„Ako nasilje postane preveliko, kod naroda se javlja otklon prema tome“: Sagovornici Danasa o protestima u Francuskoj i Srbiji

„Francusko društvo je bitno drugačije od srpskog društva. Oni poslednjih godina imaju pokret koji se zove Leicite, što otprilike znači sekularizacija, a gde se zapravo jednakost ljudi ističe kao temeljna vrednost društva i taj pokret teži da izbriše sve razlike među ljudima uključujući i rasu“, rekao je Čedomir Stojković, advokat i predsednik Grupe Oktobar.

On kaže da se francuski protesti generišu iz vrednosti jednakosti, dok se protesti u Srbiji generišu zbog odsustva bilo kakvih vrednosti.

„Naše društvo bi trebalo da ove proteste iskoristi da bi utemeljilo svoje vrednosti. Može da ih utemelji isto onako kako ih je utemeljila Francuska, i da onda kršenje tih vrednosti u svakoj našoj budućnosti izazove snažnu reakciju društva. Posebno da snažnu reakciju društva izazove kršenje jednakosti“, kaže Stojković.

Mi smo proteste i blokadu auto-puta nazvali građanskom neposlušnoću, dok smo svedoci mnogo agresivnijih protesta u Francuskoj. Iz toga je proizašlo pitanje kako bismo onda nazvali ono što se dešava u Parizu i drugim gradovima, na šta je advokat Stojković kazao da 80 odsto francuskog stanovništva čine belci, 20 odsto „crnci“, te da je Francuska poznata po razvijenom kriminalu.

„U tim se protestima izmešalo sve. Crni koji žele da dođu do nekih prava sa crnima koji su ogrezli u kriminal. Svi su se izmešali sa anti-fašistima koji žele da uspostave jednakost.“

„Prema tome, ti protesti u Francuskoj su reakcioni protesti u kome su reakciju dali različiti slojevi društva. Svako na svoj način“, kazao je Stojković pojasnivši šta znači izraz ‘građanska neposlušnost’:

„Izraz građanske neposlušnosti je svaki oblik proporcionalne reakcije na ponašanje vlasti. Ako mi u Srbiji blokiramo auto-put, ako blokiramo sve puteve, to i dalje nije proporcionalna reakcija, po mom mišljenju, jer je vlast zaslužila mnogo veće reakcije od toga“, kazuje on ističući da ‘vlast skriva ubistva u ovoj zemlji, vrši strahovitu korupciju, s obzirom da vlast generiše nasilje, zloupotrebljava institucije za generisanje nasilja, te koristi medije’.

„Proporcionalni odgovor bi bio preotimanje instrumenata pomoću kojih se to vrši. Blokada puteva je daleko od toga.“

Za razliku od protesta „Srbija protiv nasilja“ koja traje već devetu nedelju i na kojoj su jasno naznačeni zahtevi građana koji protestuju, u Francuskoj možemo da vidimo odsustvo jasnih zahteva, glasilo je pitanje, na koje je Čedomir Stojković odgovorio, malo drugačijim poimanjem situacije:

„U Francuskoj postoje zahtevi. Zahtev je postavljen pre 30 godina i formulisan je u reči ‘leicite’ što znači jednakost. U prevodu, ako policajac upuca dečaka zato što je druge boje kože, to je povreda jednakosti i protesti su zbog toga što žele da se ta jednakost vrati“ pojmio je on.

„Decenijama različiti broj zajednica koji živi u Francuskoj živi neintegrisano, živi odvojeno od ostatka društva, i kada god se desi incident te vrste, kada policajac ubije maloletnika alžirskog porekla, postoji etnički element koji daje srčanost ljudima koji demonstriraju“, kaže Dimitrije Milić, politikolog iz organizacije Novi treći put, objašnjavajući da je taj element ono što proteste u Francuskoj činin nasilnim.

„U Srbiji je više stvar političke prirode, nego etničke i verske. Ovde su ljudi nezadovoljni političkom atmosferom što je dosta blaže nego ono što se dešava unutar francuske zajednice“, dodaje on.

Odstustvo zahteva, Milić pojašnjava da ono što daje snagu da protestuju nije konkretno slučaj ubistva 17-godišnjeg mladića alžirskog porekla, niti razrešenje tog slučaja, već da je reč o generalnom nezadovoljstvu zbog lošeg tretmana koji ta zajednica doživljava decenijama, a da im je sam čin samo povod.

„Ako nasilje postane preveliko kod naroda se javlja otklon prema tome“, kaže Milić dodajući da u Francuskoj učestvuju sve etničkke grupe, te da su poslednji put u Francuskoj ovako veliki protesti bili 2005. godine, „čega se Makron najviše plaši“.

Naša sagovornica, Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji kazala je da u Francuskoj u protestima dominiraju uglavnom marginalizovani slojevi, poput imigranata, osiromašenih, radnika, dok je u Srbiji malo drugačija situacija.

„U Srbiji protestuje srednja klasa – nastavnici, studenti, srednjoškolci, penzioneri, inženjeri, IT klasa, advokati, glumci, novinari, preduzetnici… koja je to uglavnom više statusno nego materijalno.

„U oba slučaja je nasilje bilo pokretač protesta. U oba slučaja mladi životi. U oba slučaja zanemarivanje mladih i nemilosrdan odnos prema njima u nasilnoj kulturi rastućih nejednakosti“, kazala je Minić objasnivši da postoji razlika i u instucijama ove dve zemlje te da Francuska ima jake institucije dok je kod nas partijska i politčka vlast.

„Protesti u Francuskoj su u svetskom medijskom fokusu, dok su protesti u Srbiji uglavnom ignorisani, izuzev u neposrednom okruženju, na koje se promene u Srbiji neizbežno prelivaju.

„Šta to govori? Da li promene u Srbiji želimo samo mi sami? Da li promene u Francuskoj žele samo njeni građani? Svakako, i u jednom i u drugom slučaju saveznici su važni, ali ne i najvažniji“, kazala je predsednica EP u Srbiji, napominjući da je prioritet španskog predsedavanja Savetom EU kao jedan od četiri prioriteta konsolidacija socijalnog stupa EU, kako bi Evropa kao kontinet i kao politički projekat obezbedila veću ekonomsku i slocijalnu pravdu.

Podsećanja radi, od utorka traju protesti širom Francuse zbog smrti 17-godišnjeg mladića alžirskog porekla kog je usmrtio policajac, dok u Srbiji već devetu nedelju zared traju protestne šetnje „Srbija protiv nasilja“ zbog ubistva 19 osoba, u osnovnoj školi Vladislav Ribnikar i masovnog ubistva u okolini Mladenovca.