AFP: Prevremeni izbori u Grčkoj rizičan poker Ciprasa

Na čelu jedne od malobrojnih levičarskih vlada u konzervativnoj i evroskeptičnoj Evropi, Cipras (44) je pretrpeo „neočekivani“ poraz, kaže Manolis Aleksakis, sociolog sa Univerziteta na Kritu.

Njegova partija Siriza je za 9,5 odsto zaostala u odnosu na svog glavnog konzervativnog protivnika, Novu demokratiju Kirijakosa Micotakisa (51), po delimičnim rezultatima prebrojavanja glasova s 80 odsto biračkih mjesta, objavljeno je u ponedeljak.

Na regionalnim i opštinskim izborima, uporedo održanim u Grčkoj u nedelju, konzervativci takođe dominiraju u prefekturama i opštinskim i gradskim većima, uključujući i najveće gradove, Atinu i Solun, gde bi drugi krug u iduću nedelju trebalo da im potvrdi pobedu.

Upravo ta „snažna poruka o rušenju“ vlade, ocenio je u ponedeljak liberalni dnevnik „Katimerini“, navela je Aleksisa Ciprasa da odmah stavi svoj mandat na sto, pre njegovog isteka u oktobru kada bi trebalo da budu redovni poslanički izbori.

Tri sata posle objavljivanja prvih rezultata nedeljnih kombinovanih izbora, odlučio je da igra na sve na najvišem nivou i da upotrebi strategiju s kojom je već eksperimentisao: „Ne mogu da ignorišem ovaj rezultat (…), na narodu je da odluči, ja ću zahtevati prevremene izbore“, rekao je on, obraćajući se medijima prošle noći.

Ti izbori će biti najkasnije 30. juna ili početkom jula, kažu analitičari.

U septembru 2015. godine, samo šest meseci pošto je prvi put izabran, Cipras je već bio prisiljen da ponovo izađe pred birače jer je prihvatio novi aranžman s poveriocima Grčke – EU i MMF.

Ali iako je pobedio, izgubio je svoju parlamentarnu većinu i morao je da formira koaliciju s malom desničarskom partijom, i ta strategija mu je donela mnoge kritike, i s desna i s leva.

U to vreme Grci su još bili prijemčivi za „njegovu političku harizmu“, dok je „preovladavao gnev prema starim strankama – Novoj demokratiji i socijalistima (Kinal, bivši PASOK) koji su bili odgovorni za krizu“, rekao je Manos Papazoglu, profesor političkih nauka Univerziteta Peloponeza.

Grčka je doživela ekonomski oporavak 2017. godine i uspela je da prošlog leta okonča obavezni program strane finansijske pomoći.

„Vlada Ciprasa je napravila greške u upravljanju, polarizovala je klimu između desnice i levice, i izgubila priliku da se udruži s levim centrom Kinal koji je ojačao“, te je postao treća po snazi stranka u Grčkoj, nadjačavši neonacističku „Zlatnu zoru“ koja je u nedelju pala na peto mesto, rekao je Aleksakis.

Prošle godine je dramatičan šumski požar u okolini Atine izazvao pogibiju stotinu ljudi, nekoliko meseci posle katastrofalnih poplava takođe kod Atine, s 23 mrtva, što je dodatno povećalo kritiku opozicije i sudske procese jer je država zakazala.

Spekulacije o prevremenim izborima nedavno su se pojačale, pošto je sporazum o novom nazivu Makedonije oživeo nacionalizam, posebno na severu Grčke.

Izbor Aleksisa Ciprasa januara 2015. godine stvorio je prekid na tradicionalnoj grčkoj političkoj sceni, u suštini zasnovanoj na velikim porodičnim dinastijama.

Iskoristivši gnev i očaj biračkog tela zbog krize koja je izbila 2010. godine, Cipras je postao najmlađi premijer u istoriji Grčke.

Ali, „Cipras nije iskoristio priliku da svoju partiju trajno ugradi u društvo da bi se nadmetala s tradicionalnim strankama“ prisutnim decenijama, rekao je Papazoglu.

Pred „Evropom koja je u potrazi za bezbednošću, i u zatočeništvu nacionalista, desni centar u Grčkoj dobija na značaju i redefiniše se“, analizirao je Aleksakis.

Glavni rival Ciprasa za naredne poslaničke izbore, Kirijakos Micotakis, sin je pokojnog bivšeg konzervativnog premijera (1990-1993.) Konstantina Micotakisa (1918-2017.) koji je na grčkoj političkoj sceni dominirao tokom gotovo čitave druge polovine 20. veka.