„Srebrenica je najbolji ekvivalent događajima u Palestini“: Aida Ćorović za Danas o slučajevima obustave finansiranja Agencije UN za pomoć palestinskim izbeglicama

UNRWA pomaže oko 5,9 miliona palestinskih izbeglica i glavna je humanitarna organizacija u Pojasu Gaze.

Međutim, nakon informacija o navodnom učešću zaposlenih ove organizacije u napadima Hamasa od 7. oktobra, čak 16 zemalja donatora obustavilo je finansiranje.

Izraelsko „časna reč“

Aida Ćorović, aktivistkinja za ljudska prava u razgovoru za Danas, kaže da joj je poražavajući razlog obustave ili smanjenje finansiranja UNWRA.

– Zvanični Izrael može da kaže „časna reč, neko je iz UN umešan u napad na Izraelce 7.oktobra“ svi treba da poverujemo tom iskazu, bez postojanja dokaza i argumenata za ovakav stav. Sve ovo što radi tzv. civilizovani i demokratski svet je do te mere nedopustivo  licemrno, da ja ostajem bez reči, kaže Danasova sagovornica.

Prema njenom mišljenju, nije upitna niti iznenađujuća saradnja Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Izraela. Opšte je mesto, kaže, da veliki broj izuzetno uticajnih Jevreja ima veliki uticaj na spljnopolitičke prilike u SAD, posebno kada je Bliski istok u pitanju.

Evropa dozvoljava da se radi isto drugima kao što su Nemci uradili Jevrejima

– Ali Evropa, posle svega što joj se desilo u Drugom svetskom ratu, posle onoga što su Nemci uradili Jevrejima, sad dozvoljava da se nekom drugom narodu dešava isti zločin, zločin genocida i potpuno uništenja pripadnika tog naroda, kaže ona.

Dvostruki standardi kada je u pitanju muslimanski svet

Ćorović smatra da se Evropa i SAD odavno odustale od suštinskih demokratskih principa i da u poslednjh nekoliko decenija može da se vidi jedna otvorena hipokrizija i primena dvostrukih aršina u odnosu na svoje građane i “one druge”, a upadljivo se ovi dvostruki standardi vide kada je muslimanski svet u pitanju.

– Možda to u početku nije bilo toliko eksplicitno i vidljivo, ali, od 11. septembra 2001, dakle, od terorističkih napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku i sedište Pentagona u Vašingtonu, muslimani, tačnije Arapi, postaju simbolom neprijatelja zapadnog sveta. Ja ni tada, a sada još manje, nemam sumnje da je po sredi bio dogovor između političko-finasijskog vrha Amerike i radikalnih islamističkih grupa i da je sve to deo jedne mnogo šire i opasnije globalne igre“, objašnjava Ćorović.

Ona kaže da, na žalost, ogromnu odgovornost za takav treman arapskog sveta, daju i sami pripadnici te, vrlo široke i disperzivne zajednice, „ako uopšte možemo i da govorimo o Arapima, a posebno o muslimani celog sveta kao jednoj homogenoj grupi“.

– Moje je mišljenje da muslimani u svetu, posebno u jednom broju zemalja, pokazuju izrazito retrogradna stanovišta, dramatično se smanjuje stepen poštovanja ljudskih prava, što se, pre svega, vidi kada su žene u pitanju, ali i pripadnici LGBT populacije. U odnosu na pre nekoliko dekada, mnoge od muslimanskih zemalja beleže ozbiljnu istorijsku regresiju i mogu slobodno reći, jedan užasan talas primitivizma i anti-modernih vrednosti, ali, s druge strane, nikako se ne mogu svi muslimani podvesti pod tu jednu – islamistički i dekadentnu procenu, ukazuje Ćorović.

S obzirom da je poslednjih godina pratila ove procese u svom rodnom gradu – Novom Pazaru, u regionu ali i na globalnom nivou, naša sagovornica dozvoljava sebi da kaže da je procesi koji se sada dešavaju u velikom broju islamskih zemalja, ali i tamo gde u većem broju živi muslimanski svet, veoma podsećaju na rigidnost, versko slepilo i fanatizam s kakvim se Evropa sretala u srednjem veku, kada je hrišćanstvo metastaziralo u inkvizitorske procese i jednu vrstu verskog ludila.

„I sada, vidimo da taj isti Zapad, koji je prošao sve te traumatične, vekovne procese, taj Zapad koji u svom istorijskom iskustvu ima sećanja na verski fanatizam i fudamentalizam, umesto da sarđaju sa muslimanskim svetom, da na neki način pomogne da se zajednički ulaže u znanje i obrazovanje, u razvoj, moderni svet, na žalost, bira teror i istrebljenje slabijih“, navodi Danasova sagovornica.

Još jedna stvar, kaže Ćorović, izrazito pada u oči kada govorimo o islamskom svetu, a to je ogroman gest i dramatične razlike, pre svega u stepenu ekonomskog razvoja i kvaliteta života.

