„Agresor se može smiriti razumnom demonstracijom moći“: Da li je Kremlj upao u svoju zamku?

Odustajanje Rusije od sporazuma, kojim je pristala izvoz ukrajinskog žita preko Crnog mora, spremalo se nekoliko nedelja. Rusija je zapretila da će to učiniti nakon što je snažna eksplozija oštetila most na Krimu u oktobru i ponovo nakon napada dronom na rusku crnomorsku flotu prošle nedelje.

Ali kada je Rusija napustila sporazum, brzo je postalo jasno da Moskva nema plan za dalje. Kada je Putin izvršio ponižavajući zaokret od 180 stepeni nakon konsultacija sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, jedini ustupak koji je mogao da traži bile su pismene garancije Kijeva.

„Kremlj je upao u sopstvenu zamku iz koje nije znao kako da se izvuče“, napisala je Tatjana Stanovaja, šef kompanije za političke analize R. Politik.

„Sporazum o izvozu žitarica je suspendovan, ali nije jasno kako zaista zaustaviti izvoz žita. Nimalo. Samo vojnim putem, što nije bio deo njihovog plana.’

Rusija je možda dobila neka privatna obećanja, uključujući garancije da će im možda biti dozvoljeno da izvoze i svoje poljoprivredne proizvode. Ali povlačenje Kremlja jasno pokazuje da Putin može biti primoran da odstupi kada se suoči sa otporom i prkosom. Zna kako da se povuče, ako treba“, kaže Stanovaja.

Zapadni lideri su možda fokusirani na otkrivanje šta je ubedilo Kremlj da odstupi, dok Putina više zabavlja eskalacija kao način da sačuva obraz na bojnom polju.

Suočena sa ukrajinskom kontraofanzivom, Rusija je poslednjih nedelja ispalila stotine projektila na ukrajinske energetske objekte i drugu ključnu infrastrukturu, nastojeći da gurne ukrajinske gradove u mrak i hladnoću i preteći humanitarnom krizom na ivici zime.

Takođe, zapadni lideri su zabrinuti zbog pretnji Rusije da će upotrebiti sve što joj je na raspolaganju, uključujući taktičko nuklearno oružje, da obezbedi teritoriju koju je nezakonito anektirala od Ukrajine.

Ukrajinski zvaničnici kažu da je zaokret Kremlja od 180 stepeni važna lekcija za Zapad o tome kako da pobedi Putina.

Ruski ucenjivač je „inferioran u odnosu na one koji su jači i umeju da jasno zauzmu svoj stav”, napisao je Mihajlo Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika. „Agresor se može smiriti razumnom demonstracijom moći.“

U ovom slučaju, postupci Rusije su takođe pretili da razbesne lidere u Africi i na Bliskom istoku čijoj se diplomatskoj naklonosti Putin nadao. Najavljujući obnavljanje sporazuma u ​​sredu, Erdogan je rekao da su sledeće pošiljke ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda namenjene Somaliji, Džibutiju i Sudanu, piše Jutarnji.hr.

A tu je i Erdogan, Putinov regionalni rival koji se od početka ovog rata pojavio kao glavni igrač u pregovorima. Erdogan je takođe igrao vodeću ulogu u razmeni zarobljenika u kojoj je Rusija oslobodila ključne ukrajinske komandante iz čeličane Azovstal u Mariupolju. Moskva je ranije saopštila da planira da ih osudi na smrt na vojnom sudu.

Kako je Rusija postajala sve više diplomatski i ekonomski izolovana, uticaj Turske je očigledno rastao.

„Spomenuo sam da bi Ankara možda imala poslednju reč ovde, ali nisam očekivao da će imati toliki uticaj na Putina“, napisao je Andrej Sizov, šef SovEcon-a, firme za istraživanje poljoprivrednog tržišta. „Zaista se pitam šta je Erdoganova tajna.

Kod kuće, dogovor o žitu izazvao je bijes među zagovornicima rata, koji su odbacili „pisane garancije“ i, u nekim slučajevima, optužili vladu da je rasprodala svoje vojnike.

„Njih nije briga za ovaj rat! Novac je važan“, napisali su administratori popularnog Telegram naloga preko kojeg se prikupljaju sredstva i oprema za rusku vojsku. Tako misle političari. A što se tiče naših vojnika koji su umalo poginuli u zalivu u Sevastopolju, nešto ih boli.’

Prokremljovski blogeri i novinari na sličan su način ismevali taj dogovor. „Prevarant je dao pismene garancije da neće koristiti označene kartice“, napisao je Aleksandar Kots, novinar prokremljanskog portala Komsomolskaja Pravda.

Telegram kanal pukovnika Kasada, koji prati 800.000 pretplatnika, objavio je: ‘Što se tiče poverenja u te ‘ukrajinske garancije’… kao da osam godina skrnavljenja Minskih sporazuma ili Štajnmajerove formule nije dovoljno.’