„Pogledajte šta je Rio Tinto ostavio u Papui Novoj Gvineji“: Aktivistkinja iz BiH objavila snimke uništenog ekosistema i života (VIDEO)

Rudnik je brzo postao ekonomska kičma Papue Nove Gvineje, doprinoseći značajnim prihodima kroz poreze i izvozne prihode, dodaje Jusić, prenosi N1.

„U nastavku pregled trenutne situacije, uvid u posledice. Moje srce je slomljeno, oči ne veruju šta vide. U svojih 30 godina nikad nisam svedočila ovakvom oštećenju prirode, šta je ovo ljudi…“, napisala je ona.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Udruženje građana ,,Ne damo Jadar’’ 🌱 (@jadar_protiv_rio_tinta)

Ajna se vozila kroz opustelu zemlju, mahom prekrivenu kamenjem, blatom, i po kojim busenom trave.

„Ljudi, pogledajte, ovo je tekući otrov, ovo se direktno sliva u reku. Pogledajte boju kamenja, vode, vidi ovo“, kaže ona, upirući u tirkiznu boju vode.

U obližnjoj reci, kako joj je kazao lokalni vodič, ribe nema.

„Sad smo bili na rudniku i vozimo se do Jaba reke da bismo videli kakvi su efekti teških metala koji su zagadili ovu reku. Milioni tona teških metala pušteni su u reku. To je zagadilo vodu i izazvalo zdravstvene probleme“, kazala je ona u storiju.

Slike pokazuju ekološku devastaciju prirode samo za 17 godina, navodi Jusić.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Udruženje građana ,,Ne damo Jadar’’ 🌱 (@jadar_protiv_rio_tinta)

Ona je podsetila da su 1988. stanovnici izrazili nezadovoljstvo što njihova priroda biva uništena, a ne ostvaruju dobit – sva ekonomska dobit je išla Papui Novoj Gvineji.

„Građanski rat u Bugenvilu je najduži rat na Pacifiku posle Drugog svetskog i izazvan je Rio Tintom i rudarenjem. Stanovnici kažu da je za vreme rata poginulo preko 25.000 ljudi, dok međunarodni podaci beleže između 15.000 i 20.000 ljudi. Ostali ratni zločini su nebrojeni, poput raseljavanja stanovnika, silovanja. Ogromne su socijalne i traumatske posledice. Stanovnici su izglasali 2019. nezavisnost i trenutno se nalaze u procesu tranzicije. Mi smo ovde sada da damo svoj doprinos, ne bi li do 2027. godine Bugenvil postao najmlađa država na svetu“, navodi Ajna.

Ona kaže da je internacionalna podrška vrlo važna, jer ako Bugenvil dobije podršku svojoj nezavisnosti, znači da Rio Tinto ne može da se vrati.

„Rio Tinto se već godinama suočava sa tužbama za ekološke posledice, optuženi su za uzrokovanje rata koji je doveo do genocida nad ovim narodom. Godine 2021. Rio Tinto se obavezao da će platiti i sprovesti procenu ekološke štete. Ono što je bitno znati je da bi u narednih nekoliko sedmica taj izveštaj trebalo da bude dostupan javnosti“, rekla je, dodajući da se posledice osećaju i 35 godina nakon zatvaranja rudnika.

„Nadam se da će nam ovo poslužiti kao neka lekcija i da ćemo, posle svega što smo preživeli, konačno ujedinjeni štiti ono što je na kraju dana najvažnije – naša priroda i naše pravo na prirodu. Budimo prijatelji prirode, budimo svoji najbolji prijatelji“, kazala je ona.

Njene fotografije i snimke podelilo je i Udruženje građana „Ne damo Jadar“.

„Ovaj rudnik je počeo sa radom 1972. godine. Rio Tinto se obavezao na višemilionsku “procenu uticaja na životnu sredinu i ljudska parava”, a ta obaveza je nastala na podnete tužbe 156 stnovnika lokalnih zajednica koji su tvrdili da milijarde tona rudničkog otpada bačenog u njihovu reku, izaziva katastrofalnu štetu po njihove živote i životnu sredinu. Godine 1989. zbog rastućeg besa i nezadovoljstva zajednice usled učinjene ekološke katastrofe, poljoprivrednici su prisilili da se rudnik zatvori, dižući u vazduh dalekovode rudnika. Vlada Papua Nove Gvineje je na svoje građane poslala vojsku i time izazvala desetogodišnji građanski rat u kom je život izgubilo 20.000 ljudi“, naveli su oni na svojoj Instragram stranici.

Rio Tinto se više nikada nije vratio u rudnik Pangunu, tvrdeći da nije bezbedan, napisali su iz Udruženja.

„Stanovnici kažu da je u jami rudnika zagađena voda promenila boju zemljišta i rečnih korita, što sada imamo priliku da vidimo i uživo. Deca im obolevaju od zagađenja i veoma kubure sa pijaćom vodom. Na ulazu u ‘Panguna’ rudnik i dalje stoji upozorenje za opasnost, sam prilaz rudniku izgleda kao smetlište. Gde je nekada bilo brdo sa kog su stanovnici iseljeni, tamo je sada otrovna jama. Reka i dalje nosi sa sobom opasne hemikalije, teške metale, čak i posle toliko godina. Riba u vodi nema. Jedan ceo ekosistem je nestao“, naglasili su iz „Ne damo Jadar“.

Zaključuju:

„Da, želeli su i otvorili rudnik u mestu u kom je biodiverzitet bio sjajan, baš kao što je i kod nas. Priroda netaknuta, zemljoradničko područje, sve dok se oni (Rio Tinto) nisu pojavili. Posledice rudarenja, nakon toliko godina su i dalje katatrofalne! Uništen ekosistem i izgubljeni životi…“