„Ako Rusija pretrpi dalje gubitke u Ukrajini, Moldavija je sledeća“: Moskva nastavlja da manipuliše zemljama u istočnoj Evropi

Dokumenti – deo hrpe osetljivih materijala do kojih su došli ukrajinski obaveštajci i koje je pregledao Vašington post – ilustruju kako Moskva i dalje pokušava da manipuliše zemljama u istočnoj Evropi čak i kada njena vojna kampanja u Ukrajini posustaje.

FSB je, navodi se, usmerio desetine miliona dolara iz nekih od najvećih ruskih državnih kompanija da “neguje mrežu moldavskih političara i preorijentiše zemlju ka Moskvi”, pokazuju dokumenti.

Kada su se hiljade demonstranata prošlog meseca okupile ispred predsedničke palate Moldavije pozivajući prozapadnu liderku Maju Sandu da se povuče, čovek koji stoji iza demonstracija — lider opozicione stranke u egzilu u Izraelu — ubrzo je dobio aplauz iz Moskve.

Jedan visoki ruski političar pohvalio je organizatora protesta Ilana Šora kao „dostojnog dugoročnog partnera“ i čak je ponudio regionu Moldavije na čelu sa Šorovom strankom jeftin sporazum o ruskom gasu, navodi Šorova pres služba.

Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) naziva „mladog“, 35-godišnjeg Šora vodećom ličnošću u naporima Kremlja da potkopa ovu bivšu sovjetsku republiku, piše Vašington post.

Ministarstvo finansija SAD saopštilo je u sredu da će sankcionisati Šora i druge moldavske zvaničnike koji blisko sarađuju sa ruskom vladom.

„Uprava za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija (OFAC) danas je preduzela mere da se suprotstavi upornim kampanjama zlonamernog uticaja Vlade Ruske Federacije (Vr) i sistemskoj korupciji u Moldaviji uvođenjem sankcija protiv devet pojedinaca i 12 entiteta“, odeljenje je pisalo.

Pored Šora, OFAC je sankcionisao Vladimira Platotnjuka, bivšeg poslanika moldavskog parlamenta koji je tokom svog mandata manipulisao sektorom za sprovođenje zakona, izbornim i pravosudnim sektorom.

Ruski advokat Igor Jurjevič Čajka kažnjen je zbog saradnje sa ruskom vladom na razvijanju planova za svrgavanje moldavske predsednice Maje Sandu, kao i njegove saradnike Ivana Aleksandroviča Zavoronjija i Alekseja Valejeviča Trošina.

Sankcije su primenjene na bivšeg oficira FSB Jurija Igoreviča Gudilina i saradnike Olgu Jurjevnu Grak i Leonida Mihajloviča Gonina zbog njihovih pokušaja da utiču na ishod izbora u Moldaviji 2020. i 2021.

Sankcionisana je i Sara Lvovna Šor, ruska pop pevačica i supruga Ilana Šora.

„Sankcije koje su danas uvedene razotkrivaju ne samo prikrivenu strategiju Rusije u Moldaviji, već i pokazuju kako korupcija podriva vladavinu zakona“, rekao je američki podsekretar za terorizam i finansijsku obaveštajnu službu Brajan E. Nelson u saopštenju.

Moskva je dugo podržavala otcepljenju enklavu unutar granica Moldavije – Prinjestrovlje – koju su okupirale ruske trupe, a tamošnji zamrznuti konflikt je kočio napore Moldavije da se integriše sa zapadnom Evropom.

U prvim mesecima ukrajinskog rata, rekli su zvaničnici, vlada Moldavije se plašila da će ruski tenkovi preći preko njene granice, posebno ako padne južna ukrajinska luka Odesa, udaljena 60.ak kilometara.

Ta neposredna vojna pretnja je oslabila, ali raste napetost oko korišćenja prirodnog gasa — kao i posledica ruskih vazdušnih udara na energetsku infrastrukturu u susednoj Ukrajini — da bi se iznudila promena političkog rukovodstva.

