„NATO prodavac godine“ i „Grabljivac slobode štampe“: Vladimir Putin proslavlja 70. rođendan u senci krvavog rata

Tapinas je uputio poziv svima da se pridruže Litvancima u masovnom jednodnevnom prikupljanju sredstava “Vreća poklona za Putina“ – sa samoubilačkim dronovima, daljinskim minama, antidron pištoljima i drugim lepim poklonima za današnji Putinov 70. rođendan.

“Poklon torba će biti poslata Vladimiru uz pomoć poštanskih službi ukrajinske vojske”, naveo je na Tviteru.

On Friday master strategist and NATO salesman of the year Vladimir Putin celebrates his 70th birthday.
We invite everyone to join Lithuanians on a massive one day fundraise „Gift Bag for Putin“ with some suicide drones, distance mines, antidroneguns and other goodies included pic.twitter.com/wN1DljUnLM

— Andrius Tapinas (@AndriusTapinas) October 5, 2022

Datumi i godišnjice su za Putina suludo važni, kažu poznavaoci prilika.

Danas ruski predsednik svoj svoj 70. rođendan – omražen u zemlji i inostranstvu, izolovan, krvavih ruku, ismejan, ponižen, žigosan, naročito od kada je pokrenuo svoju katastrofalnu invaziju na Ukrajinu.

Protesti protiv rata u Ukrajini se zahuktavaju, situacija na frontu daleko je od očekivanja, unesrećio je milione ukrajinskih porodica, izazvao egzodus sospstvenog stanovništva, ruski zatvori su prepuni onih koje bi da ućutka.

Ukrajinski Generalštab u “čestitki” Putinu poručuje da očekuje velike raketne napade širom zemlje kao poseban poklon.

Vrhunski ruski propagandista Vladimir Solovjov juče je u emisiji ugostio Andreja Guruljova, bivšeg zamenika komandanta ruskog Južnog vojnog okruga, koji je kazao da su ukrajinske snage “tempirale svoje napredovanje posebno da pokvare Putinov rođendan”. Guruljov predviđa da dolazi još jedna mobilizacija.

Top Russian propagandist Vladimir Solovyov is joined by Andrey Gurulyov, former deputy commander of Russia’s southern military district. He says the Ukrainian forces timed their advances specifically to ruin Putin’s Birthday. Gurulyov predicts that another mobilization is coming. pic.twitter.com/TCOCWPyhUW

— Julia Davis (@JuliaDavisNews) October 6, 2022

Da li će naredni rođendan Putin dočekati na funkciji  predsednika ili na klupi Suda za ratne zločine smežuran i siv jer botoksa i hijalurona, nema već sada, kažu, ni za leka u Rusiji, usled sankcija Zapada, ostaje da se vidi.

Poštovaocima lika i dela Putina savetovano je da se pomole za njegov “napredak i zdravlje”. Njegov odani saradnik patrijarh Ruske pravoslavne crkve Kiril poručio je eparhijama u regionima da se dva dana mole za Putinovo „zdravlje“.

Patrijaršijska uprava je poslala uputstva eparhijama po regionima koje je objavljeno I na sajtu RPC.

“Uznositi usrdnu molitvu za zdravlje šefa ruske države“ predlaže se 7. oktobra, na dan Putinovog 70. rođendana, a takođe i 8. oktobra, na dan sećanja na Svetog Serhija Radonješkog”.

Predlaže se da se tekst molitve izgovara na sledeći način: „Još se molimo Tebi, Gospode Bože naš, za poglavara ruske države Vladimira Vladimiroviča, i da mu podariš svoju bogatu milost i darežljivost, da mu podariš zdravlje i dugovečnost, i izbavi nas od svakog otpora vidljivih i nevidljivih dušmana, u mudrosti i utvrdi duhovne snage, uz pomoć svih, Gospode, usliši i pomiluj”.

Na Putinov jubilarni rođendan Reporteri bez granica (RSF) pripremili su izveštaj u kojem se osvrću na progon novinara od strane “grabljivca slobode štampe” tokom 22-ogodišnje karijere.

“Vladimir Putin slavi svoj 70. rođendan, ali nema šta da se slavi za nezavisnu štampu, koja je bukvalno na ivici izumiranja“, rekla je Džin Kavelier, šefica odeljenja RSF-a za istočnu Evropu i centralnu Aziju.

“Kada je postao predsednik u osvit 21. veka, Rusija je još uvek imala pluralistički medijski pejzaž i progresivan medijski zakon. Dvadeset dve godine kasnije, postala je jedna od najopasnijih zemalja na svetu za novinare, koji su primorani da se kriju ili beže da bi se bavili svojom profesijom, ili da se cenzurišu kako bi izbegli hapšenje zbog odbijanja da sarađuju sa vlastima”.

