37 godina od tragedije u Černobilju

Na današnji dan 1986. godine eksplodirao je četvrti reaktor u nuklearnoj elektrani Černobilj. Sa razlikom od dve sekunde, dogodile su se dve eksplozije na četvrtom reaktoru Čornobiljske elektrane.

Aktivnu erupciju radioaktivnih materija iz uništenog černobiljskog reaktora bilo je moguće zaustaviti tek krajem maja 1986. mobilizacijom značajnih resursa i, nažalost, po cenu masovnog izlaganja hiljada likvidatora. Oko 600 hiljada ljudi pretrpelo je radioaktivnu štetu, stvorena je zona isključenja od 30 kilometara oko nuklearne elektrane Černobilj, iz koje je evakuisano više od 200 hiljada ljudi.

Nesreća u Černobilju izazvala je jednu od najvećih ekoloških i društvenih katastrofa 20. veka, dovodeći do kontaminacije više od 200 hiljada kvadratnih metara radioaktivnim materijama, od čega približno 70% – na teritoriji Ukrajine, Belorusije, Rusije.

Oko 5 miliona ljudi je pogođeno katastrofom u Černobilju. Ukupno su u Ukrajini radioaktivno kontaminirana 2293 naselja, u kojima je krajem osamdesetih godina prošlog veka živelo više od 2,6 miliona ljudi. Kao rezultat ove katastrofe, više od 5 miliona hektara plodnog zemljišta je povučeno iz poljoprivredne upotrebe.

Današnji dan, 26. aprila, obeležava se dan sećanja na najveću katastrofu koju je prouzrokovao čovek i odavanje počasti herojstvu osoblja, vatrogasaca, vojnih lica, građevinskih radnika, naučnika i lekara u Černobiljskoj elektrani koji su učestvovali u likvidaciji posledica nesreće

Generalna skupština UN je u decembru 2016. proglasila 26. april Međunarodnim danom sećanja na Černobiljsku katastrofu.
Na današnji dan odajemo počast onima koji su učestvovali u prevazilaženju černobilske nesreće. Večno poštovanje herojima koji su po cenu svog zdravlja i života spasili budućnost miliona ljudi!

Početkom 90-ih godina prošlog veka Ukrajina je imala treći po veličini arsenal nuklearnog naoružanja, kojeg se dobrovoljno odrekla zarad bolje budućnosti čovečanstva i uzimajući u obzir bezbednosne garancije, uključujući susednu državu Rusku Federaciju. Ruska Federacija se odrekla ovih garancija.

Međutim, ni danas se čovečanstvo nije oslobodilo nuklearnih pretnji. Ucene Rusije bez presedana se nastavljaju, kao i pretnje upotrebom nuklearnog oružja u ratu, što je rezultat napada na Ukrajinu ruskih šovinista koji su na vlasti. Osvajači drže pod kontrolom najveću ukrajinsku nuklearku Zaporožje, nastavljajući da krše bezbednosne propise, držeći vojnu opremu i vojno osoblje na svojoj teritoriji. Preteći celom svetu da se može desiti novi Černobilj.

Osim Zaporoške elektrane, ruske rakete, hiljade njih kojima je Ruska Federacija napala Ukrajinu, pre svega civilnu infrastrukturu, više puta su letele ili završavale u opasnoj blizini nuklearnih elektrana.

Danas, na 37. godišnjicu tragedije u Černobilju, moramo još jednom podsetiti čovečanstvo na opasnost brutalnog postupanja sa atomskom energijom i nedopustivost ucenjivanja samog postojanja naše civilizacije od strane grupe zločinaca iz Kremlja.