Aja Sofija ostaje otvorena za posetioce kad nema molitvi

Državni savet, najviši upravni sud Turske, presudilo je u petak u korist grupe koja je tražila da se poništi odluka Saveta ministara iz 1934. godine kojom je Aja Sofija pretvorena u muzej, jer sumnjaju u autentičnost potpisa osnivača savremene Turske, Mustafe Kemala Ataturka na tom dokumentu.

Turski predsednik je odmah nakon te odluke najavio pretvaranje Aja Sofije u džamiju. Prve zajedničke muslimanske molitve biće organizovane 24. jula.

Uprava za religijske poslove (Diyanet) saopštila je danas da hrišćanski simboli „ne predstavljaju prepreku za održavanje molitvi“.

„Ikone treba da budu sakrivene zavesama i drugim pogodnim sredstvima“, navodi se saopštenju.

Prema turskim medijima, pominje se moguća upotreba posebne svetlosne tehnike za zatamnjivanje ikona tokom pet dnevnih muslimanskih molitvi.

„Ne postoje prepreke sa verskog stanovišta za otvaranje Aja Sofije posetiocima izvan perioda za molitve“, dodaje se Dijanet.

Vodeće arhitektonsko zdanje izgrađeno u VI veku, u kome su krunisani vizantijski carevi, da bi kasnije bila pretvorena u džamiju, a 1934. u muzej, svrstano je u svetsku baštinu Uneska i jedna je od glavnih turističkih atrakcija u Istanbulu sa 3,8 miliona posetilaca samo prošle godine.

Za 1.400 godina istorije, Aja Sofija bila je glavna katedrala Vizantijskog carstva, džamija Otomanskog, a muzej u savremenoj, republikanskoj i sekularnoj Turskoj.

Više zemalja, među kojima Rusija i Grčka koje prate sudbinu vizantijskog nasleđa u Turskoj, ali i SAD i Francuska upozorile su Ankaru zbog pretvaranja Aja Sofije u muslimansku bogomlju, za šta se turski predsednik Redžep Tajip Erdogan zalagao godinama. Papa Franja je „jako pogođen“ tom odlukom.