„Svi zajedno protiv fašizma“: Koji su dometi protesta širom Nemačke nakon razotkrivanja „master plana“ desničarske AfD

Protiv AfD

Organizatori događaja su procenili da je 1,4 miliona ljudi u Nemačkoj demonstriralo protiv krajnje desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD) od petka do nedelje.

Od petka do vikenda demonstracije su sazvane na oko 100 lokacija širom Nemačke. U nedelju su održani skupovi u većim gradovima kao što su Keln, Minhen i Berlin.

Nekoliko drugih nemačkih gradova, uključujući Kotbus, Drezden i Kemnic na istoku, takođe su planirali da održe demonstracije.

U Berlinu se oko 100.000 okupilo ispred Bundestaga, odnosno donjeg doma parlamenta, prema podacima policije.

Mnogi Nemci su ogorčeni izveštajima da su visoki članovi desničarske stranke AfD-a razgovarali o „master planu“ za masovnu deportaciju nemačkih tražilaca azila i nemačkih državljana stranog porekla tokom sastanka krajem prošle godine.

Okupljanje članova AfD-a, neonacista i drugih ekstremista krajnje desnice održano je 25. novembra u hotelu pored jezera izvan grada Potsdama.

Javnost je za to saznala tek 10. januara, kada je sastanak otkrila mreža istraživačkog novinarstva Correctiv, što je izazvalo talas protesta širom Nemačke.

U svom izveštaju Correctiv je napisao: „Događaji koji će se desiti danas u hotelu Landhaus Adlon će izgledati kao distopijska drama. Samo su oni stvarni.

I oni će pokazati šta može da se desi kada se okupe frontmeni desničarskih ekstremističkih ideja, predstavnici AfD-a i bogati simpatizeri.

Sastanak je trebalo da ostane tajan po svaku cenu“.

Kazin Abaci, organizator protesta iz Hamburga, rekao je za CNN da su demonstracije važne „jer imamo posla sa veoma jakim desničarskim ekstremizmom i neonacističkim mrežama u Nemačkoj“.

Sastanak u Potsdamu je, kako je kazao, još jednom pokazao koliko je hitno ne samo da političari progovore, već i da se iz sredine društva pošalje snažan signal za odbranu demokratije i naše države.

Upitan da li misli da će protesti podstaći ljude da prestanu da glasaju za AfD, Abaci je izrazio nadu. „Postoji osnovna grupa glasača AfD-a koji glasaju za ovu stranku iz ubeđenja, ali naravno ima i glasača koji su glasali za AfD iz protesta“.

Sada je vreme, smatra Abaci, da se probude i shvate da nemamo posla sa protestnom strankom, već sa desničarskom ekstremističkom strankom. Naš skup bi mogao da pomogne ovim ljudima da se konačno probude.

Demonstracijama u Potsdamu u nedelju su prisustvovali nemački kancelar Olaf Šolc kao i ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.

Berbok je rekla da je bila tamo kao neko ko se „zalaže za demokratiju i protiv starog i novog fašizma“, dok je Šolc ove nedelje zahvalio demonstrantima što su izašli na ulice „protiv rasizma, govora mržnje i u korist naše liberalne demokratije“.

Utiranje puta da se AfD stavi van zakona moglo bi da se pokaže teškim. Nemački političari su ove nedelje razgovarali o mogućnosti pozivanja Ustavnog suda da primeni zabranu.

Nemački ustav kaže da stranke koje nastoje da potkopaju „slobodni demokratski osnovni poredak“ treba smatrati neustavnim.

Nemački vicekancelar Robert Habek rekao je za magazin Stern da bi „šteta koju bi neuspeli pokušaj prouzrokovao bila ogromna“.

„Zbog toga, ako se pokrene slučaj, on bi morao apsolutno 100 odsto da stoji na sudu. To je nešto što morate pažljivo razmotriti“, dodaje on.

Mnogi smatraju da je javna reakcija protiv AfD-a ključna, jer je stranka krajnje desnice nedavno uživala rekordno visok nivo podrške i očekuje se da će ove godine ostvariti veliki uspeh na regionalnim izborima u istočnim državama Tiringije, Saksonije i Brandenburga.

