Aktivistkinja Tamimi među Palestinkama koje su oslobođene iz izraelskih zatvora

U četvrtak ujutru, nakon oslobađanja sa grupom od 30 palestinskih zatvorenika, izjavila je da se u zatvoru u kojem je bila nalazi najmanje deset žena koje su u jako lošem stanju.

Ova 23-godišnja aktivistkinja izjavila je za Anadoliju, prenosi N1, da je “radost slobode uveliko smanjena zbog masakara koji su počinjeni u Pojasu Gaze”.

“Iza sebe smo u zatvoru ostavili oko 30 žena, uključujući deset iz Pojasa Gaze, koje su uhapšene u nedavnoj izraelskoj kopnenoj operaciji, koja je počela 27. oktobra i njihova situacija je veoma loša”, istakla je Tamimi.

Ispričala je da su uslovi u zatvoru jako loši.

“Žene u zatvorima sa svakodnevno zlostavljaju. Ostaju bez vode i odeće, spavaju na podu i dobijaju batine. Izraelske vlasti su mi zapretile da će im meta biti moj otac ako progovorim o bilo čemu što se dešava u zatvoru. Uprkos svemu, jači smo od okupacije. Nastavićemo se opirati do slobode”, poručila je Tamimi.

U oktobru su izraelske snage zatvorile njenog oca. Uhapsili su ga u njegovoj kući u Nabi Salehu, zapadno od grada Ramalaha, na okupiranoj Zapadnoj obali. Još je u zatvoru.

Snage izraelske vojske su 6. novembra pritvorile Ahed Tamimi nakon pretresa njene kuće i konfiskovanja mobilnih telefona porodice.

Izraelski vojnici priveli su Ahed Tamimi i 19. decembra 2017. godine prilikom upada u porodičnu kuću u Ramalahu. Njena majka Nariman je sledećeg dana otišla do pritvora u Ramalahu da dobije informacije o kćerci, a zatim je i ona privedena.

Ahed Tamimi je tada osuđena na osam meseci zatvora zbog “napada” na izraelskog vojnika. Oslobođena je 29. jula 2018. godine nakon što je osam meseci provela u zatvoru.

Nagrade za Tamimi

Ahed je 2012. godine u Istanbulu uručena nagrada za hrabrost zbog suprotstavljanja izraelskim vojnicima koji su privodili njenog brata.

Njen slučaj je privukao veliku međunarodnu pažnju, a organizacija Amnesty International je Ahed Tamimi nazvala palestinskom Rosom Parks, afro-američkom aktivisticom za ljudska prava i krojačicom koju je američki Kongres proglasio “majkom modernog Pokreta za ljudska prava”.