uključujući senatore iz redova levice Elizabet Voren i Bernija Sandersa, bivšeg gradonačelnika Njujorka Majkla Blumberga, te bivšeg predsedničkog kandidata Endrua Janga, nije dobio podršku veću od pet odsto. Najviše učesnika ankete – 36 odsto – reklo je da ne zna kome bi dali glas.

Ako bi se kandidovale, Obama ili Haris bi možda izašla “na crtu” bivšem predsedniku Donaldu Trampu, koji još nije zvanično objavio da će učestvovati u sledećoj predsedničkoj trci, ali je više puta naglasio da ima takve planove, što su pre nekoliko meseci potvrdila i dva njegova bliska saradnika. Izgleda da bi imao dobre šanse da osvoji nominaciju Republikanske stranke, s obzirom na to da ankete pokazuju da uživa podršku 47 odsto republikanaca.

To što se Mišel Obama (57) ispostavila kao omiljeni potencijalni predsednički kandidat demokrata ne treba da čudi. Simpatije je zadobila još na predizbornim skupovima gde se često pojavljivala u pratnji kćerki Malije i Saše, ali i tokom boravka u Beloj kući tokom predsedničkog mandata svog supruga Baraka Obame od 2009. do 2017. Da i dalje uživa veliku naklonost svojih sugrađana svedoče i rezultati Galupovih anketa prema kojima već tri godine nosi titulu najobožavanije žene u Americi, a zauzima i prvo mesto na ovogodišnjoj listi najcenjenijih na svetu, koju objavljuje britanska kompanija „JuGov“.

Novinarka Njujork tajmsa Džodi Kantor, autorka biografije „Obame: Jedna misija, jedan brak“, u intervjuu za Gardijan pre desetak godina rekla je da smatra da „Obama ne bi postao predsednik bez Mišel jer je ona ta koja ga povezuje s drugim ljudima“, pošto je u knjizi navela da je on više intelektualni, racionalni tip koji ima teškoće da ostvari kontakt s javnošću dok je ona energičnija i odiše većom toplinom.

Prema njenim rečima, ovo je priča o ženi koja je u početku imala potpuno sporednu ulogu, ali je pronašla način da postane moćna. „Mišel je u Beloj kući prešla put od nekog ko nije imao naročitu moć do nekog sa izuzetnim unutrašnjim uticajem jer je dosta popularnija od svog supruga“, rekla je Kantor.

Sam Obama svoju životnu saputnicu opisuje kao „stenu“, izvor snage koji ga drži čvrsto na zemlji, kao pametnu, zabavnu i neverovatno šarmantnu osobu. Obrazovanje je sticala na prestižnim univerzitetima Prinston i Harvard, gde je završila prava uz pomoć stipendija, pošto potiče iz skromne porodice koja ju je odgajila u jednoj od najsiromašnijih četvrti Čikaga.

Tokom školskih dana je pohađala specijalni program za nadarenu decu i preskočila je drugi razred. Na Harvardu se borila za veću raznolikost među studentima i kao volonterka je pomagala finansijski nestabilnim domaćinstvima.

Povukla se pošto „nije milijarder“

Kažu da ima odličnu sposobnost da se poveže s publikom, naročito s mlađim generacijama. Prisutna je na društvenim mrežama, a pokazala se spremnom da dopre do javnosti i nastupima u onlajn humorističnim skečevima i na televiziji.

Pošto je pre ulaska u Belu kuću bila potpredsednica Univerzitetske bolnice u Čikagu, pojedini analitičari smatraju da bi zbog takvog iskustva mogla da bude odličan lider u borbi protiv pandemije korona virusa. I kao prva dama je pokretala inicijative u domenu zdravlja, između ostalog da se Amerikanci zdravije hrane i da se smanji gojaznost kod dece, ali i one za pomoć mladima da se više obrazuju i steknu fakultetske diplome.

Takođe stoji iza inicijative za registraciju birača, što je podstaklo na hiljade građana da aktivno glasaju. Pružila je i podršku grupama koje se bore za prava LGBTQIA+ populacije.

Međutim, uprkos velikoj popularnosti, bivša prva dama SAD je za sada izričita u tome da ne želi da se kandiduje za predsednika, što je potvrdio i njen suprug jer, kako je rekao, „ona ne voli politiku“.

„Ne, nikako“, „to nije za mene“, „nije to nešto što me interesuje i što bih ikada uradila“, uglavnom su njeni odgovori na pitanje da li bi učestvovala u izbornoj trci. „Ne bih tražila od svoje dece da ponovo to urade jer kada se kandidujete za visoku funkciju, ne kandidujete se samo vi, već i vaša cela porodica“, rekla je jednom prilikom.

