“Ali Ahmeti se ipak nacrtao kod Rame” i “I Ahmeti na ‘ljubim ruku’ kod albanskog premijera” – takvim su naslovima mediji na makedonskom jeziku juče komentarisali vest da se glavni lider Albanaca u Makedoniji Ali Ahmeti predomislio i ipak pozitivno odgovorio na poziv iz Tirane.
Albanski premijer Edi Rama pozvao je lidere sve četiri stranke Albanaca u Makedoniji, koje su osvojile poslaničke mandate, na odvojene razgovore u Tiranu. Lideri dve nove parlamentarne albanske grupacije Bilal Kasimi i Zijadin Sela su odmah poziv prihvatili, lider još najjače ali izbornim rezultatima uzdrmane partije Albanaca u Makedoniji Ali Ahmeti se najpre izvinio prezauzetošću u stranci, dok situacija oko Menduha Tačija lidera u nedelju teško poražene, a do nedelje druge po snazi albanske stranke ni juče nije bila jasna.
Dakle, Ali Ahmeti se predomislio i ipak uputio u Tiranu i tamo se sastao ne samo sa Edi Ramom nego i predsednikom Albanije Bujarom Nišanijem i predsednikom parlamenta Ilirom Metom. Iz Tirane je negirano da je gostima iz Makedonije savetovano ili nametano koju od dve glavne političke stranke etničkih Makedonaca da eventualno izaberu za koalicionog partnera u budućoj makedonskoj vladi, ali se kao pouzdano prenosi da je Rama od Kasimija, Sele i Ahmetija zahtevao da u pregovorima sa makedonskom stranom nastupe sa zajedničkom platformom za jednak položaj oba naroda u Makedoniji.
Prema rezultatima prošlonedeljnih vanrednih parlamentarnih izbora u Makedoniji, poslanike u parlamentu će imati četiri albanske stranke, ali će one ukupno imati manje poslaničkih mesta nego kad su u makedonskom parlamentu Albance predstavljale samo Ahmetijeva Demokratska unija za integraciju (DUI) i Tačijeva Demokratska partija Albanaca (DPA).
U Makedoniji se, po džentlmenskom političkom sporazumu, vladajuća koalicija formira od najjače stranke u makedonskom i najjače stranke u albanskom bloku, ali posle poslednjih izbora ta kombinacija neće biti dovoljna. Da bi vladajuća koalicija, ma ko dobio mandat da je pravi, imala komotnu većinu biće neophodni poslanici najmanje još jedne političke stranke. Tako da nije bez svakog osnova ideja o zajedničkom nastupu stranaka Albanaca u Makedoniji u pregovorima s makedonskom stranom, a kako bi izdejstvovali ustupke u što više za Albance važnih pitanja. U pogledu položaja Albanaca u Makedoniji, albanske stranke imaju identične zahteve, samo su im vidjenja metoda za njihovo ostvarenje nešto različita. Što se tiče ideoloških razlika među njima, politički analitičar iz Gostivara Albert Musliju podseća da su se Ahmeti i neki viđeniji članovi DUI izjasnili da su u centru levo, dok su albanske partije obično u centru desno. “DPA, DPA, Pokret za reforme, Besa su desno od centra”, kaže Musliju.
Musliju ne veruje da bi sve četiri parlamentarne abanske stranke mogle da se okupe oko zajedničke platforme, kako im se sugeriše iz Tirane.
“Malo je teško da sve četiri to postignu, možda postignu saglasnost oko nekih najeksponiranijih, najbitnijih pitanja. Da bi sve četiri ušle u vladu, ne verujem. Zato što dve nove albanske opozicione partije koje su već postale druga i treća, nemaju neki interes da uđu u vladu. Imale su dobar uspeh, imaju dobre predispozicije, ne verujem da bi ušle u vladu, a jedna od njih je to već izjavila. Ali da podrže određena pitanja, ako se postigne dogovor o koaliciji, mislim da je to moguće”, kaže Musliju za Danas.
Vladajuća VMRO-DPMNE ne može sa DUI napraviti vladajuću koaliciju zato što ne zadovoljava zahteve Badinterovog modela, kaže Musliju i skreće pažnju da u makedoskom parlamentu, prema privremenom rasporedu mandata, postoje 23 albanska poslanika od kojih su tri u SDSM. Pa za Badinterovu većinu VMRO-DPMNE trebaju pored 10 postanika DUI barem još dva, možda i tri albanska poslanika.
Musliju ne smatra da se albanski premijer Edi Rama pozivom albanskim liderima iz Makedonije, umešao u ionako komplikovanu postizbornu situaciju.
“Poznajući njegov rad, mislim da bi njegovo mešanje moglo samo pozitivno da deluje. Ne verujem da je albanski premijer nešto nastojao da se umeša, zato što se to nije dešavalo 25 godina. Čak i kad je bilo takvih tendencija ranih 90-tih godina, nisu uspešno završile. Čak je i predsednik albanskog parlamenta izašao i rekao da je u interesu Albanije da se stvari u Makedoniji poboljšaju i da se prevaziđe politička kriza”, uveren je Musliju.
“Rama je levičar. I ako je nešto savetovao ne verujem da su svi bili sretni, naročito vladajuća albanska stranka. U Makedoniji je opozicija Scijaldemokratski savez, valjda je njima bliži…”, kaže Musliju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.