– Dok s jedne strane vidimo enormno, gotovo uvredljivo bogatstvo i aroganciju onih koji poseduju toliko novca i moći, s druge strane, vidimo neopisivo siromaštvo koje pripadnika nekih od muslimanskih naroda, bukvano, gura u propast. To je upravo slučaj sa Pelastinom i palestinskim narodom, objašnjava naša sagovornica.

Kako ukazuje, sve proždirući i sve dehumanizovaniji neoliberalni kapitalizam pokazuje odvratan stepen hipokrizije i muslimane čiji su džepovi i bankovni raguni puni milina i milijardi dolara, ovaj sistem tretira kao miljenike, dok su istovremeno, stotine hiljada ili miliona siromašnih muslimana, širom sveta, tretirani kao bića niže vrednosti.

– U svemu, što danas Evropa i Amerika radi u odnosu na te ljude, ja samo mogu da vidim fašizam u svilenim rukavicama, ako se to radi u njihovim zemljama, ili otvorenu nakanu da se pripadnici ovih naroda istrebe, što je jedna od ključnih pretpostavki nacizma i fašizma, tvrdi Ćorović.

Herojski stradalnički srpski narod pretvorio se u brutalnog zločinca

Naša sagovornica podseća da je Zapad, baš kao i UN, „okrenuo leđa Bošnjacima pred izvršenje genocida u Srebrenici”.

– Mene umnogome, sve ovo što radi Zapad sad prema Palestincima, podseća na ono što su dopustili da se desi u srcu Evrope – genocid u Srebrenici, skoro četvorogodišnju opsadu Sarajeva, neopisivo brutalne i monstruozne zločine u Prijedoru i u gotovo svim gradovima istočne Bosne, ističe Ćorović.

Na sve to, ta “demokratska” Evropa će ćutala, objašnjava Danasova sagovornica, i podilazila Slobodanu Miloševiću, jednako kako danas podilazi cionističkom predsedniku Izraela, Benjaminu Natanjahuu.

Ona dodaje da je potpuno jasno zašto su Bošnjaci pokazali visok stepen empatije prema Palestincima.

– Bošnjaci su osetili kako to izgleda kad se ceo svet okreće leđa dok jedan narod strada, ni kriv ni dužan. I to je taj tzv. moderni demokratski svet koji se deklarativno zalaže za jedne vrednosti a na terenu pokazuje nešto sasvim drugo, objašnjava Ćorović.

Ona primećuje da se u svetu mnogo neznanja pokazalo kada je reč o dešavanjima na relaciji Izrael – Palestina.

– Istorijska dešavanja se, u čitavom svetu, mere od nekog incidenta koji potrese svet i koji je neka vrsta “kamena graničnika”. To se sada desilo sa 7. oktobrom i kada većina ljudi oko mene nije imala pojma o širem kontekstu blisko-istočnog galimatijasa. Naravno, niko normalan nije mogao da opravda ono što je Hamas uradio, posebno što smo mogli da vidimo neshvatljivu količinu brutalnosti prema žrtvama, ali, sve to nije bio razlog da se aplaudira onome što zvanični Izrael sada radi Palestincima, posebno prema deci, kaže naša sagovornica.

Ćorović kaže za naš list da blisko-istočnu krizu prati od početka 80tih, te da ima prijatelje sa “obe strane žice”, dok preko Žena u Crnom ima validne i informacije s terena, „kojima jedino bezrezervno verujem“, tako da joj je ova tema na mnogo načina, „neću reći bliska, ali, svakako poznata“.

– Naravno, postoji i ta jedna vrsta bojazni i “hodanje po jajima” kada su Jevreji u pitanju, pre svega zbog razmera njihovog stradanja tokom holokausta. Ali, zaista je neshvatljivo nerazumevanje istorijskih procesa, posebno jedne lako dokazive teze da ne postoje narodi koji su zauvek preplaćeni na uluogu žrtve, ili ulogu zločinca, te, da jedan narod, u određenom period, može bit tragična žrtva, a već u drugom, postaje dželat“, navodi Ćorović.

Upravo ono što smo mogli da vidimo, kaže naša sagovornica, da se desilo sa herojskim, srpskim narodom, dodaje ona, koji je u dva velika rata, bio jedan od najvećih stradalnika, tokom devedesetih se preobratio u brutalnog i krvavog zločinca prema dojučerašnjoj braći, a to, poslednjih meseci, u tako stravičnom obliku, gledamo da radi zvanični Izrael.

– Možda ste primetili da insistiram na pojmu “zvanični” jer sam, zahvaljući ratu u Jugoslaviji, a sada i na Bliskom istoku, naučila da jasno stavljam distinkicu između zvaničnih politika, vojnih i finasijskih centara moći i običnih ljudi. Što se mene tiče, ratove, verovatno nikada, a posebno od početka 20 veka do danas, nisu vodili narodi, već određeni centri moći kojima su ratovi služili za enormno nagomilavanje novca i moći, zaključuje Ćorović.