AfD i nacionalsocijalizam: Bjern Heke pred sudom

Krivično delo za koje se tvrdi da ga je počinio Bjern Heke administrativnim jezikom se opisuje ovako: „Upotreba simbola bivše nacionalsocijalističke organizacije“. Tako, naime, glasi optužba protiv Hekea na suđenju koje je počelo ovog četvrtka 18. aprila u Zemaljskom sudu u Haleu.

Reč je, naime, o Hekeovom nastupu tokom predizborne kampanje 12. decembra 2023. u Geri u Tiringiji. Sala restorana „Valdhaus“ bila je dupke puna, na zadovoljstvo gradskog odbora Hekeove Alternative za Nemačku (AfD).

Na tom skupu Heke se poigrao sa svojim pristalicama. Obraćajući se okupljenima rekao je da mora da se pojavi na sudu zbog optužnice iz 2021. „Zato što sam svoju izbornu kampanju svojevremeno zaključio retoričkom trijadom: ’Sve za našu domovinu! Sve za Saksoniju-Anhalt! Sve za…“ Heke nije dovršio slogan, već je, uz gestikulaciju, ohrabrio publiku da ona to sama učini. Okupljeni su zatim uzvratili aplauzom i uzviknuli koliko ih grlo nosi: „…Nemačku!“ A Heke je stajao na bini i zadovoljno se smejao.

„Sve za Nemačku“ – to je slogan zloglasne Hitlerove paravojne organizacije, „Šturmabtajlung“ (Jurišni odred). Ili skraćeno: SA.

Hitlerova SA – paravojna teroristička organizacija

SA je bila posebno aktivna u počecima nacionalsocijalizma, u vreme dolaska na vlast Hitlera i njegove stranke, NSDAP, 1933. godine. U toj ranoj fazi, SA je Nemačku preplavila terorom: ubijanjem, mučenjem i zastrašivanjem – prvenstveno komunista i Jevreja.

Padom samoproglašenog „Trećeg rajha“ i okončanjem nemačkih masovnih ubistava širom Evrope 1945. godine, SA je, kao i sve druge nacističke organizacije, zabranjena.

Kasnije, u novoosnovanoj Saveznoj Republici Nemačkoj, zabranjena je svaka propaganda u duhu nacionalsocijalističke ideologije i njenih organizacija, uključujući i upotrebu slogana: „Sve za Nemačku“.

Da li je Heke znao šta radi?

Da li je Bjern Heke znao kakav slogan koristi? Da, znao je – ako ne ranije, a ono drugi put na gostovanju u Geri, jer se tada i sam poziva na raniju optužbu.

Ne treba zaboraviti ni da je Heke po zanimanju nastavnik istorije. Studirao je istoriju i predavao je dugi niz godina, pre nego što je ušao u politiku, u delom desno-ekstremističku AfD. On sam postao je jedan od njenih najradikalnijih predstavnika.

Neverovatno je koliko se Hekeove izjave stalno – direktno ili indirektno – odnose na nacističko doba. On recimo kritikuje spomenik Holokaustu u Berlinu kojim se podseća na ubistvo šest miliona evropskih Jevreja od strane nacionalsocijalista kao „spomenik srama“.

Ili 2016, na jednom skupu AfD-a sažaljeva notornu poricateljku Holokausta Ursuli Haferbek, koja je zbog toga što je više puta ponovila krivično delo morala da ode na odsluženje duge zatvorske kazne.

Fiksiran na nacionalsocijalizam

Godine 2017. Heke je otišao posebno daleko: u govoru pred pripadnicima omladinske organizacije AfD-a, „Mlada Alternativa“, kritikovao je način na koji su se Nemci nosili sa nacističkom diktaturom. On to naziva „glupom strategijom suočavanja“. A onda izjavljuje: „Potreban nam je zaokret od 180 stepeni u politici sećanja“.

Heke je svoja razmišljanja 2018. objavio i u „Knjizi razgovora“, kako joj glasi naslov. U njoj navodi da je pogrešno to što je „Hitler prikazan kao apsolutno zao“ i ističe da nije sve tako „crno-belo“.

Knjiga je puna radikalnih izjava: Heke ocenjuje (tako je to video sud u Majningenu) da je potreban novi vođa (firer) i da Nemačkoj preti „nacionalna smrt kroz zamenu stanovništva“. A za one koji u nemačkom društvu misle drugačije, po njemu važi sledeće: „I Hegel je znao da se bolesni udovi ne mogu izlečiti vodom od lavande“.

„Heke je fašista“

Izjave u njegovoj knjizi toliko su radikalne da je sud to iskoristio kao osnovu za svoju odluku da izjava „Heke je fašista“ nije nastala tek tako, već da je zasnovana na proverljivoj činjeničnoj osnovi – kako je to naveo Administrativni sud Majningena u presudi od 26. septembra 2019.

Jedno je zanimljivo kada je reč o tome koliku pažnju mediji poklanjaju Hekeu i koliko se o njemu kao političkoj ličnosti debatuje: on je političar koji nema funkciju u Nemačkoj i osim mesta šefa poslaničke grupe stranke u parlamentu Tiringije nikada je nije ni obavljao. On nije ni predsednik AfD-a, nije čak ni u saveznom odboru stranke.

Pa ipak je postao apsolutno iritantna činjenica u nemačkoj politici, oko čijeg mišljenja, pogleda na svet i političkog delovanja se spori i diskutuje.

Čovek bez funkcije

Razlog je sledeći: Heke je uspeo – sa ili bez radikalizma – da AfD Tiringije dovede do toga da po istraživanjima javnog mnjenja bude najjača politička stranka u toj pokrajini. A to što ne obavlja nikakvu funkciju moglo bi ove jeseni na pokrajinskim izborima i da se promeni: Heke naime želi da postane premijer Tiringije.

On odavno daje ton u svojoj stranci, čak i ako nema neku funkciju na saveznom nivou. Danas u AfD-u teško da može nešto da se uradi protiv volje Hekea kada je reč popunjavanju mesta i pozicija. Tu stranku nemačke službe bezbednosti sve češće opisuju kao „sumnjivi slučaj desničarskog ekstremizma“ – a njen pokrajinski odbor u Tiringiji koji predvodi Bjern Heke i nije za službe „sumnjivi slučaj“ već „dokazano desno-ekstremistčki“.