„Afrikanci leče Ruse“: Ksenija Kirilova o problemu nedostatka radne snage u Rusiji

Uz moguće milion Rusa, uključujući mnoge radno sposobne muškarce, koji su pobegli iz zemlje, plus više od 300.000 mrtvih ili ranjenih u Ukrajini, sa više od milion muškaraca u vojsci, i stopom fertiliteta od 1,5 — daleko ispod stope od 2,1 — zemlja jednostavno ne može da zadovolji svoje potrebe, ukazuje Ksenija Kirilova, ruska novinarka koja se bavi ruskim društvom, mentalitetom, propagandom i spoljnom politikom, u tekstu za Centar za evropske analize.

Šefica Centralne banke (Elvira Nabiulina) je među onima koji to opisuju kao najozbiljniji problem zemlje, što ne iznenađuje kada je nezaposlenost samo 2,9 odsto, a stopa slobodnih radnih mesta 6,8 odsto.

Ova oskudica je posebno izražena u sektoru proizvodnje, građevinarstva i transporta. Prema agencijama za zapošljavanje i menadžmentu kompanije, deficit radne snage će se pogoršati tokom godine.

Osim kvalifikovanih profesionalaca, Rusija se bori da ispuni čak i osnovne potrebe za radnom snagom, uključujući i one za vojne svrhe, navodi Kirilova.

Sve više se školska deca i studenti regrutuju na zadatke vezane za rat. Samo prošle nedelje, velika istraga je otkrila kako su maloletnici od 14 godina uključeni u aktivnosti za „Gradsku radnu jedinicu“ u Krasnojarsku, da tkaju maskirne mreže i pripremajući pakete za potrebe prve linije fronta.

U gradu Mozhgi, tinejdžeri su se pridružili kampanji „Čarape za panjeve“ kako bi bivšim vojnicima bez nogu obezbedili pokrivače za rane.

Deca su namamljena obećanjem dodatnih kredita za upis na fakultet.

U međuvremenu, u Tatarstanu, studenti se bave proizvodnjom iranskih bespilotnih letelica koje je dizajnirao Šahed. Iako ove inicijative imaju za cilj da usade kulturu rata među mladima, one takođe služe za popunjavanje praznine radne snage.

Nedostatak kvalifikovanih stručnjaka ne može se nadoknaditi angažovanjem učenika i studenata. Zvanični ruski mediji su u leto priznali da postoji akutni nedostatak lekara, koji se procenjuje na skoro 26.500, uz dodatni deficit od 50.000 medicinskog osoblja srednjeg nivoa.

Do kraja jeseni, ministar zdravlja Mihail Muraško je bio primoran da prizna problem. Međutim, novinari ističu nedostatak pravih podataka o nedostatku zdravstvenog osoblja jer je Ministarstvo zdravlja odbilo da otkrije ove informacije.

Da bi se pozabavila nedostatkom osoblja, Rusija je krenula u značajnu akciju zapošljavanja lekara iz afričkih zemalja, često ciljajući na one kojima su sovjetski specijalisti nekada pomagali tokom zdravstvenih kriza.

Mediji su naveliko širili „priču o uspehu“ sudanskog lekara koji leči pacijente u Litkarinu, moskovskom predgrađu koje doživljava egzodus medicinskih stručnjaka u prestonicu.

Prema pisanju medija, broj takvih specijalista u ruskim klinikama se povećava. Afrički lekari pozvani u Rusiju nisu obavezni da overavaju svoje diplome; umesto toga, dovoljna je izjava da obrazovanje ispunjava „ruske standarde“.

Tačan proces ovog priznanja ostaje nejasan, bez posebnog ispitivanja tokom procesa zapošljavanja.

Međutim, Aleksandar Saverski, šef Lige zastupnika pacijenata, izrazio je zabrinutost da bi pojedinci iz drugih kultura mogli imati problema da razumeju ruske pacijente i možda neće moći da shvate nijanse jezika i mentaliteta.

Denis Ivanov, doktor medicinskih nauka, na sličan način postavlja pitanje da li „afrički lekar može da shvati zamršenost psihologije ruske bake“.

Kritičari su u međuvremenu ogorčeni nestankom domaćih stručnjaka i nedostatkom preventivnih mera za suzbijanje nedostatka radne snage.

Druga grupa na meti „zamene“ Putinovog režima je menadžerska elita. U svom poslednjem obraćanju Vladimir Putin je izjavio da „učesnike specijalnih vojnih operacija treba posmatrati kao rusku elitu, koja učestvuje u njenom upravljanju i velikim projektima“.

Veterani agresorskog rata u Ukrajini trebalo bi da formiraju novo rukovodstvo kod kuće i „treba da zauzmu vodeće pozicije u obrazovnom sistemu, razvoju mladih, javnim udruženjima, državnim preduzećima, biznisu, javnoj i opštinskoj upravi i vodećim regionima“, rekao je.

U tom cilju, Putin je najavio program „Vreme heroja“, otvoren za veterane specijalnih operacija, vojnike i oficire. Program ima za cilj „pripremu visoko kvalifikovanih i kompetentnih menadžera od bivših vojnih lica za napredovanje na rukovodeće pozicije visokog nivoa“.

Veštine stečene u Ukrajini nisu lako prenosive u svakodnevno društvo. Ruski komandanti i trupe ruše ukrajinske zajednice i učestvuju u vansudskim pogubljenjima, kao i zlostavljanju sopstvenih drugova.

Pitanje je da li će ratni veterani zaista moći da zauzmu značajne pozicije u ruskom sistemu upravljanja.

Međutim, ostaje nepobitna činjenica: degradacija ruskog društva je zaslepljujuće očigledna i Putinove trupe neće moći da reše duboke probleme sa kojima se suočavaju kao rezultat njegove vladavine.