Profesorka literature na katedri za slavistiku na Univerzitetu u Lavovu Ala Tatarenko izjavila je da je tokom ruske agresije na Ukrajinu još više zavolela svoj rodni grad Lavov jer su ljudi postali nežniji i dodala da je to jedna od glavnih pouka života danas u Lavovu.
„Moja želja nikada nije bila veća da posetim Harkov i Marijupolj, u kojima nikada pre rata nisam bila. Sada nam je sve nekako bliže i želimo da se ljudima u tim gradovima poklonimo, jer arhitektura gradova nije sve što ih čini. Takodje sam tokom rata više zavolela i moj Lavov jer su ljudi postali nežniji prema bližnjim. To je jedna od pouka života danas u Lavovu“, kazala je Ala Tatarenko za vojvodjanski portal Autonomija.
Na pitanje kako se oseća od kada je počela ruska agresija na Ukrajinu odgovorila je da sada ne može da o tome govori jer im svakoga trenutka preti opasnost.
„Pre 20 minuta u Lavovu su se oglasile sirene za neposrednu vazdušnu opasnost. U ovom trenutku ne mogu da ocenim u kom pravcu su krenule ruske rakete. Lavov je grad sa 200.000 izbeglica a proteklih dana kroz grad je prošlo mnogo više ljudi. Dnevno kroz železničku stanicu u Lavovu prodje oko 50.000 ljudi koji beže iz ratom zahvaćenih područja Ukrajine“, rekla je Ala Tatarenko.
Kada su ruske rakete nedavno pale na Lavov pomislila je na izbeglice koje su se sklonile u grad koji se činio najsigurnijim do tog dana, jer je blizu granice sa NATO-om.
„Lavov je turistički grad za odmor i sreću. Svaki put kada se oglase sirene pitam goste iz Kijeva kako se osećaju jer se tada plaše još više. Deca to sve ponovo preživljavaju, ali se nadam da će sve ostati samo na psihičkim traumama od rata. Imam tetku u Harkovu i plašim se svakoga dana za nju jer je tamo mnogo gore nego u Lavovu. Njenoj porodici je u stan uleteo geler, ali su imali mnogo sreće i ostali su nepovredjeni“, rekla je Ala Tatarenko.
Prema njenim rečima, Ukrajinci i Lavovljani, bez obzira koje su nacionalnosti, veruju u pobedu pravde, jer su žrtve nezapamćene agresije susedne zemlje.
„Mi smo žrtva agresije i sve ovo poprimilo je oblike napada zla na život i tame na svetlost. Lavov je grad ponosne istorije i svi ovih dana kažu da je Kijev prestonica a Lavov duša Ukrajine jer je primio izbeglice iz cele zemlje. Sada smo svi Lavovljani“, poručila je Ala Tatarenko.
Dodala je da je mnogo volontera u Lavovu koji pomažu drugima, donose im hranu, lekove i igračke za decu o kojima vode posebnu brigu da se što bolje osećaju kod njih. Škole u Lavovu rade, a radi i Univerzitet. Iako neki studenti nisu u Lavovu omogućeno im je da pohadjaju nastavu u drugim gradovima van Ukrajine.
„Mnogo je više ljudi na ulicama Lavova nego pre agresije i to je vidljivo. Ali se na ulicama oseti atmosfera neizrecive tuge što se vidi u očima ljudi i njihovoj gestikulaciji, posebno prema deci, jer su u stalnom strahu. Ljudi su tihi i pažljiviji i jedni druge smiruju. O ljudima koji su došli iz najugroženijih oblasti posebno vodimo računa. Rat radja bol, gnev i prkos, ali je kod ljudi primetna ljubav i nežnost“, rekla je Ala Tatarenko.
Ona se zahvalila svima u Srbiji koji dele dobre misli o Ukrajincima.
„Osećam medju svojim prijateljima u Srbiji veliku podršku. Za početak rata sam saznala kada mi je prijateljica iz Beograda poslala poruku u kojoj je pisalo: Grlim te i volim te. Uz najlepšu poruku na svetu ja sam ustvari saznala da je rat počeo. To je neprocenjivo“, kazala je Tatarenko.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