Kontrola upravljanja dva glavna proruska TV kanala u Moldaviji prebačena je na bliskog Šorovog saradnika krajem septembra, što je pružilo glavnu platformu za unapređenje agende usklađene sa Moskvom. Pored toga, prema presretnutim komunikacijama, FSB je poslao tim ruskih političkih stratega da savetuju Šorovu stranku.

Šorova stranka je trebalo da se pozicionira kao partija „konkretne akcije“, populistička „u pravom smislu te reči“, stranka koja „menja živote ljudi na bolje“, napisali su ruski stratezi u izveštaju FSB-u koji je bio među dokumentima koje je pregledao Vašington post.

U intervjuu, Šor je negirao da je ikada dobio podršku od Moskve, uključujući i bezbednosne službe.

„Mi smo apsolutno nezavisna partija koja brani samo poziciju građana Moldavije“, rekao je on. On je okrivio prozapadnu orijentaciju moldavske vlade za „ekonomski kolaps“.

U saopštenju objavljenom u četvrtak nakon uvođenja američkih sankcija, Šor ih je prkosno odbacio kao „pobedu“ koja je pokazala da se predsednica Moldavije „stvarno uplašila protesta, shvatajući da su joj dani odbrojani i da ćemo je zbaciti sa mesta .”

Moldavski i američki zvaničnici strahuju da bi se napori Kremlja ka Moldaviji, deo kampanje koja datira decenijama unazad, mogli samo intenzivirati ako Rusija pretrpi dalje gubitke u Ukrajini.

Moldavija, koja je zajedno sa Ukrajinom dobila status kandidata EU u junu, posebno je podložna ruskom pritisku zbog skoro 100 odsto zavisnosti od ruskog gasa.

Više od petostruko povećanje cena gasa ove godine teško je pogodilo njeno stanovništvo od 2,5 miliona, a računi za struju sada iznose više od 60 odsto prosečnih životnih troškova Moldavaca, rekli su zvaničnici u Kišinjevu.

„Veoma su postiđeni zbog cele operacije u Ukrajini i negde im je potreban uspeh“, rekao je u intervjuu Oleg Serebrian, zamenik premijera Moldavije.

„Moj lični strah je da je Moldavija lakša meta od Ukrajine. Dakle, za svojevrsno moralno preoružavanje ruskog društva, mogli bi da koriste različite alate u Moldaviji. Prvi je ekonomski“.

Ruska gasna kompanija Gasprom smanjio je isporuke Moldaviji za 30 odsto ovog meseca i preti daljim smanjenjem u novembru. Ruski vazdušni napadi usmereni na energetsku infrastrukturu Ukrajine dodatno povećavaju pritisak.

Ukrajina je snabdevala 30 odsto električne energije Moldavije, ali bombardovanje ukrajinskih elektrana znači da je
Moldavija morala da se okrene Rumuniji, a dalekovodi odatle već prenose punim kapacitetom.

Pored toga, Pridnjestrovlje, enklava koju su okupirale ruske trupe a koja kontroliše elektranu koja snabdeva preostalih 70 odsto potreba za električnom energijom, ove nedelje je saopštila da naglo smanjuje te količine zbog smanjenja snabdevanja gasom Gasproma, ostavljajući moldavske vlasti da se očajnički muče da nadoknadi deficit.

„Svaka bomba koja padne na ukrajinsku elektranu je bomba koja pada i na moldavsko snabdevanje električnom energijom“, rekao je Niku Popesku, ministar spoljnih poslova Moldavije.

Zvaničnici strahuju da bi protesti koje je organizovao Šor, iako su za sada relativno mali, mogli da eskaliraju kada dođe zima i da bi energetska kriza mogla da se iskoristi za rušenje vlade.

„Posle Ukrajine, Moldavija je ta na koju fokusiramo pažnju“, rekao je jedan zapadni zvaničnik.

