Ako Evropa posustane, Rusija će "popuniti" Balkan

Za nas to predstavlja ostvarenje jednog od dva najvažnija spoljnopolitička cilja nakon nezavisnosti. Taj cilj je zapisan i u Deklaraciji o nezavisnosti – drugi je naravno članstvo u Evropskoj uniji. Mi smatramo da Crna Gora time dobija garancije svoje bezbednosti, pa i na neki način overu svoje odluke da obnovi svoju nezavisnost na referendumu 2006 – izjavio je u intervjuu za Dojče vele, tokom posete Berlinu, ministar spoljnih poslova Crne Gore Srđan Darmanović.

Što se tiče NATO, Darmanović kaže da Crna Gora, kao jedna „od više malih zemalja koja ulazi u članstvo alijanse“, može da da svoj doprinos.

– Mi naravno nemamo ogroman broj stanovnika, niti ogromnu vatrenu moć naših oružanih snaga, ali postoje razni načini. Mi smo bili veoma posvećen partner unutar antiterorističke koalicije u Avganistanu. Jedna smo od više od 60 zemalja članica anti-ISIS koalicije. Sa Crnom Gorom čitav jadranski, pa i mediteranski pojas od Portugalije do Turske postaje deo kišobrana NATO – karika koja je nedostajala bila je zapravo naša obala – istakao je Darmanović.

On je naveo da Crna Gora nema problem sa izdvajanjem od dva odsto Bruto nacionalnog proizvoda za odbranu, što je cilj koji je NATO za svoje članice utvrdio pre nekoliko godina. Crna Gora, prama njegovim rečima, već sada, još uvek ne kao članica NATO, izdvaja 1,66 odsto.

– Imamo potpuno jasnu „mapu puta“ kako da do 2024. stignemo do dva odsto i da u okviru toga izdvajamo 20 odsto za modernizaciju oružanih snaga – rekao je šef crnogorske diplomatije.

Kada je reč o integraciji Crne Gore u EU, Darmanović ističe da je njegova zemlja „dosta odmakla“ u odnosu na susede – otvorili je 26 poglavlja u pristupnim pregovorima i privremeno zatvorila dva.

– Do kraja ovog meseca ćemo otvoriti još dva – dakle 28 od ukupno 33. Nama je veoma važno da se održi taj princip vrednovanja svake zemlje prema učinku, odnosno da se održi „princip regate“, i da sve komplementarne inicijative, poput Berlinskog procesa ili drugih koje mogu pospešiti proširenje, ne budu organizovane tako da zapravo proširenje trpi na račun drugih inicijativa. Mi mislimo da je za Zapadni Balkan ključni momenat da vidi jasne ciljeve i jasne vizije proširenje odnosno članstva u EU – rekao je Darmanović.

On je dodao da bi EU morala da pokaže „da ne otvara prostor za treće aktere koji će ga vrlo spremno popuniti ukoliko ne bude evroatlantske vizije i perspektive“. Upitan na koje konkretno treće aktere misli, kazao je:

– Rusija je svakako jedan od najvidljivijih, bar što se tiče Crne Gore. Mi smo sa te strane imali velike opstrukcije na našem putu ka NATO, uključujući i pokušaj državnog prevrata. Sada se vidi da postoje i neke sankcije prema našim članovima parlamenta i članovima vlade. Rusija je velika sila koja ima svoje interese i te interese pokušava da na Balkanu izrazi u preraspodeli interesnih sfera. Ali i mi male zemlje sa Zapadnog Balkana takođe imamo svoje interese. U slučaju Crne Gore taj interes je bio da se pridružimo evroatlantskom klubu. Mi smo uspeli da uradimo pola toga posla, nastavljamo sa drugom polovinom.

Nemačka najvažnija u Evropi

Na pitanje Dojče velea da li ima osećaj da su njegovi nemački sagovornici u Berlinu prepoznali geopolitički i geostrateški značaj Zapadnog Balkana, Srđan Darmanović odgovorio je potvrdno:

– Nemačka politika i predstavnici njene vlade su toga odavno svesni. Nemačka je izuzetno važna, ako ne i najvažnija evropska zemlja. U Nemačkoj za takve teme uvek imate dobre sagovornike.