Ahmeti vruć krompir prebacio Ivanovu

Dakle, ponoć između 29. i 30. januara je prošla i mandatar za sastav nove vlade Gruevski nije uspeo da sastavi većinu od 61 poslanika jer Centralno predsedništvo DUI, navodno, nije imalo dovoljno argumenata da odluči da li će u koaliciju sa VMRO-DPMNE ili u koaliciju sa SDSM, ili u koaliciju sa obe te makedonske stranke, ili će u opoziciju, ili bi na nove izbore.

Ali Ahmeti je imao ovlašćenje partijskih organa da odluku donese i sam, ali to ovlašćenje, s obzirom na njegovu trenutnu poziciju u DUI, nije iskoristio. Bez DUI nijedna makedonska stranka ne može napraviti potrebne (u Makedoniji dve) parlamentarne većine. Ali Ahmeti praktično jeste odlučio barem o jednom: Gruevski, u ovom izbornom ciklusu, ne može biti mandatar. Rok koji je Gruevskom dat da sastavi većinu i predstavi program istekao je.

Dalje odlučivanje o makedonskim političkim procesima Ahmeti je, kao vruć krompir, prebacio u ruke predsednika Makedonije Đorđa Ivanova. Neće biti preveliko iznenađenje ako Ivanov konačni sud prepusti Ustavnom sudu.

Postizborni proces u Makedoniji regulisan je kratkim članom 90 Ustava. U tom članu stoji: „Predsednik Republike Makedonije dužan je da u roku od deset dana od konstituisanja Sobranja Makedonije poveri mandat za sastav vlade kandidatu partije odnosno partija koje imaju većinu u Sobranju. Mandatar u roku od 20 dana od dana poveravanja mandata podnosi Sobranju program i predlaže sastav Vlade. Vladu na predlog mandatara i na osnovu programa bira Sobranje većinom glasova od ukupnog broja poslanika“.

Mada je ceo proces prikupljanja poslaničke većine mandatara Gruevskog tekao u neobičnoj tišini i gotovo bez ozbiljnih informacija, pravnici u Makedoniji ispoljili su izvesnu nesaglasnost oko tumačenja ovog stava Ustava. Jedni, pozivajući se na praksu drugih zemalja i pravnu praksu Makedonije, koju je 1992. stvorio tadašnji predsednik Kiro Gligorov, smatraju da bi Ivanov sada mandat trebalo da da predstavniku stranke, po broju glasova, drugoplasirane na izborima održanim 11. decembra, odnosno da mandat da Zoranu Zaevu.

Pravnike koji ustavni član tumače sasvim drugačije predvodi dr Tanja Karakamiševa Jovanovska, inače veoma aktivan kolumnista u medijima koji su tokom krize držali stranu Gruevskom. Ona smatra da je Ustav „faličan i nedorečen, sa mnogo praznina i nebuloznih odredbi“, ali da to njegovim kreatorima ne daje pravo da ga u hodu menjaju i dopisuju kako bi „zadovoljili određene partijske interese“. Po Karakamiševoj, Gligorov je 1992, kad je mandat za sastav vlade dao Banku Crvenkovskom iz na izborima drugoplasirane SDSM, prekršio Ustav. Ona ukazuje da Ustav ne reguliše dalji postupak za slučaj da se dogodi ovo što se upravo dogodilo i da u tom slučaju, smatra ona, Ivanov može mandat da da ili drugom mandataru iz VMRO-DPMNE ili nikome.

Ahmetijeva DUI je saopštila da nastavlja razgovore sa svim stankama. Ovi pregovori mogu voditi širokoj koaliciji koja, ma koliko to neverovatno zvučalo, uključuje VMRO-DPMNE i SDSM. U tom bi slučaju Ivanov mogao mandat opet da da pobedničkoj VMRO-DPMNE, ali ne i Gruevskom?!

Ahmeti nije ostavljao mesta nikakvoj sumnji da će odluke donositi u saglasju s međunarodnom zajednicom koja Makedoniju vodi u EU I NATO. I da nije ove nesporne činjenice, Ahmeti ima velike probleme u svojoj partiji. S jedne strane postoji jaka struja koja se protivi daljoj saradnji s VMRO-DPMNE od početka dvogodišnje krize optužujući tu stranku za korupciju i autokratsko vladanje. S druge strane, Ahmeti ima velike probleme sa bivšim komandantima ONA koji, po njegovim rečima, nisu uspeli da se uključe u mirnodopski život i zahtevaju obnavljanje makedonsko-albanskih dogovora uz radikalne zahteve.

I treće, DUI je ostala najjača stranka etničkih Albanaca u Makedoniji, ali je broj njenih birača gotovo prepolovljen, a broj poslanika u Sobranju pao je sa 19 na samo 10. Nema nikakve sumnje da je u svojoj stranci Ahmeti zbog toga prozivan iako se ni sva tri njena potpredsednika, koji naginju koaliciji sa SDSM, ne mogu pohvaliti velikim izbornim uspehom.