Prema nedavnom istraživanju koje je objavio institut za istraživanje javnog mnjenja Forsa, AfD trenutno ima više od 30 odsto podrške u sve tri države – što je udobno više od svojih rivala.

Radikalizacija AfD-a

Radikalizacija AfD-a, stranke koju je pre deceniju formirala grupa relativno umerenih profesora ekonomije antievro stavova bila je unapred utvrđena: u tri države bivšeg socijalističkog istoka, stranka je trenutno pod nadzorom nemačkog domaćeg špijunske agencije zbog svojih „overenih desničarskih ekstremističkih” pozicija, piše Gardijan.

Ono što je izveštaj uradio jeste da pokaže koliko je AfD postao ohrabren zbog porasta podrške u anketama u poslednjih 18 meseci i koliko je napredovao u razmišljanju o tome kako da preoblikuje državu ako i kada uđe u vladu.

Prema izveštaju Correctiva o sastanku, vođa AfD-ove parlamentarne grupe u Saksoniji-Anhalt, Ulrih Zigmund, govorio je o potrebi da se promeni ulični pejzaž nemačkih gradova tako što će se strani restorani staviti pod pritisak.

Zigmund je insistirao da je prisustvovao sastanku samo u „privatnom svojstvu“, iako je dalji izveštaj objavljen u četvrtak pokazao da se on pojavio sa svojim službenikom za štampu, koji je i sam bivši član desničarske ekstremističke grupe.

Mešavina proverenih neonacista i naizgled uglednih poslovnih ljudi na sastanku je bila poučna, ocenjuje Gardijan.

Pozive za forum u Dizeldorfu uputili su Gernot Morig, zubar u penziji koji je svojevremeno vodio desničarsko ekstremističko Udruženje zavičajne omladine (BHTJ), i Hans-Christian Limmer, suosnivač pekare na ulici BackVerk i glavni akcionar popularne lanac hamburgera Hans im Gluck i servis za dostavu zdrave hrane Pottsalat.

Limer, koji nije prisustvovao sastanku, napustio je odbore poslednje dve kompanije otkako je izveštaj objavljen.

Za stolom nisu bili samo političari iz AfD-a, već i dva člana Hrišćansko-demokratske unije (CDU) desnog centra, iako nijedan nije na funkciji u stranci. Iako je AfD visoko u anketama, CDU bi zahtevao da ukine svoj zaštitni zid protiv koalicija sa krajnjom desnicom kako bi se formirala buduća vlada.

Ono što je najvažnije, središnji deo sastanka bilo je predavanje Martina Selnera, člana osnivača Austrijskog identitetskog pokreta, dela panevropske mreže aktivista „nove desnice“ čije članstvo AfD još uvek zvanično proglašava nekompatibilnim sa članstvom u partiji.

Na „scenskom čitanju“ režisera Kej Voges u sredu, Correctiv je otkrio sveže informacije o još jednom članu Identitarnog pokreta koji je prisustvovao sastanku.

Mario Miler, koji je ranije osuđivan za zločin, navodno se hvalio da je ušao u trag bivšem antifašističkom aktivisti i preneo detalje o njegovom boravištu poljskim fudbalskim huliganima.

Miler radi kao istraživač za poslanika AfD-a koji sedi u nekoliko odbora Bundestaga, što bi mu moglo omogućiti pristup poverljivim informacijama.

Suočen sa optužbama, Miler je negirao da je naredio „odred nasilnika“, samo potvrđujući da je „razmenio informacije“ o levičarskom aktivisti sa „poljskim novinarima“.

AfD je insistirao na tome da sastanak u Potsdamu nije bio „tajni sastanak“ već „privatni susret“, a ko-liderka stranke Alis Vajdel požalila se na „metode tajne policije slične Štaziju“ od strane „levičarskih aktivista“.

Ipak, Vajdel je prošle nedelje objavila da se rastaje sa svojim ličnim savetnikom Rolandom Hartvigom, koji je prisustvovao sastanku.

Pre priče o AfD-u, jedno od najistaknutijih raskrinkavanja Corrective bilo je o skandalu sa poreskim prevarama CumEk-a u kojima se spominje i kancelar levog centra Olaf Šolc.