Afrika se razdvaja, rađa se novi okean – za bar pet miliona godina

Na tom mestu, koje je i jedno od najvrelijih mesta na Zemlji – duž sušnog područja Afar, u Istočnoj Africi, moguće je stojati tačno na mestu gde se, duboko pod zemljom, kontinent upravo razdvaja.

To potpuno pusto prostranstvo nalazi se iznad spoja tri ogromne, tektonske ploče koje se vrlo sporo „ljušte“ jedna s druge. To je složen geološki proces za koji naučnici kažu da će kroz bar nekoliko miliona godina sasvim pocepati Afriku nadvoje i stvoriti novi okeanski basen.

Za sada je najočitiji dokaz nova pukotina, dugačka 56 kilometara u Etiopskoj pustinji.

Tektonsku sudbinu afričkog kontinenta naučnici proučavaju već nekoliko decenija, a nova satelitska merenja pomažu im da bolje prate i razumeju promene.

„Ovo je jedino mesto na Zemlji gde može da se prouči kako kontinentalni rased postaje okeanski“, rekao je Kristofer Mur, sa Univerziteta u Lidsu, u Velikoj Britaniji, koji radi na tome.

Smatra se da će nastanak novog okeana u Africi trajati najmanje pet do 10 miliona godina. Naučnicima je to posebno zanimljivo jer se dešava u Afaru – na granici Nubijske, Somalijske i Arapske ploče, pošto taj prostor ima jedinstvene geološke osobenosti.

Zemljinu koru čini desetak velikih tektonskih, kamenitih ploča koje se neprestano sudaraju, penju se jedna na drugu, podvlače se ili se udaljavaju.

Poslednjih 30 miliona godina Arabijska ploča se udaljava od Afrike, čime su nastali Crveno more i Adenski zaliv. Somalijska ploča u istočnoj Africi takođe se udaljava od Nubijske ploče duž doline Istočne Afrike, koja se proteže kroz Etiopiju i Keniju.

Još se ne zna mnogo, uključujući i zbog čega se raspada afrički kontinent. Neki smatraju da bi uzrok moglo biti masivno kretanje pregrejanih rastopljenih stena – magme, koja se ispod Istočne Afrike uzdiže iz Zemljinog plašta.

Poslednjih godina GPS instrumenti koji se oslanjaju na merenje sa satelita, peobrazili su to istraživanje, omogućivši naučnicima da precizno, u milimetrima, mere kretanje tla, rekao je geofizičar Ken MekDdonald, profesor Kalifornijskog univerziteta u Santa Barbari.

Uz to se ta pojava prati stalnim terenskim istraživanjem na mestu gde se dešava, u regionu Afar koji se naziva „Danteovim paklom“ – rekla je Sintija Ebinger, geofizičarka Univerziteta u Nju Orleansu, koja tamo često radi: „Najtopliji i dalje naseljen grad na Zemljinoj površini je upravo u Afaru, gde je temperatura često iznad 55 stepeni Celzijusa danju, a noću se ‘ohladi’ do 35 stepeni“.

Neka od njenih istraživanja na terenu su, navodi NBC, usredsređena na džinovsku pukotinu od 56 kilometara koja se u Etiopskoj pustinji otvorila 2005. godine. Taj siloviti rased koji je nastao za samo nekoliko dana, ekvivalentan je stotinama godina uobičajenog kretanja tektonskih ploča.

Od tada, čitavih 15 godina, Ebinger izučava šta pokreće tu ekstremnu pojavu. Njeno istraživanje ukazuje da razdvajanje ploča nije uvek glatko i jednolično, već ima i jakih trzaja.

Ebinger smatra da bi rastući pritisak magme koja se uzdiže iz utrobe Zemlje, mogao pokrenuti eksplozivne pojave viđene u regionu Afara što je uporedila pucanjem prepumpanog balona.

Vremenom će se sada jedinstven afrički kontinent podeliti i nastaće nov okean tako što će Adenski zaliv i Crveno more preplaviti region Afara i čitavu niziju Istočne Afrike čiji će jedan deo ostati suv i postati nov, mali kontinent, očekuje MekDdonald.

Tri ploče se razdvajaju različitim brzinama: Arabijska ploča odmiče se od Afrike brzinom od oko 2,5 santimetra godišnje, dok se dve afričke ploče odvajaju upola sporije, rekao je on.

Iako je to vrlo sporo, istraživači kažu da su ipak jasni znaci da se to dešava jer, kako se ploče „ljušte“ jedna s druge, registruju i da materijal iz duboke unutrašnjosti Zemlje ide ka površini, formirajući obod budućeg okeana, prenela je TV NBC.