Novi moldavski tužilac za borbu protiv korupcije ovog meseca naložio je privođenje 24 osobe, uključujući članove Šorove stranke, u vezi sa navodnim nezakonitim finansiranjem demonstracija, a tužilac je rekao da su istražitelji zaplenili 20 crnih kesa sa 3,5 miliona leja (oko 181.000 dolara) u gotovini.

Iz Šorove stranke poručili su da su hapšenja bila „pritisak“ vlasti da se ometaju antivladini protesti.

Šor je u intervjuu rekao da je moldavska vlada kriva za rastuću ekonomsku krizu jer „razbija neutralni status Moldavije i nanosi štetu narodu Moldavije jer su danas, za normalne ljude, dobri odnosi sa Moskvom osnova za dobijanje normalne cene gasa“.

Dokumenti pružaju redak uvid u mračni svet ruskih uticajnih operacija u Moldaviji i dvostrukih instrumenata prirodnog gasa i nezakonitog finansiranja kojima Kremlj ovde raspolaže.

„Rusi su veoma dobri u izvozu dve stvari: jednu, energiju, a drugu, korupciju“, rekao je visoki moldavski bezbednosni zvaničnik, koji je, kao i neki drugi, govorio pod uslovom anonimnosti.

Od 2016. operacije FSB u Moldaviji vodi Dmitrij Miljutin, general u službi bezbednosti koji je zamenik načelnika Odeljenja za operativne informacije, navodi se u dokumentima. Većinu svog vremena na toj funkciji, rekli su zvaničnici, Miljutin je radio preko Igora Čajke, ruskog biznismena koji je sin bivšeg ruskog generalnog tužioca.

Ministarstvo finansija SAD je u sredu takođe uvelo sankcije Čajki, rekavši da je „u saradnji sa sekretarom za štampu Kremlja Dmitrijem Peskovom“ „razvio detaljne planove za podrivanje moldavske predsednice Maje Sandu i vraćanje Moldavije u sferu uticaja Rusije“.

Pored toga, saopštilo je Ministarstvo finansija, ruska vlada je koristila Čajkine „kompanije kao paravan za usmeravanje novca političkim partijama koje sarađuju u Moldaviji. Neka od ovih nezakonitih sredstava za kampanju bila su namenjena za mito i izborne prevare.”

Miljutin je komunicirao sa Čajkom više od 6.000 puta u periodu od decembra 2020. do juna 2022. Pokazuju dokumentima ukrajinske obaveštajne službe.
FSB je „proveravao sa Čajkom šta treba da se uradi u svakom trenutku“, rekao je ukrajinski bezbednosni zvaničnik, pozivajući se na dokumente. Čajka im je kao novčanik.

FSB, Miljutin i Čajka nisu odgovorili na zahteve za komentar. Peskov je za The Post rekao da „naravno“ poznaje Čajku, ali nikada nije radio na bilo kakvim planovima sa njim da obnovi ruski uticaj u Moldaviji. „Nemam nikakve veze sa Moldavijom“, rekao je on.

Dokumenti pokazuju da je donedavno glavna poluga FSB-a u Moldaviji bila Socijalistička partija, na čijem je čelu bio Igor Dodon, koji je bio promoskovski predsednik Moldavije između 2016. i 2020.

Čajka nikada nije krio svoje bliske veze sa Dodonom: zajednički je vlasnik firme u Rusiji sa Dodonovim mlađim bratom koja se bavi nekretninama i otpadom od 2019. godine, prema
zvaničnim dokumentima o registraciji kompanije.

U jednom tajno snimljenom video snimku koji je procurio 2019. Dodon je priznao da je primao sredstva od Kremlja — uključujući i Gasprom — i rekao da mu je potrebno 800.000 do milion dolara mesečno da pokrije „tekuće troškove“ svoje stranke.

Na sudu je negirao optužbe, rekavši da je slučaj protiv njega „100 posto politički“.

Moldavci su izglasali Sandu, bivšu ekonomistkinju Svetske banke, za novu predsednicu zemlje 15. novembra 2020.