Tokom Putinove vladavine ubijeno je 37 novinara “zbog svog rada”.

Među najistaknutijim žrtvama je Ana Politkovska, koja je ubijena ispred zgrade gde je stanovala pre tačno 16 godina. Ubijena je na Putinov 54. rođendan (7. oktobra 2006).

Bila je poznata po tome što je izveštavala o ratovima u Čečeniji za Novaja gazeta, moskovski istraživački list, čiji je jedan od koosnivača prošlogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za mir Dmitrij Muratov.

U protekle dve decenije ubijeno je najmanje petoro njenih saradnika. Dokumentovano je da su počinjena 43 ratna zločina ruskih snaga na teritoriji Ukrajine – ciljajući na više od 100 novinara i 11 televizijskih tornjeva – od početka invazije 24. februara.

Osam novinara je poginulo, a 17 povređeno. RSF je podneo sedam žalbi Međunarodnom krivičnom sudu i ukrajinskom glavnom tužiocu. Najmanje 19 novinara je u zatvoru, stotine je uhapšeno otkako je Putin preuzeo vlast, posebno poslednjih godina.

Najmanje 19 novinara trenutno se nalazi u ruskim zatvorima pod lažnim optužbama, uključujući objavljivanje lažnih informacija, posedovanje droge i finansiranje terorizma.

Ivan Safronov, koji se smatra jednim od najboljih ruskih istraživačkih novinara, na primer, osuđen je 5. septembra na 22 godine zatvora zbog otkrivanja navodnih „državnih tajni“ koje su bile javno dostupne na internetu.

Mnogi od njih su bili mučeni, kao što je Vladislav Jesipenko, reporter lokalnog krimskog ogranka Radija Slobodna Evropa/Radio Sloboda. Ukupno 183 medija su označeni “stranim agentima“.

Doneto je više od 50 zakona koji ograničavaju slobodu štampe, više od 300 novinara je pobeglo, 1,2 miliona veb lokacija blokirano. Roskomsvoboda, ruska nevladina organizacija koja se bori protiv onlajn cenzure, izveštava da je više od 1.243.000 sajtova blokirano u Rusiji od novembra 2012, i da je 517.000 još uvek cenzurisano, uključujući skoro 7.000 od početka rata u Ukrajini. Među njima su desetine medijskih kuća.

Iz Kremlja su obavestili da će predsednik Rusije Vladimir Putin provesti radno svoj 70 rođendan.

“Ima planirane radne događaje“, odgovorio je portprol Dmitrij Peskov na pitanje novinara šta se zna o planovima predsednika za danas.

Najavljeno je da će se u Konstantinovskom dvorcu u Sankt Peterburgu sastati sa liderima zemalja Zajednice nezavisnih država (ZND).

“To je važan događaj”, kazao je Peskov u kontekstu priprema za samit ZND sledeće nedelje.

Peskov kaže da je za očekivati da oni Putinu čestitaju rođendan.

„Po pravilu, protokol za čestitke nikada se ne predviđa. I često se pokloni obično prenose kroz protokole, ali, naravno, svejedno, svi se poznaju više od godinu dana ili čak više od deceniju pa će verovatno čisto ljudski čestitati Putinu rođendan“, rekao je Peskov novinarima.

„Što se tiče porodičnih stvari, e to je već odvojeno. Znate, mi obično ne volimo da pričamo o tome“, dodao je Peskov.

O malom Vladimiru se, međutim, dosta toga zna.

Profesor Mark Galeoti, akademik i pisac, autor između ostalih, i “Moramo da pričamo o Putinu“ i „Predstojeći Putinovi ratovi”, tvrdi da je kao dečak Putin bio mrzovoljan i nesutrašivi tučaroš u školi u Sankt Peterburgu, daleko od đaka odlikaša.

Galeoti je izdvojio sedam ključnih trenutaka u Putinom životu koji su mu, smatra, pomogli da oblikuje svoje razmišljanje i objasni otuđenje od Zapada.

Galeoti tu svrstava džudo kojim je Putin počeo da se bavi od 12. Godine. Tu se pokazao, kažu, odličan i disciplinovan, a do svoje 18. godine imao je crni pojas u džudou i treće mesto na republičkom juniorskom takmičenju.

Ovaj podatak se dugo iskorišćava ne bili se Putin prikazao kao mačo ličnosti. Ali i sam je zastupao uverenje “da u opasnom svetu morate biti samouvereni, moraš prvi da udariš, i to toliko jako da tvoj protivnik neće ustati na noge“.

