Foto: EPA/Andrew Burton /POOLKao bivši političar i bivši predsednik koji je dugo govorio protiv političkog progona, osećam obavezu da skrenem pažnju na nevolje zatvorenog političara iz Tunisa Rašeda Ganušija.
Zatvorska kazna koje je trebalo da mu se završi ovog leta, čini se da će biti produžena. Ta perspektiva me boli, kao i svakog istinskog vernika u demokratiju.
Ganuši je pristojno služio svojoj zemlji i njenom narodu. On ne zaslužuje da bude zaboravljen iza rešetaka.
U martu 2012, nakon „Revolucije jasmina“ u Tunisu, bio sam prvi strani predsednik koji se obratio Ustavotvornoj skupštini zemlje.
Rekao sam tada da me ohrabruje i impresionira sve veći nacionalni konsenzus među sekularistima i konzervativcima – značajan podvig i znak demokratske zrelosti.
Kao što sam rekao u svom obraćanju: „Ceo svet, posebno arapski i islamski svet, koji se bore za slobodu, pravdu, prava i dostojanstvo, okrenuli su svoje umove i srca ka Tunisu“.
Nakon 25 godina vladavine jednog čoveka, Tunis je poslao jasnu poruku svetu: demokratija nije oblik upravljanja koji je ekskluzivan za Zapad.
Iza ove poruke stajao je mudar čovek koji je svima davao primer svojom posvećenošću demokratskim principima i tolerancijom: Ganuši.
Osnivač i vođa Al-Nahda (na arapskom preporod) – islamskog demokratskog pokreta u Tunisu, Ganuši je sofisticirani intelektualac koji veruje u mogućnost koegzistencije čak i među duboko različitim ljudima i grupama.
On je takođe hrabar religiozni učenjak koji je nastojao da pruži savremeno tumačenje islamskog shvatanja sa jasnom privrženošću vrednostima slobode i demokratije (iako nikada nije dobio priznanje koje je zaslužio u ovoj oblasti), i dugo je bio hrabar zalaći se za prava žena u društvu, privredi i verskim institucijama.
Ovi principi učinili su Ganušija primernim političkim liderom kako u Tunisu tako i širom sveta. Ali nisu mu olakšali život.
Rođen 1941. bio je politički zatvorenik 1980-ih pre nego što je proveo 22 godine u egzilu u Evropi. Kada je predsednik Tunisa Zine El Abidin Ben Ali svrgnut 2011. vratio se u svoju domovinu i odmah je dočekan kao najpopularniji političar Tunisa.
U tom trenutku, mogao je da krene lakim putem, kao što su to činili mnogi njegovi savremenici, tako što je vodio kampanju protiv populizma, obezbedio za El-Nahda mesto dominantne stranke i sledio svoj preferirani politički program bez kompromisa.
Umesto toga, on je rizikovao, opredeljujući se za put koji se retko bira u regionu. Poentirao je da pravi kompromise sa drugima i gradi široke koalicije, vlada sa sekularistima, socijaldemokratama i drugim grupama.
Umesto da se kandiduje za funkciju (kao što su mnogi želeli da uradi), on je otvorio put mlađim generacijama, dok je umanjio radikalnije glasove unutar sopstvene stranke.
A kada je došlo vreme, on nije pokušao da monopolizuje vlast pod jednopartijskom vlašću, već je podržao kandidaturu istaknutog sekularnog aktiviste za ljudska prava Monsefa Marzukija za predsednika.
Kad god bi izbila nova politička ili društvena kriza, on se dosledno zalagao za državu u kojoj su „izvršna, zakonodavna i sudska vlast odvojene, vladavina prava vrhovna, a sloboda savesti, izražavanja i udruživanja zagarantovani“.
Znao je da ponavljanje prošlih grešaka jednopartijske vladavine neće ponuditi održiv mir i stabilnost Tunižanima.
Zahvaljujući vizionarskom, inkluzivnom pristupu koji je negovao, Tuniski nacionalni dijalog kvartet (grupa organizacija civilnog društva koja je pomogla da se obezbedi novi demokratski ustav) dobila je Nobelovu nagradu za mir 2015. Tunis je usvojio ustav koji bi mogao da posluži kao model za ostatak regiona.
Glavni stubovi tuniskog društva – sekularisti, liberali, islamisti i levičari – postigli su težak, ali širok kompromis u interesu pluralizma i slobode. Bio je to izuzetan trenutak za Bliski istok, severnu Afriku i širi muslimanski svet.
Ali tuniska priča se nije završila tako dobro kao što je počela. Pre tri godine, demokratski izabrani parlament Tunisa, gde je Ganuši bio predsednik, suspendovan je, a zatim raspušten.
Vlada je smenjena. Zatim je prošlog aprila Ganuši uhapšen i osuđen na godinu dana zatvora u maju. A nedavno je sud u Tunisu osudio Ganušija na još tri godine zatvora, u pokušaju da se proizvoljno produži pritvor.
Produženi zatvor Ganušiju, koji ima 82 godine, negira inspirativnu poruku koju je Tunis poslao regionu i svetu pre 12 godina.
Tunižani treba da konsoliduju demokratsku tranziciju za koju je Ganuši toliko učinio. Tunisu je potrebno više participiranja, a ne više parohijalizma.
Progon takve jedne umerene političke ličnosti u muslimanskom društvu sluti loše za druge političke aktere koji zagovaraju slične ideale suživota i tolerancije.
Stoga se lično nadam da će Ganušijev pritvor uskoro biti okončan.
Ovo bi bio solidan gest za Tunis, zemlju koja je tradicionalno oličavala duh slobode, tolerancije i dragoceno nasleđe Ibn Halduna.
Autor je bivši predsednik Turske
Copyright: Project Syndicate, 2024.
www.project-syndicate.org
Danas ima eksluzivno pravo objavljivanja u Srbiji
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
