Albanija-Italija: Šta se događa sa sporazumom o migrantima?

Albanija je poslednjih godina u više navrata primala velike grupe izbeglica i migranata koje ni Evropa ni SAD nisu hteli. Na primer, nekoliko hiljada iranskih opozicionara. Ili građane Avganistana koji su morali da beže od talibana nakon što se NATO povukao iz te zemlje. Zvanično, albanska vlada pod premijerom Edijem Ramom pravdala je taj gest tradicijom posebnog albanskog gostoprimstva. Nezvanično, bilo je mnogo spekulacija o tome šta je Tirana mogla da dobije zauzvrat.

Početkom novembra 2023. albanski premijer Rama i njegova italijanska koleginica Đorđa Meloni potpisali su sporazum o gostoprimstvu koji nadmašuje sve prethodne: Albanija je pristala da u ime Italije smesti migrante s Mediterana u prihvatne centre, gde će italijanske vlasti proveravati i odlučivati o njihovim zahtevima za dobijanje azila. A ako nemaju pravo na azil, onda o njihovom brzom povratku u zemlje porekla. Italija je samo u 2023. zabeležila dolazak 145.000 izbeglica, od kojih je većina došla čamcima preko Sredozemnog mora.

Kampovi će biti formirani na dve lokacije u primorju, u severnoj Albaniji. Predviđeno je da sporazum traje pet godina i da Albanija godišnje prihvati do 3.000 migranata koji putuju preko Sredozemnog mora u Italiju. Nisu otkriveni nikakvi dalji detalji, ali je Rama ponovo govorio o tradicionalnom albanskom gostoprimstvu kao razlogu. Posebno je nejasno šta će se dešavati s onima kojima se odbije zahtev za dobijanje azila, jerAlbanija nema sporazume o repatrijaciji s afričkim ili azijskim zemljama.

Saslušanja u Ustavnom sudu

Dok su javnost u Albaniji, kao i mnogi strani posmatrači, još tražili objašnjene zašto Albanija pristaje na takav dogovor, Ustavni sud Albanije privremeno je zaustavio projekat. To se dogodilo u decembru 2023. Grupa opozicionih poslanika prethodno je podnela tužbu na osnovu toga što je Rama sporazum zaključio bez saglasnosti parlamenta.

Ustavni sud zakazao je ročišta koja su počela ovog četvrtka 18. januara, a na kojima će biti doneta konačna odluka o sporazumu. Saslušanja nisu javna. Ustavni sud je u međuvremenu saopštio da želi da donese odluku po završetku ročišta sledeće nedelje – navedeni datum je 24. januar 2024.

Prema rečima Dorijana Matljije, advokata i šefa albanske nevladine organizacije Res Publica, sporazumom se zloupotrebljava princip eksteritorijalnosti. „U ovom konkretnom slučaju, deo Albanije postaje italijanska teritorija. To se obično odnosi samo na ambasade, odnosno na veoma mala područja koja ne mogu da prime veliki broj migranata. U ambasadama je osoblje akreditovano, a ovde je reč o ljudima o kojima ne znate ništa“, ukazuje Matljija za DW.

Arjan Dirmiši, stručnjak za bezbednost i šef Centra za proučavanje demokratije i upravljanja iz Tirane, kritikuje potpuni nedostatak transparentnosti u sporazumu o migraciji. Za sada se gotovo uopšte ne znaju detalji o tome kako će se postupati s migrantima, na primer da li im je dozvoljeno da napuste kamp ili su zaista internirani. „Sve je potpuno nejasno“, kaže Dirmiši za DW.

Italia e Albania oggi firmano un importante protocollo d’intesa che si pone gli obiettivi di contrastare il traffico di esseri umani e prevenire i flussi migratori irregolari. Uno storico accordo per il quale voglio ringraziare il Primo Ministro @ediramaal e l’intero governo… pic.twitter.com/1EhVUMfHGn

— Giorgia Meloni (@GiorgiaMeloni) November 6, 2023

Presedan koji će podstaći druge zemlje EU?

Pravni ekspert Matljija nada se da će Ustavni sud proglasiti sporazum nevažećim. U suprotnom, kako strahuje, to bi moglo da postane presedan, ne samo za Albaniju, već i za druge evropske zemlje. „Izbeglička kriza u Evropi sve je gora“, kaže Matljija, „a to bi moglo da znači da i druge zemlje EU krenu istim putem“.

U Nemačkoj je, na primer, sporazum već naišao na izvesno odobravanje. Nedavno se šef bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Markus Zeder pozitivno izjasnio o sporazumu ocenivši da je to „mogući model za Evropu“.

Zapravo, takav sporazum između EU i neke evropske zemlje van EU nikada ranije nije planiran. Ali, jeste drugde. Velika Britanija, naime, odavno želi da zaključi sporazum o deportaciji sa Ruandom. Prvi ugovor je britanski Vrhovni sud proglasio nezakonitim u novembru 2023. godine, ali je premijer Riši Sunak otada zaključio novi sporazum i predstavio nacrt zakona koji bi to trebalo da omogući. To je odobrila većina poslanika u britanskom Donjem domu.

Sporazumom se predviđa da migranti koji stignu u Britaniju preko Lamanša budu deportovani u Ruandu, bez obzira na njihovo poreklo. Tamo bi trebalo da podnesu zahtev za dobijanje azila, ali ne bi mogli da se vrate u Veliku Britaniju.

Meloni i Rama već imaju koristi

Dok je Ruanda za sporazum krajem 2023. već dobila oko 160 miliona evra, u slučajevima Italije i Albanije nejasno je da li će i koliko novca stići u Tiranu.

Ali, bez obzira da li će se sporazum u nekom trenutku primeniti ili ne, šefovi vlada dve zemlje već su profitirali: Đorđa Meloni je na unutrašnjem planu dokazala da je u stanju da deluje nezavisno od EU i, ako je neophodno, samostalno u politici prema izbeglicama. Edi Rama, s druge strane, koga u inostranstvu sve više kritikuju zbog njegovo autoritarnog stila vladanja i sve veće moći koju ima, može da pokaže svoju spremnost da sarađuje u spoljnoj politici i tako da skrene pažnju sa antidemokratskih dešavanja u sopstvenoj zemlji.