Advokat Velibor Marković ocenio je da bi stavljanje van snage Zakona o slobodi veroispovesti u celosti, bilo necelishodno i nepotrebno, i da bi se moglo protumačiti kao jedan vid revanšizma, osvetoljublja ili čak golog inata prema ranijoj vlasti, što nikako ne bi trebalo da čini politika i pravna struka, koji donose pravne akte.
Marković je i član Ekspertskog tima Mitropolije crnogorsko-primorske (MCP) i smatra da „bez ikakve sumnje sva mišljenja povodom ovih pitanja predstavljaju dobronamerne i legitimne stavove pojedinaca ili grupa, ali da ipak prilikom davanja konačnih odgovora, treba imati u vidu pravni život u svakom društvu po pravilu treba da se odvija sa što manje „bolnih rezova“, uz što više opreza i suptilnosti činilaca vlasti prema stanovništvu.
On smatra da treba poći od činjenice da značajan broj odredaba tog zakona predstavljaju dobra rešenja, prihvatljiva sa stanovišta primene Ustava, sistemskih zakona i celokupnog pravnog života u Crnoj Gori. Otuda bi stavljanje van snage navedenog zakona u cjelosti, bilo necelishodno i nepotrebno, pa i moglo protumačeno kao jedan vid revanšizma, osvetoljublja ili čak golog inata prema ranijoj vlasti, rekao je on.
Tačno je, kako je rekao, da je sada važeći zakon u jednom, i to značajnom delu, na jedan krajnje neustavan i protivno sistemskim zakonima način zadirao u imovisko-pravne odnose između države i crkve, kao i pogrešno i protivurečno cilju kakav treba da ima, predvideo institut registracije i evidencije verskih zajednica, ali je činjenica i to da se radi o manje od 50 odsto od ukupnih odredbi zakona, što suštinski i pravno-tehnički predstavlja više nego dovoljan argument protiv ukidanja zakona u celosti, već da se kroz njegove izmjene i dopune, putem derogacije, izbrišu ili pravno koriguju njegove sporne odredbe.
Na taj način, pojednostavio bi se i ubrzao postupak eliminisanja očigledno neustavnih i diskriminatorskih odredbi tog zakona, za razliku od postupka donošenja novog, koji bi zahtevao dugotrajnu javnu raspravu i učešće većeg broja činilaca, bez objektivnih razloga i potrebe, ocenio je Marković.
Tek nakon svođenja zakona na teren prava, u „mirne vode“, što će se učiniti njegovim kvalitetnim izmenama i dopunama, treba ući u postupak pregovora i zaključenja ugovora između crkve i države, ne pre toga, kako se naknadno „kao repovi“ ne bi vukla otvarala pitanja, koja ne bi smela da budu sporna, a mogla bi da opterećuju taj proces“, ocenio je Marković, prenose Vijesti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.