Al Džazira i Hamas

Dokument je objavila Al Džazira – bez konteksta i bilo kakvog objašnjenja. Al Džazira je lideru Hamasa Ismailu Haniji, koji živi u glavnom gradu Katara, Dohi, pružila platformu za propagandu – još 7. oktobra. Hanija je na Al Džaziri pozvao na „otpor“ protiv „cionističke agresije“, teroriste opisao kao „heroje” i govorio o „velikom uspehu” kako je preneo nemački list „Frankfurter algemajne cajtung“ (FAZ).

Optužbe za propagandu sa raznih strana

KatarskaTV Al Džazira aktuelno dominira i daje pečat izveštavanju iz Pojasa Gaze. Mnoge slike i video snimci potiču upravo od nje, jer je to jedini medij koji tamo već godinama ima mrežu dopisnika, koji po Gazi mogu da se kreću bez pratnje izraelske vojske.

Međutim, teško je povući granicu između informativnog izveštavanja i propagande. Blizina terorističke organizacije Hamas je važan faktor koji se mora uzeti u obzir, posebno u izveštavanju sa Bliskog istoka.

Zbog toga ima mnogo kritika na adresu Al Džazire: „Ovaj kanal huška protiv građana Izraela, on snima naše trupe na položajima izvan Gaze. Al Džazira je portparol u funkciji propagande“, rekao je izraelski ministar informisanja Šlomo Kari.

U Nemačkoj se takođe čuju glasovi koji dovode u pitanje kredibilitet ove TV-stanice – uključujući i glas Mihaela Blumea, poverenika za antisemitizam u vladi pokrajine Baden Virtemberg.

Šta je Al Džazira?

Al Džaziru je 1996. godine osnovao tadašnji šef katarske države emir Hamad Bin Halifa Al Tani. Za kratko vreme, stanica je postigla veliki domet i stekla brojne gledaoce u arapskom svetu. Jer, za razliku od većine velikih medija tog vremena, Al Džazira je kritički izveštavala o šefovima država i vlada u ovoj regiji. Ovaj TV-kanal je stekao posebnu popularnost među opozicionim političarima i postao važan instrument spoljne politike Katara.

Pogotovu je islamistička organizacija Muslimanska braća koristia Al Džaziru za širenje svojih stavova – ponekad i putem svojih emisija. Al Džazira je zbog toga više puta kritikovana, a posebno tokom „arapskog proleća“ 2010-ih.U Egiptu su tada došla na vlast Muslimanska braća.

„Tada je bilo revolucionarno već to što je prvi put na Bliskom istoku bila dostupna slobodna televizija“, kaže Andreas Jakobs iz Fondacije Konrad Adenauer, koji je bio na čelu njene kancelarije u Kairu od 2007. do 2012.

Jakobs u međuvremenu ne bi klasifikovao Al Džaziru kao ozbiljan TV kanal, a odavno ne kao nezavistan medij. On vidi Al Džaziru kao deo široke porodice koja argumenatuje islamistički u koje uključuje Muslimansku braću i terorističku organizaciju Hamas.

Hamas i Katar

Jer, teroristička organizacija Hamas ima koristi od bliskosti Katara sa islamističkim grupama. Prema izveštaju Gida Štajnberga iz Fondacije za nauku i politiku (SWP), šef Hamasovog politbiroa ima kancelariju u glavnom gradu Dohi. Iz Katara je za Hamas stizala i finansijska podrška. Štajnberg takođe pretpostavlja da se iza podrške Muslimanskoj braći i Hamasu kriju populistički motivi:

„U arapskom svetu islamisti su još uvek najjače opozicione snage. Oni bi mogli biti akteri budućnosti, a njihov pomagač Katar bi imao koristi u slučaju novih potresa, odnosno pokušaja rušenja vlasti“. To objašnjava zašto Al Džazira nastavlja da operiše „kao propagandni kanal Muslimanske braće i Hamasa“.

Al Džazira se smatra kanalom s najvećim dometom u arapskom govornom području. Ali, Al Džazira nije uspešna samo na Bliskom istoku. Prema sopstvenim informacijama, taj katarski informativni kanal dopire do više od 430 miliona ljudi širom sveta.

Njen program nije više usmeren samo na arapske gledaoce: ponuda AJ+ na engleskom jeziku na društvenim mrežama takođe je eksplicitno namenjena evropskoj i američkoj publici. Postoji i sadržaj koji se zalaže za prava LGBTIQ* osoba – iako se homoseksualnost u Kataru može kazniti i sa sedam godina zatvora, a pod određenim uslovima postoji čak i smrtna kazna.