S druge strane, potpredsednica SAD Kamala Haris (57) je sigurno spremnija da uđe u izbornu utakmicu s obzirom na njena dosadašnja iskustva. Već je učestvovala u borbi za demokratsku nominaciju demokrata i čak je na početku unutarstranačkih nadmetanja važila za jednog od glavnih Bajdenovih rivala, ali se povukla zbog nedostatka finansija jer, kako je rekla, „nije milijarder“.

Ipak, nedavno joj se ostvarila želja da bude predsednik SAD, doduše na samo sat i 25 minuta koliko je trajala Bajdenova medicinska intervencija pre koje je potpredsednicu privremeno ovlastio da upravlja zemljom. Ona je tako postala prva žena s predsedničkim ovlašćenjima u istoriji SAD.

A osim što je i prva žena potpredsednica SAD, epitet „prva“ ju je pratio i na nekim od ranijih funkcija – prva žena okružni tužilac u San Francisku, prva žena i prva Afroamerikanka na poziciji državnog tužioca Kalifornije i prva žena indijskog porekla i tek druga tamnoputa u Senatu SAD.

Kćerka je imigranata – otac je s Jamajke, a majka rođena u Indiji. Pošto su joj roditelji bili aktivisti za ljudska prava, kao malu su je vodili na skupove pokreta za građanske slobode, što je, kako je rekla, uticalo na to da se u životu bori protiv nepravde.

Na formiranje njene ličnosti, opet prema sopstvenom priznanju, uticale su i studije političkih nauka i ekonomije na Hauard univerzitetu koji tradicionalno pohađaju pretežno Afroamerikanci. Doktorsku disertaciju iz pravnih nauka je odbranila na Univerzitetu Hejstings u Kaliforniji.

Opada joj popularnost

Kao senatorka bila je poznata po oštrom i žestokom ispitivanju zvaničnika tadašnje Trampove administracije, između ostalih i tadašnjeg državnog tužioca SAD Džefa Sešnsa u vezi sa navodima o mešanju Rusije u izbore 2016. Pojedini analitičari smatraju da bi bila idealna za ispitivanje Trampa povodom optužbi za rasizam, mizoginiju i korupciju.

Tokom nadmetanja za demokratsku nominaciju s Bajdenom se sukobila oko rasnih pitanja, te je kritikovala njegovu saradnju sa segregacionistima u Senatu od pre nekoliko decenija, kao i njegov stav o prevozu afroameričke dece školskim autobusima 1970-ih i 1980-ih, ali je naglasila da ne misli da je rasista.

Nakon ubistva Džordža Flojda i protesta protiv policijske brutalnosti, bila je jedan od vodećih zagovornika preispitivanja rada policije. Haris je kritikovala i Trampovu imigracionu politiku i zalagala se za zaštitu od deportacije imigranata bez dokumenata, kao i za to da tzv. „sanjari“ koji su u SAD došli kao deca dobiju državljanstvo.

Međutim, kao potpredsednica SAD se nedavno našla na meti kritika kada je reč o pitanju imigracije nakon što je tokom posete Gvatemali rekla da bi htela da „bude jasna ljudima u regionu koji razmišljaju da krenu na opasan put do granice SAD i Meksika“, te im je poručila: “Ne dolazite, ne dolazite!“ Njena stranačka koleginica i kongresmenka SAD Aleksandrija Okasio Kortez je rekla da je zvučala „okrutno“ i „konzervativno“, a republikanci su je optužili da nedovoljno pažnje posvećuje obezbeđivanju granica.

Pored pitanja imigracije, povereni su joj i drugi teški zadaci, uključujući reformu policije i pitanje biračkih prava. Kada ju je imenovao za kandidatkinju za potpredsednika SAD, Bajden je Harisovu predstavio kao „neustrašivog borca za malog čoveka“.

Ipak, komentatori pišu da ova pitanja koja su po prirodi komplikovana i teška stavljaju Harisovu u nezavidnu poziciju jer ne stvaraju prostor za velike i lake pobede, pošto republikanci opstruišu napore za usvajanje predloga zakona koja se njih tiču u Kongresu. Zbog njih je, kako tvrde, i laka meta napada koja se koriste za mobilizaciju republikanaca.

Harisovoj inače opada popularnost, pa je u anketi s početka novembra koju je objavio Ju-Es-Ej tudej i Univerzitet Safolk, samo 28 odsto ispitanika pozitivno ocenilo njen rad. Nedavno je rekla da Bajden i ona još nisu razgovarali o izborima 2024.

Do novembra 2024. svakako ima još dosta vremena, te ostaje da se vidi da li će se Obama i Haris upustiti u izbornu kampanju i da li će uopšte za tim imati potrebe. Jer i aktuelni predsednik Džo Bajden najavljuje moguću kandidaturu, “ako ga zdravlje posluži”. Još ukoliko mu protivkandidat ponovo bude Tramp…