AFD je jak, ali na vlasti biti neće – naziru se novi savezi

Izlaznost na pokrajinskim izborima u obe nemačke pokrajine je bila velika. U Saksoniji je pravo glasa za ove izbore imalo 3,17 miliona, izlaznost je bila 74,4 odsto. U Tiringiji je 1,65 miliona građana bilo pozvano na izbore, a izlaznost je bila 73,6 odsto.

Preliminarni rezultati – Saksonija

CDU je sa 31,9 odsto, tanko ispred AfD-a koji je dobro 30,6 odsto glasova. Savez Sara Vagenkneht (BSV) je na trećem mestu sa 11,8 odsto. SPD ulazi u parlament sa 7,3 odsto, a Zeleni su na 5,1 odsto. Levica 4,5 odsto.

Parlament u Saksoniji ima 120 mesta, za većinu je potrebno 61 mesto. Prema sadašnjim rezultaima raspored mandata bi izgledao ovako: CDU 42, AfD 40, BSV 15, SPD 10, Zeleni 7 i Levica 6 (polazi se od toga će ući u parlament na odnosu diretknih mandata).

Preliminarni rezultati – Tiringija

AfD Bjorna Hekea je najjača stranka u Tiringiji sa 32,8 odsto osvojenih glasova. CDU je ostvario 23,6 odsto. Savez Sara Vagenkneht 15, 8 odsto. Levica premijera Ramelova 13,1 odsto. SPD 6,1 odsto. Zeleni nisu ušli u parlament.

Parlament u Tiringiji ima 88 mesta, za većinu je potrebno 45 mesta. Prema sadašnjim rezultaima raspored mandata bi izgledao ovako: AfD 32, CDU 23, BSV 15, Levica 12 i SPD 6.

Niko neće u koaliciju sa AfD

Tačan odnos političkih snaga u parlamentima biće potpuno jasan tek kasnije uveče. Međutim, jasno je sledeće: uprkos istorijskim rezultatima AfD u obe pokrajine – ta stranka neće biti na vlasti jer niko ne želi u koaliciju sa desničarima. Isto tako je jasno da ni jedna vlada ne može da se formira bez CDU i nove stranke Savez Sara Vagenkneht

Naziru se novi savezi: U Saksoniji bi sa velikom verovatnoćom oko kolalicije mogli da se dogovore CDU, BSV i SPD. Premijer Mihael Krečmer je odbacio kolaciju sa Zelenima.

A u Tiringiji je nešto komplikovanije, jer CDU, BSV i SPD za sada nemaju većinu – fali jedno mesto. Pitanje je da li bi CDU umesto Socijaldemokrata prihvatio koaliciju sa Levicom dosadašnjeg premiejra Boda Ramelova, koji je inače najbolje ocenjeni političar u toj pokrajini.

U kojoj meri su glasači AfD desničari?

Studija instituta za istraživanje javnog mnjenja infratest dimap, za javni servis ARD, pokazuje da u obe pokrajine oko četvrtina glasača AfD ima „čvrst desničarski ekstremistički pogled na svet“, a oko još četvrtina ima „izražene desničarske“ političke stavove. Međutim, polovina pokazuje malo ili nimalo desničarskih ubeđenja.

Verovatno najvažnija politička promena koja proizilazi iz anketa: AfD se iz protestne stranke razvija u stranku od poverenja. Sada se smatra da ima sposbnosti za rešavanja problema u mnogim oblastima.

ARD pred svake izbore pita birače koju stranku smatraju najkompetentnijom u različitim oblastima politike. U Saksoniji i Tiringiji, ispitanicima je ponuđeno da se izjasne o devet oblasti.

AfD uživa najveće poverenje u pet oblasti – politici azila i izbeglica, borbi protiv kriminala, kada je reč o zastupanju istočnonemačkih interesa, politike prema Ukrajini i Rusiji i pitanju socijalne pravde.

Glasaju za CDU da bi sprečili AfD

Istraživanja u Saksoniji i Tiringiji takođe pokazuju da je veoma jak motiv za glasanje za CDU da se spreči da AfD postane najjača stranka. Dobra polovina birača CDU to navodi kao razlog svoje namere da glasa za konzervativce koji od ujedinjenja Nemačke imaju dominatnu ulogu na istoku zemlje.

Zašto glasaju za Savez Sara Vagenkneht?

Ispitivanje javnog mnjenja pokazalo je da mnogi biraju Savez Sara Vagenkneht (BSV) zbog ličnosti političarke čije ime ova stranka nosi. Drugi su razočarani Levicom. Za jednu manju grupu birača BSW odlučujući odnos prema Rusiji i isporukama oružja Ukrajini.

Ključne teme: migracije, rat u Ukrajini, školski sistem

Istraživanje koje naručio javni servis ARD konstatuje da su ključne teme na ovim izborima – unutrašnja bezbednost i socijalna sigurnost. Ogromna većina ispitanih je zabrinuta zbog naglog porasta kriminala.

Dve trećine je zabrinuto što „previše stranaca dolazi u Nemačku” a postoji snažan strah od rastućeg uticaja islama. Više od polovine ispitanih strahuje od pada životnog standarda.

Bild je pitanje o ključnim temama postavio poznatim istraživačima javnog mnjenja u Nemačkoj.

„Migracija i mir su centralne teme koje će odlučiti izbore“, objašnjava Herman Binkert, šef instituta za istraživanje javnog mnjenja INSA, za Bild. To mišljenje deli i Matijas Jung (67), glavni demoskop istraživačke grupe Izbori: „Posebno na istoku Nemačke, izraženiji je otpor prema politici azila i izbeglica.“

I neazdovoljstvo saveznm politikom igra ključnu ulogu. „Većina smatra ove izbore obračunom sa saveznom politikom“, kaže Binkert. Dvoje od troje birača navodi da je politika Berlina u velikoj meri uticala na njihov izbor. „Sigurno je da veoma izraženo nezadovoljstvo saveznom vladom i strankama iz koalicije takođe igra veliku ulogu“, potvrđuje Matijas Jung.

Takođe važni faktori: strah od rata u Ukrajini i s tim povezana nesigurnost. Manfred Gilner (81), šef Forsa-instituta, objašnjava za Bild: „To je konglomerat tema, migracije, nesigurnosti i nezadovoljstva vladom.“

Na ovim pokrajinskim izborima, koji su veoma pod uticajem savezne politike, važan je i jedan pokrajinski problem: školski sistem. „Posebno u Saksoniji i Tiringiji, mnogi su nezadovoljni školskim sistemom“, naglašava Gilner. S tim se Slawe i šef INSA Binkert: „Problemi u školama pokreću ljude.“