„Veliki deo sadržaja AJ+ odnosi se na specifična iskustva diskriminacije i isključenosti, koju mladi muslimani doživljavaju u Nemačkoj ili drugim zapadnim zemljama. Ova iskustva nepravde stavljena su u kontekst islamističkog narativa – o muslimanima kao žrtvama i međunarodnoj islamofobiji – zbog čega treba zbiti redove i braniti se”, kaže Jakobs.

Ogroman porast korisnika nakon napada Hamasa

Čini se da je program na engleskom posebno gledan nakon terorističkog napada Hamasa na Izrael 7. oktobra. Od tada je, prema proceni Centra za monitoring, analizu i strategiju (CeMAS) za tagesšau.de – Instagram profil „Al Džazire“ na engleskom stekao više od 1,3 miliona pratilaca, pa je broj pretplatnika sada više od 4,3 miliona – što je povećanje od skoro 44 odsto. Slična je situacija i sa AJ+. Ponuda za mlade povećala je broj pretplatnika za 38 posto od 7. oktobra i sada ima 1,3 miliona pratilaca.

„Zabrinjavajući razvoj događaja“

Al Džazira već godinama jednostrano izveštava o bliskoistočnom sukobu, kaže Andreas Jakobs iz Fondacije Konrad Adenauer. Prikazuju se emotivni izveštaji očevidaca i slike povređene palestinske dece ili ožalošćenih žena, ali se izostavlja izraelska perspektiva.

„Ovo stvara pomerenu percepciju stvarnosti. A Al Džaziri se tu daje potpuno drugačiji nivo kredibiliteta jer je bliža realnosti života mladih muslimana“, kaže Jakobs. On ističe da se u izveštavanju koriste izrazi kao što su otpor, genocid ili aparthejd kao nešto što se podrazumeva i ne dovode se u pitanje.

Štaviše, prevagnuo je narativ da je Hamasov teroristički napad od 7. oktobra bio legitiman odgovor na decenije aparthejda. „Grubo rečeno, narativ je da su Izraelci u suštini sami krivi što je Hamas počinio masakr. Ja to smatram ne samo groteskno pogrešnim, već i zabrinjavajućim razvojem situacije za Nemačku, jer sve više ugrožava koheziju u društvu“, kaže Jakobs.

Dezinformacije o eksploziji u bolnici u Gazi

Ovo je postalo posebno jasno sredinom oktobra: Nakon eksplozije u bolnici u Pojasu Gaze, Al Džazira je, pozivajući se na zdravstvene vlasti pod kontrolom Hamasa, širila vest da je Izrael napao kliniku raketom, kao i da je nekoliko stotina ljudi poginulo. Ta verzija je kasnije dovedena u pitanje.

Pa ipak, vest je izazvala spontana okupljanja širom sveta, na kojima su se širili i antisemitski sadržaji. Na osnovu infomacija Udruženja centara za istraživanje i informisanje o antisemitizmu (RIAS), došlo je i do naglog porasta antisemitskih skupova u Nemačkoj. Prema navodima nevladine organizacije Reporteri bez granica (RSF), na mnogim propalestinskim skupovima bilo je i „pojačanih pretnji, uvreda i napada na novinare“. Prema RSF-u, napadi su „izraz intenzivnog nepoverenja prema novinarima“.

Jakobs to potvrđuje. „Al Džazira namerno potpiruje nepoverenje u zapadne medije tvrdeći, na primer, da oni kriju istinu, i da je Al Džazira jedina pokazuje.“

Al Džazira na turskom prati Erdoganovu liniju

Katarski TV-kanal samo je deo medijskog pejzaža koji pruža iskrivljene izveštaje o ratu na Bliskom istoku, kaže se dalje u tekstu. Turski javni servis TRT takođe je u više prilika koristio propalestinske ili antiizraelske narative – a ponekad širi i netačne vesti.

TRT je na društvenim mrežama podelio slike navodne akcije, u kojoj je na fasadi zgrade Bundestaga projektovana palestinska zastava i slogan: „Smesta zaustaviti genocid u Gazi“. Lažna vest.

TRT na nemačkom je takođe uspeo da od 7. oktobra sa svojim stilom izveštavanja poveća broj pretplatnika za 33 odsto. Sada ovaj turski javni emiter ima više od 216.000 pratilaca u Nemačkoj, prenosi DW.