„Ako Evropa ne popuni jaz, Ukrajina rizikuje poraz u usporenom snimku od 2025.“: Analiza Gardijana o situaciji na ratištu

Ako Evropa ne popuni jaz, Ukrajina rizikuje poraz u usporenom snimku od 2025. godine, ocenjuje Den Sabeg, stručnjak za odbranu i bezbednost u analizi za Gardijan.

Jednostavna brojka rezimira problem.

Ukrajina je ponovo nadjačana u ovom skoro dvogodišnjem ratu: trenutna procena je da Rusija ispaljuje 10.000 artiljerijskih granata dnevno naspram ukrajinskih 2.000, sumorni odnos koji bi se mogao pogoršati u odsustvu buduće američke municije.

Nedavni televizijski izveštaj na britanskom SkyNews-u istakao je grupu ukrajinskih topova iz 22. brigade, koja deluje između Časiv Jara i Bahmuta pod ruskom kontrolom, sa njihovim molbama za pomoć i ograničenim zalihama granata.

Njihov sovjetski standard kalibra 152 mm ispaljen je samo tri puta tokom noći da bi zaštitio raspoložive zalihe.

„To znači da Ukrajinci više ne mogu da potiskuju rusku artiljeriju, a ako Ukrajinci ne mogu da uzvrate, sve što mogu da urade jeste da pokušaju da prežive“, rekao je Sem Kreni Evans iz istraživačkog centra Kraljevskog instituta ujedinjenih službi.

Rusija je, u međuvremenu, uspela da pređe na ratnu ekonomiju. Analiza Estonije je zaključila da će moskovske fabrike proizvoditi oko 4,5 miliona granata 2024. (više od 12.000 dnevno), što je podiglo potrošnju za odbranu na visok, ali održiv nivo od 6,5 odsto BDP-a.

Manja Ukrajina se oslanja na zapadnu industrijsku podršku, ali političke podele SAD znače da Pentagon nije imao više novca za trošenje od početka januara, dok su evropski napori posustali.

Evropa se obavezala da će proizvesti milion granata za Ukrajinu u godini do kraja marta, ali nije uspela i umesto toga će proizvesti između 480.000 i 700.000, procenjuje Estonija.

„U Evropi je problem bio sastaviti dovoljno velike porudžbine da bi se privatnim kompanijama isplatilo da ulažu u proširenje svojih kapaciteta“, kaže Nik Vitni, bivši izvršni direktor Evropske odbrambene agencije.

Kao rezultat toga, Ukrajina se oslanja na sopstvenu proizvodnju i sve preostale poklone.

Ironično, SAD, koje proizvode svoje granate u državnim pogonima, pronašle su načine da povećaju sopstvenu proizvodnju, sa 28.000 prošlog oktobra na 37.000 u aprilu, 60.000 u oktobru 2024. i 100.000 u oktobru 2025, podaci su američkog thinktanka.

Čak i to nije dovoljno da pomogne Ukrajini da parira Rusiji na prvoj liniji fronta, ali bez SAD, Evropa će morati da udvostruči svoje već nedovoljno snažne napore 2024.

Rat je, naravno, više od artiljerije, a Ukrajina razvija alternativne strategije, fokusirajući se na razvoj najmanje milion malih i jeftinih naoružanih bespilotnih letelica tokom 2024.

Kontrolisane kao u kompjuterskoj igrici, bespilotne letelice koje se mogu manevrisati su efikasne u borbi, ali njihova manja nosivost ih čini ograničenom zamenom za artiljeriju – dok su se Rusi pokazali sposobnim da imitiraju ukrajinske napore sopstvenim bespilotnim letelicama.

Ukrajina je od početka decembra priznala da treba da pređe na defanzivu, kada je predsednik naredio jačanje utvrđenja.

Kao što su Rusi uspešno pokazali tokom 2023.  rudarenje duboko iza linija fronta trebalo bi da spreči trenutni prodor.

U svakom slučaju, generali Kremlja još uvek nisu pokazali da su u stanju da efikasno napadnu.

Napad na grad Avdivvka na liniji fronta, u istočnom Donbasu, počeo je u oktobru i nastavio se tako što su ruske snage sve više napredovale po visokim cenama.

Zapadne obaveštajne službe procenile su prošle nedelje da je Rusija izgubila 365 glavnih borbenih tenkova u četiri meseca borbi, što je nešto više od procenjene stope popune Moskve od oko 125 tenkova mesečno.

Ukrajini je, ipak, preko potrebno više trupa da pojača svoje iscrpljene i iscrpljene snage na frontu, a parlament raspravlja o kontroverznim novim zakonima o mobilizaciji nakon poziva smenjenog načelnika Generalštaba Valerija Zalužinija za 450.000 do 500.000 novih vojnika.

Nije jasno koliko će ih na kraju biti stavljeno u službu.

U međuvremenu, Rusija se možda neće dodatno mobilisati uoči predsedničkih izbora u martu, ali njena veća populacija i upotreba nemilosrdnijih metoda uvek joj daju prednost u brojkama: u stanju da trenira 130.000 svakih šest meseci prema estonskim procenama, ako se to ne poremeti zbog potrebe slanja neobučenih trupa u Ukrajinu zbog broja nanetih žrtava.

Postoje neke tehnologije koje trenutno jedino SAD mogu da isporuče u velikom obimu, kao što su sistemi Patriot, važni u protivvazdušnoj odbrani Kijeva, posebno protiv moćnih ruskih raketa Iskander i Kinžal.

Rusija pravi i ispaljuje oko 100 raketa dugog dometa mesečno, procenjuje Ukrajina, a pravilo je da su za njihovo zaustavljanje potrebna dva presretača.

NATO ugovor, u ime Nemačke, Holandije, Rumunije i Španije, početkom januara omogućiće da se u Nemačkoj u nekom trenutku napravi 1.000 raketa Patriot, od kojih bi neke mogle da stignu do Ukrajine – iako bi Kijev nesumnjivo voleo ako je do takvog aranžmana došlo godinu dana ranije.

Očekuje se da će rat u Ukrajini trajati 2025. godine, ne samo zato što Kremlj čeka da vidi da li će Donald Tramp – za kojeg se smatra da više naklonjen Vladimiru Putinu nego Ukrajini – biti izabran.

Da bi Ukrajina preovladala, najverovatnije će morati da izdrži 2024, da se pregrupiše što je više moguće i da se nada da će se evropski političari koncentrisati na osnovno ponovno naoružavanje.

„Mislim da će rat biti sa nama još najmanje godinu dana“, rekao je Kreni Evans, „i da situacija ne mora biti katastrofalna ako evropski saveznici popune prazninu koju su ostavile SAD. Evropska ekonomija je i dalje daleko veća od ruske”.