AHMETI: Doći će vreme kad će Makedonci biti manjina

Pošto je već neko vreme jasno da stabilnost Makedonije dobrim delom visi o političkoj volji najjačih albanskih političkih snaga, istupi vodećih albanskih političara analiziraju se s velikom pažnjom, a ovog puta i s nešto manje ograde da sve što je rečeno u predizbornoj kampanji ne treba uzeti zdravo za gotovo.
Trenutno ključni albanski lider u Makedoniji, šef Demokratske unije za integraciju Ali Ahmeti, čitavu deceniju partner u vlasti Nikoli Gruevskom, lideru najjače makedonske partije VMRO-DPMNE, obratio se podmlatku svoje stranke rečima koje zaslužuju i regionalnu pažnju.

Prirodno poručujući Socijaldemokratskom savezu Makedonije da ne lobira za glasove Albanaca u nadi da će pomoću njih moći da vlada, Ahmeti je SDSM, u čijim redovima ima i Albanaca, zapitao gde su bili pre 15 godina „kad su mladi Albanci ginuli samo za pravo da uče albanski jezik“. I što je izazvalo još više pažnje, on je projektovao vreme kad će Albanci u Makedoniji biti većina.
„Doći će vreme kad će se Albanci boriti protiv nepravdi koje se nanose Makedoncima, kad će Makedonci biti manjina. Ubeđen sam da će to vreme doći“, rekao je Ahmeti.

Makedonija je poslednji put popis stanovništva obavila 2002. godine. Državni zavod za statistiku Makedonije radi procene broja stanovnika i detaljnu vitalnu statistiku koja obuhvata i broj živorođenih beba po etničkoj pripadnosti majke, ali se procenama promena u etničkoj strukturi stanovništva Makedonije ne bavi, rekla je za Danas Danica Mitevska iz tog zavoda.

Ahmeti nije prvi makedonski političar koji je projektovao vreme kad će Makedonci u Makedoniji biti manjina. Pre tri godine bivši makedonski premijer LJupčo Georgijevski u jednom je intervjuu procenio da će se to dogoditi za 15 godina. On se oslonio na tvrdnju da se „broj Makedonaca godišnje smanjuje za četiri do pet odsto, dok se broj Albanaca povećava za tri do četiri odsto“.
Prema podacima popisa iz 2002. godine Makedonija je imala 2 022 547 stanovnika od čega su 64,17 odsto bili Makedonci, a 25,17 odsto Albanci. Prema zvaničnoj vitalnoj statistici, udeo beba majki makedonske nacionalnosti u ukupnom broju živorođenih beba se kretao ovako: 2011 – 50,7 odsto, 2012 – 50,9 odsto, 2013 – 49,9 odsto, 2014 – 51,3 odsto, 2015 – 53, 3 odsto. Udeo živorođenih beba majki albanske nacionalnosti u ukupnom broju živorođenih beba kretao se ovako: 2011- 33,9 odsto, 2012 – 34 odsto, 2013 – 35,2 odsto, 2014 – 33,5 odsto, 2015 – 33 odsto.

Prema procenama Državnog zavoda za statistiku poslednjeg dana prošle godine u Makedoniji je živelo 2 071 278 stanovnika. Ukupno uzevši, Makedonija ima pozitivan prirodni priraštaj (2015. godine 2614 osoba) koji nije ozbiljno ugrožen njenim negativnim migracionim saldom (2015. godine minus 508)

Pošto je uzgred dao svoju demografsku procenu za Makedoniju, albanski lider Ali Ahmeti je ponovio i zaoštrio svoje stare zahteve da albanski postane drugi zvanični jezik na celoj teritoriji Makedonije i da se odluka o predsedniku Makedonije i sve ostale važne odluke u spoljnoj, unutrašnjoj i regionalnoj politici donose konsenzusom. I da se u naredne četiri godine potpuno zaokruži jednakost Albanaca i Makedonaca u Makedoniji.

Za razliku od nekih na teritoriji Makedonije manje uticajnih albanskih političkih partija Ahmeti ne smatra da je potreban novi sporazum između Albanaca i Makedonaca nego je potrebno postojeći u potpunosti primeniti. Između njega i njegovih dosadašnjih političkih partnera iz VMRO-DPMNE nije postojala saglasnost oko toga da li postojeći Ohridski sporazum i Ustav Makedonije impliciraju njegove zahteve u pogledu jezika i konsenzualnog odlučivanja. Ahmeti smatra da se tim zahtevima treba udovoljiti po sadašnjem slovu Ohridskog sporazuma i Ustava Makedonije.