„Ako Orban bude ugrožen, možda bi to moglo nešto da znači za SNS“: Novinar FAZ o ishodu evropskih izbora

N1: Evropa se promenila, nije puno ali se promenila, kako ste videli rezultate i da li vas je nešto iznenadilo?

„I ne baš, I nije se puno promenilo. Ako pogledate komentare pre nekoliko meseci, ljudi su govorili kako nećemo moći da prepoznamo Evropu posle ovih izbora, da će ultradesnica pobediti, da će preokrenuti svaki kamen, ali se to nije desilo. Da, ultradesnica je jača nego ranije, ali je to daleko od trijumfa. Ursula fon fer Lajen i Narodna partija će i dalje biti najjača grupacija u parlamentu i ona će možda moći da nastavi kao predsednica Komisije. Da, nešto se jeste promenilo, u nekim zemljama stvari su se drastično promenile, pogledajte Francusku na primer, ali ipak ova je Evropa je prepoznatljiva, nije bilo neke izborne revolucije“, rekao je Martens.

N1: Pomenuli ste Francusku, Makron je bacio u senku cele izbore time što je raspisao prevremene izbore, šta je poenta iza toga, šta želi time da postigne?

„To se i ja pitam, kao i verovatno milioni Francuza danas. Dopisnik Frankfurter Alemajne Cajtunga u Parizu koji živi tamo duže od 20 godina i odlično poznaje zemlju je takođe rekao da je ovo sve iznenadilo, čak i Nacionalno okupljanje, partiju Le Penove i druge. Mislim da je do juče samo Makron znao za to i nije mi jasno gde sve to vodi, ali je jasno da je razlog bolan poraz Makronove stranke“, kaže on.

N1: Šolc je isto ubedljivo poražen u Nemačkoj i kada pogledamo da su lideri dve najjače EU zemlje tako jako poraženi šta nam to govori?

„To je tačno. Promena koju vidimo nije u svih 27 zemalja već u dve centralne – Francuskoj i Nemačkoj. Za Nemačku to nije bilo iznenađenje. Olaf Šolc je verovatno najmanje popularan kancelar u istoriji Nemačke. Zeleni su ubedljivo poraženi jer neki njihovi koraci nisu prihvaćeni čak ni u njihovim krugovima. Treća stranka u toj koaliciji, Liberali su imali OK rezultat. Ako pogledate bliže, AFD – partija krajnje desnice jeste ojačala. Oni su jaki u istočnoj Nemačkoj i to može imati posledice kasnije, kada budemo imali izbore u federalnim jedinicama, ali oni nisu dominatna snaga. Ali za Nemačku vladu, za ovu koaliciju ovo je loš znak. Plašim se da će podele među koalicionim partnerima postati još veće. Svi će da kažu: glasači ne vole ono što smo uradili do sada, moramo da se još striktnije držimo naših programa, a pošto nisu svi u istoj traci možda moramo da se spremimo za značajan udarac u Nemačkoj i da im sledi jedna prilično neugodna vožnja do sledećih izbora“, kaže Martens.

N1: U prošlosti smo videli kako kranja desnica ostvaruje mnogo bolji rezultat na izborrima u EU nego u na izborima u svojim zemljama, da li vidite takav scenario sad i u Francuskoj i u Nemačkoj ili će AFD i Le Penova ovo da iskoriste da se još više probiju?

„Zanimljivo je da su se Nacionalno okupljanje i AFD razišli na evropskom nivou. Mislim da je to bila taktička podela. Zvanično, Alternativa za Nemačku je sada previše radikalna za Le Penovu i to jeste važno. Za sada neće sarađivati u parlamentu i to moramo da imamo na umu. Sve te ultradesničarske stranke ako uđu u vladu odjednom, njihov ekstremizam će se sudariti. Setimo smo da smo tokom izbegličke krize imali tu koaliciju između Sebastijana Kurca, Matea Salvinija i CSU u Bavarskoj i onda su odjednom shvatili da ako nastave da insistiraju na svojim nacionalnim pozicijama po pitanju migracija, da to nije dobro, da će to ići na štetu naših suseda. Da, desnica jeste ojačala, ali to pomeranje nije dramatično“, kaže on.

N1: Ako se rezultati izbora za Evropski parlament ponove u Francuskoj na parlamentarnim i ako se kojim slučajem desi da Le Penova bude u mogućnosti da uđe u Vladu, da li bi ih ulazak u Vladu pacifikovao?

„Da li mislite da bude u Vladi ili predsednica, jer ako se ponove rezultati za 20 dana, onda bi premijer bio iz stranke Le Pen“, upitao je Martens.

