Aktivista i humanitarac: „Kako bi reagovala javnost da je u Italiji terorističkim napadom likvidirano oko 9.000 ljudi“

Komentarišući podelu ljudi, politike, društva i porodice nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, Vlado Bogdanić je rekao:

„Teško mi je da zamislim dramatičniju situaciju i složenija pitanja bez odgovora. Međutim, s obzirom na specifičnost mog stava o toj drami, komuniciram sa obe strane, rekao bih – ljudi, stanite pre nego što procenite i pokušajte da razmislite o tome koliko znate i o čemu sudite. Nismo direktno uključeni, pametno je čuvati razum, toleranciju i činiti što više dobra“, prenosi N1.

Haos u odnosima je ilustrovao primerima:

„Kakav je bio moj dan od 7. oktobra? Moji prijatelji sa arapske strane (Sirija, Liban, Turska) svakodnevno šalju video snimke, poruke, od mene očekuju neku vrstu solidarnosti. S druge strane, s obzirom da poznajem situaciju u Izraelu, dobijam poruke kako sam, pozdrave itd. Šaljem poruke solidarnosti i jednima i drugima, polazeći od pretpostavke da je istorijski vetar pobrkao jezik i da je tamo je vrlo malo stvarne komunikacije, mudrije je činiti dobro od radikalne reakcije. Sve ima svoj početak i kraj. Kada bi me neko pitao da kažem šta će biti posle prvih informacija, rekao bih da će uslediti bombardovanje Gaze. Tada je bilo važno reagovati na odgovarajući način.

Podsetiću javnost da su prvi komentari posle napada na Hamas bili o – „uhvaćeni na spavanju“, „veliki uspeh Hamasa“, a manje o tome šta se zaista dogodilo. Da bih bolje ilustrovao ovo što sam rekao, postaviću hipotetičko pitanje – kako bi javnost reagovala da se tog dana probudi na vest da je u Italiji terorističkim napadom likvidirano oko 9.000 ljudi ili u Nemačkoj ekvivalentan broj stanovništva? Svi bi bili u šoku i pomislili bi da Italija ili Nemačka imaju pravo da reaguju.

Druga priča – više od 10 godina sam bio veoma uključen u pomoć žrtvama rata u Siriji. Posle toliko godina izuzetnog angažmana u korist sirijskih žrtava, saznao sam za sjajnu platformu koja se bavi pamćenjem tragičnih događaja u Siriji, a vodi je fenomenalna žena Sana Jazigi iz Bejruta. Nikada nisam video mudriji internet portal koji obeležava sećanje na pola miliona ubijenih, dece koja su izgubila obrazovanje, žrtava u logorima u Siriji. U jednom pismu me je pitala šta mislim o državi Izrael. Napisao sam joj da mislim da Izrael ima pravo na postojanje. Od tog trenutka, kada sam odlučio da to uradim, komunikacija je prestala“.

Govoreći o tome da li uopšte postoji rešenje, Bogdanić je rekao da je kriza toliko dramatična da svima srce staje na pogled povređene dece.

„Kada sam bio prvi put u Izraelu oko 2000. godine, upoznao sam jednog kompozitora. Pre sedam godina me je zamolio da u Zagrebu ugostim jednog gospodina iz Turske, za koga je rekao da je istaknuti pesnik, glumac i prevodilac. Njih dvoje rade i pišu opere o Nikoli Tesli – Turčinu i Izraelcu. Turčin je napisao fantastičan libreto, na muzičkom delu se još radi“, otkrio je on.