Albanci su potpuno izjednačeni sa Makedoncima

Kad se to ipak dogodilo ona je i dalje bila puna sumnji u građansku transformaciju albanske zajednice u Makedoniji i te su se sumnje, smatra ona, pokazale više nego opravdanim kad su u subotu tri stranke etničkih Albanaca u Makedoniji promovisale svoju potpuno etničku platformu za pregovore sa mandatarom za sastav buduće makedonske vlade.

Zoran Zaev i Socijaldemokratski savez Makedonije nisu se još oglasili povodom Platforme albanskih stranaka, ali se u delu javnosti smatra da je Zaev svojim obećanjima o jednakosti svih dao osnova albanskim partijama da svoju Platformu grade na pretpostavci da postoji etnička nejednakost koju treba otkloniti. I pre nego što je do ovakvog razvoja stvari došlo, profesorka Vankovska je uviđala da se izjave Zaeva drastično različito tumače u dva nacionalna bloka i da će to dovesti do problema u postizbornom periodu. I evo ih.

Mada Vankovska podvlači da relevantna istraživanja pokazuju veoma duboku segregaciju društva po etničkoj osnovi, pitanje da li Albanci i tako drastično odvojeni od Makedonaca imaju razloga da se osećaju neravnopravnim nepošteno bi bilo izostaviti. „Teško je sada to egzaktno reći zato što su u pitanju, pre svega, politički interesi i percepcije“, kaže Vankovska za Danas.

„Ono što se Platformom traži je faktički promena Ustava ili eksplicitnija promena statusa albanskog naroda u Makedoniji što bi značilo izjednačavanje s makedonskim narodom, a to bi bio uvod u separaciju, u federalizaciju“, kaže Vankovska. Uz napomenu da je Platforma „bila mentorisana iz Tirane i Prištine“, ona zaključuje da su se strahovi makedonske većine pokazali opravdani. „Cela priča o građanskoj transformaciji u okviru koje je veliki broj Albanaca glasao za građansku liberalnu opciju, jednostavno nije istinita“.

Na eksplicitno pitanje: imaju li Albanci razloga da se u Makedoniji osećaju kao građani drugog reda, Vankovska odgovara odrično i napominje da po Ustavu ni Makedonci nisu definisani kao narod nego kao zajednica.

„Nakon 2001. godine, tom lepezom ne samo manjinskih prava, pošto mi ne govorimo o manjini nego o zajednici što je već ustavna kategorija, Albanci su de facto i de jure izjednačeni sa Makedoncima. Sad se postavlja pitanje kako je moguće da makedonski narod ne bude narod nego ga Ustav svodi na zajednicu jednako kao ostale zajednice u Makedoniji i Makedonci to prihvataju evo već 15-16 godina samo da ne bude rata, a sad se postavlja pitanje šta još treba Albancima“, kaže Vankovska i pita se „zašto bi nekome u istočnoj Makedoniji trebao albanski jezik“.

„Možda sa aspekta nekih zapadnih, recimo nordijskih demokratija to nije problem, ali ovde jeste problem zato što smo mi ne tako davno imali oružani konflikt i ti stereotipi i te podele sve to postoji mada mnogi neće da vide istinu. Neće čak ni stranci koji su kumovali tom Okvirnom sporazumu i nerado priznaju da im eksperiment nije uspeo i da se on bazira na ravnoteži straha dve najveće zajednice u Makedoniji“, kaže Vankovska.

Iz njenog viđenja bi se mogao izvesti zaključak da je segregacija između dve najveće nacionalne zajednice u Makedoniji tolika da Makedonci i Albanci mogu biti neravnopravni samo unutar svog nacionalnog korpusa a nikako među sobom. U nameri da kod birača izazove građansko osvešćivanje, Zaev je pred Albancima u Švajcarskoj rekao da je iz svojih čuvenih bombi video da su kradene pare od oba etnička kampa bez obzira na procenat stanovnika koji ih čini. Evo kako su ga shvatili.

Iz vatre kestenje ili Ustav

Pošto je Nikola Gruevski dobio mandat za sastav nove makedonske vlade, sad se postavlja teško pitanje: da li će on praviti vladu po svaku cenu i politički se ulupati prihvatanjem zahteva Albanaca ili će vratiti mandat i prepustiti Zoranu Zaevu da vadi kestenje iz vatre. Stručnjaci za pravo bliski Gruevskom u skopskom Dnevniku već su protumačili Ustav Makedonije: navodno najviši makedonski pravni akt ne predviđa rezervnog ili drugog mandatara, ako Gruevski ne uspe predsednik Đorđe Ivanov ne može mandat dati Zoranu Zaevu, nego eto Makedoncima novih izbora.?!