N1: Da.

„Jedan od razloga zašto se Le Penova razišla sa AFD-om je da pokaže glasačima da nisu radikalni, da jesu desničari, ali negde više po sredini desnice, da na taj način izađe iz opozicije i preuzme Vladine stavove. To bi onda bilo zanimljivo, to bi bilo novo lice kohabitacije u Francuskoj. A što se tiče predsedničkih izbora oni su tek 2027. dakle imamo neko vreme da vidimo kako bi ovo funkcionisalo, ako do toga uopšte dođe“, kaže.

N1: Još ste u Sofiji. Bugarska se suočava sa političkom nestabilnošću, a onda opet kad pogledamo rezultate, nijedna stranka nije osvojila 25 odsto glasova. Za nas u Srbiji to zvuči kao stranački pluralitet i demokratija. Kako ste vi videli te rezultate?

„Neko bi mogao da kaže da je pluralitet dobra stvar jer nemate dominantni faktor, nemate Srpsku naprednu stranku u Bugarskoj. Porediti Vučića sa Borisovim nije tačno, jer je u Bugarskoj toliko stvari drugačije. Ali ipak, imate problem jer je ovde gotovo nemoguće formirati Vladu. Ovo su šesti izbori za tri godine, dakle manje nego i jedan izborni ciklus. Posle jučerašnjih izbora postoji šansa za Vladu koju bi vodio Borisov, zvanično ili iza scene, ali je moguće i da idemo ka sedmim ili osmim izborima. Najdramatičnije iz jučerašnjeg glasanja nije to koliko je ko osvojio, već da je na izbore izašlo manje od trećine glasača. To znači da će legitimitet takve vlade biti jako ograničen i to je zabrinjavajuće. Bugarska jeste mala zemlja, ali je značajna za EU. Nalazi se na spoljnoj granici EU, najfrekventnijoj, a to je granica Bugarske i Turske. Mnogo trgovine se tuda odvija i niko ne želi da ima nestabilnu zemlju u ovom delu Evrope i za sada nema puno znakova stabilnosti“, kaže Martens.

N1: Plan Makrona i Šolca za Kosovo, kakvu budućnost ima taj plan ako su oni tako teško poraženi?

„Nikada nisam mislio da je taj plan realističan jer nije ništa obećavao ni Kurtiju ni Vučiću. Nemački i francuski pregovarači su došli u Beograd i Prištinu praznih ruku. Jedino što su obećali je da ako ovo prihvate da će put ka EU biti lakši. Ali mi znamo da tog puta nema, barem kada je u pitanju članstvo. To znaju i Kurti i Vučić. Ako znaju da obećanje koje im je dato nije realistično zašto bi pristali na teške kompromise. Situacija sada može da postane još teža, ali taj plan nije realističan od početka, bez obzira na rezultate EU izbora. Ali, ako stvari u Francuskoj budu išle na ruku Le Penovoj onda je po mom mišljenju još jasnije da nijedna zemlja Zapadnog Balkana neće postati članica EU“, kaže on.

N1: Šta će se onda promeniti za Srbiju, ako pogledamo rezultate i ako Ursula Fon der Lajen bude opet predsednica komisije, čini se ništa, jer je ona prijatejski nastrojena prema SNS?

„Ako Evropska narodna partija i ako Ursula fon der Lajen osvoji još jedan mandat onda možemo da očekujemo taj nastavak prijateljstva, osim ako Vučić ne napravi neku veliku grešku. Što se tiče Nemačke, mi imamo još vremena do naših izbora, osim ako Šolc ne uradi isto što i Makron i ne raspiše izbore. Ali mislim da to neće uraditi jer bi opet izgubili i mislim da će uraditi sve da saniraju štetu do redovnih izbora. Za sada mislim da se neće mnogo toga menjati za Srbiju. Zanimljivi su rezultati u Mađarskoj, koju ne poznajem dobro, odnosno da li je Orban ugrožen na duge staze, ali zanimljivo je da imamo tako jaku opozicionu stranku. Orban je Vučićev najbolji prijatelj u EU, ali i Dodikov, ako on bude ugrožen, možda bi to nešto moglo da znači za SNS“, kaže on.

N1: Ali Peter Mađar je već objavio da će biti član Evropske narodne partije, kao i SNS. Verovatno bi nastavio to prijateljstvo.

„Ali možda bi Mađarevo prijateljstvo bilo drugačije nego Orbanovo, ali da u pravu ste ne bi trebalo da očekujemo tektonsko pomeranje u odnosima“, kaže Martens, prenosi N1.