Pristupanje KGB-u 1968. je bio logičan sled za dečaka koji je maltene odrastao na ulici. To mu je ulivalo sigirnost i napredak ali i šansu da se okuša u omiljenoj ulozi špijuna (kao tinedžer je mnogo gledao špijunske fimove”.

Uprkos njegovim nadama, Putinova karijera u KGB-u nikada nije doživela nekakav uzlet. Bio je solidan radnik i ništa više od toga.

Bez obzira na to, počeo je da uči nemački jezik, i to mu je omogućilo sastanak u kancelariji za vezu KGB-a u Drezdenu 1985. Udoban smeštaj u Drezdenu pokvariće istočnonemački režim koji je novembra 1989. počeo da se urušava, šokantnom brzinom, tvrdi Galioti u knjizi.

Početkom decembra masa će opkoliti zgradu KGB-a u Drezdenu. Putin je očajnički nazvao najbliži garnizon Crvene armije da zatraži zaštitu, a oni su bespomoćno odgovorili “ne možemo ništa bez naređenja Moskve. A Moskva je ćutala“.

Tada je, kažu, osetio strah od iznenadnog kolapsa centralne vlasti – i odlučio je da nikada ne ponovi ono što je smatrao greškom sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova, da odgovori brzo i odlučno kada se suoči sa opozicijom.

Putin je kasnije napustio KGB pošto se Sovjetski Savez raspao, ali je ubrzo obezbedio poziciju kod novog gradonačelnika Sankt Peterburga.

Ekonomija je bila u slobodnom padu, a Putin je imao zadatak da pokuša da pomogne građanima grada da prežive, zamenjujući naftu i metal za hranu.

U praksi niko nije video hranu, dok su prema istrazi, koja je ubrzo obustavljena, Putin, njegovi prijatelji i gradski gangsteri novac stavili u džep.

U „divljim 90-im godinama“, Putin je brzo shvatio da je politički uticaj roba koja se može unovčiti, a da gangsteri mogu da budu korisni saveznici. Kad su svi oko njega profitirali na svojim pozicijama, zašto ne bi i on?

Kada je postao predsednik Rusije 2000. nadao se da će moći da izgradi pozitivan odnos sa Zapadom – pod sopstvenim uslovima, uključujući sferu uticaja širom bivšeg Sovjetskog Saveza. Ubrzo je postao razočaran, a zatim i ljut, verujući da Zapad aktivno pokušava da izoluje i ponizi Rusiju.

Kada se gruzijski predsednik Mihail Sakašvili obavezao da će svoju zemlju da pridruži NATO-u, Putinu se upalila crvena lampica a pokušaj Gruzije da povrati kontrolu nad otcepljenim regionom Južne Osetije, koji podržava Rusija, postao je izgovor za kaznenu operaciju.

Za pet dana, ruske snage su te 2008. razbile gruzijsku vojsku i nametnule ponižavajući mir Sakašviliju.

Zapad je bio ogorčen, ali je za godinu dana američki predsednik Barak Obama nudio “resetovanje“ odnosa sa Rusijom, a Moskva je čak dobila pravo da bude domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu 2018.

Putinu je bilo jasno: slab i nepostojan Zapad će se nadimati i duriti, ali će na kraju odustati pred odlučnom voljom.

Rašireno i kredibilno uverenje da su parlamentarni izbori 2011. bili namešteni izazvalo je proteste koji su podstaknuti tek kada je Putin najavio da će se kandidovati za reizbor 2012.

Poznati kao „Bolotnaja protesti“ po moskovskom trgu koji je bio prepun predstavljalo je najveći izraz javnog protivljenja Putinu do tada.

Njegovo uverenje je bilo da je skupove inicirao, podsticao i režirao Vašington, okrivljujući lično američku državnu sekretarku Hilari Klinton.

Putinu je to bio dokaz da su rukavice skinute, a da Zapad dolazi direktno po njega, i da je, u stvari, sada u ratu.

Kada je epidemija kovid 19 zahvatila svet, Putin je otišao u izolaciju neuobičajenu čak i za autokrate, pri čemu je svako ko bi ga sreo bio izolovan na dve nedelje pod budnom stražom, a zatim je morao da prođe kroz hodnik “okupan” ultraljubičastim svetlom koje ubija klice i zaprašen dezinfekcionim sredstvom.

Za to vreme, broj saveznika i savetnika koji su mogli da se suoče sa Putinom dramatično se smanjio na šačicu.

Izložen manjem broju alternativnih mišljenja jedva da je video svoju zemlju, Putin je izgleda „naučio“ da su sve njegove pretpostavke tačne i sve njegove predrasude opravdane, a seme invazije na Ukrajinu je posejano, zaključuje Galeoti.