Albanske stranke u Makedoniji u političkoj ofanzivi

Gruevski i Zaev su šefovi makedonskih političkih stranaka iz političkog života i novim vanrednim izborima. U Makedoniji bi naime, umesto scenarija beogradskog 5. oktobra koji je otvoreno priželjkivao Zaev, mogao da se odigra hrvatski scenario čije je katalizator bio Most nezavisnih lista, a žrtve šefovi dve najveće stranke Tomislav Karamarko i Zoran Milanović. To što je Gruevski veštiji politički igrač od ove dvojice, a Zaev uživa mnogo veću zaštitu Zapada makedonsko mučenje bi moglo samo da produži i komplikuje. Ima još jedna opasna razlika: makedonski proces se u prošlu subotu definitivno legitimisao kao etnički.

Gruevski je juče dobio mandat za sastav nove vlade pošto je, i posle neuspelog pokušaja da se izborni rezultati posle izbora preokrenu, njegova VMRO-DPMNE ostala relativni pobednik parlamentarnih izbora. On ima 20 dana da sakupi većinu. Sa osvojenim 51 poslaničkim mestom, Gruevski za običnu većinu (61 poslanik) mora pridobiti najmanje jednu stranku etničkih Albanaca, ako je to Demokratska unija za integraciju (DUI) Alija Ahmetija sa svojih 10 poslanika. Za postizanje takozvane Badinterove većine, Grueskom su potrebni poslanici najmanje dve albanske stranke od kojih jedna u svakom slučaju mora biti DUI. Za najvažnije odluke mora glasati većina makedonskih i većina albanskih poslanika. Četiri albanske stranke osvojile su 20 poslaničkih mesta, a tri poslanika Albanca u svojim redovima ima Socijaldemokratski savez Makedonije – tako da Badinterova većina zahteva glasove 12 Albanaca.

Na snažne podsticaje iz Tirane i Prištine, tri od četiri albanske parlamentarne stranke ujedinile su se u subotu, 7. januara, oko zajedničke platforme o takvim promenama u Makedoniji koje zahtevaju ili promenu Ustava države ili promenu Pržinskog dogovora koji su, uz pomoć ambasadora najmoćnijih zapadnih zemalja, postigle dve najjače stranke etničkih Makedonaca i dve političke stranke etničkih Albanaca. Za promene Ustava potrebna je dvotrećinska većina koje, u sastavu parlamenta konstituisanog 30. decembra, nema bez sada vladajuće VMRO-DPMNE, a za promenu Dogovora iz Pržina i nove odredbe o Specijalnom javnom tužilaštvu potrebna je saglasnost sve četiri stranke potpisnice, dakle i tu je saglasnost VMRO-DPMNE neophodna.

Makedonci bi u martu trebalo da glasaju ponovo na lokalnim izborima. Ova činjenica dodatno komplikuje razgovore bilo koje od zavađenih makedonskih stranaka sa albanskim partnerima, a na maksimalističkoj platformi oko koje su se Albanci okupili. Neke od tačaka albanske platforme savršeno se uklapaju u predizbornu kampanju za lokalne izbore – stvaranje vladine komisije za dodelu grantova opštinama. Ta platforma polazi od teze da su Albanci kulturno, politički i ekonomski neravnopravni ili da u najmanju ruku nisu u potpunosti ravnopravni te traži postizanje potpune ravnopravnosti.

Albanska platforma za pregovore sa mandatarom ima sedam tačaka (toliko je imala i platforma Mosta nezavisnih lista). Albanske stranke traže da se „sprovede princip multietičnosti u Ustavu Republike Makedonije prema kome su Albanci državotvorna nacija“ i da se Ustavom utvrdi da su „makedonski jezik i ćirilično pismo i albanski jezik i njegovo pismo zvanični jezici“.

Traži se takođe „sveobuhvatna debata o zastavi, himni i državnom grbu RM s ciljem da državni simboli odslikavaju multietičnost i etničku ravnopravnost“. Platforma zahteva da se u Sobranju Makedonije donese rezolucija koja će obavezati Vladu da se aktivno uključi u rešavanje spora oko imena države i da se i Albanci uključe u radnu grupu za direktne pregovore sa Grčkom. Albanske stranke traže i uključenje Albanaca u direktne pregovore sa Bugarskom kao i saradnju Makedonije s Kosovom i Albanijom u integrisanom upravljanju granicom, kao i otvaranje novih graničnih prelaza između Makedonije s jedne i Kosova i Albanije s druge strane.

Tri albanske stranke okupljene oko zajedničke Platforme traže i da Sobranje usvoji rezoluciju kojom se „osuđuje genocid nad albanskim narodom u Makedoniji u periodu 1912-1956. godina“. I mada izgleda kao tehnički detalj, vrlo je znakovit i deo Platforme koji predviđa instituciju „okruglog stola albanskih parlamentarnih stranaka“ u čijem predsedavanju će se one rotirati, a koji će služiti za „usaglašavanje političkog delovanja i transparentne komunikacije sa međunarodnom zajednicom u Makedoniji“. Ovaj „okrugli sto“ će da utvrdi i rokove za ostvarenje zahteva Albanaca navedenih u Platformi.

Prema popisu iz 2002. u Makedoniji je bilo 64,17 odsto Makedonaca i 25,17 odsto Albanaca. Otad popisa nije bilo, ali su 2015. od ukupnog broja rođenih beba 53,3 odsto rodile majke makedonske, a 33 odsto majke albanske nacionalnosti.

Poruke Sorosu i DUI

Pošto je ceo jedan ogroman intervju posvetio Džordžu Sorosu i optužio ga za direktan i lični doprinos izazivanju makedonske krize, Nikola Gruevski je dao malo manji intervju skopskom listu Dnevnik koji je gotovo čitav posvećen Demokratskoj uniji za integraciju Alija Ahmetija. Gruevski je rekao da će on praviti vladu ali „ne po svaku cenu“ i ako DUI želi da razgovara platformama, on je spreman i na to, a veliko je nezadovoljstvo i Makedonaca u nekim opštinama u kojima su gradonačelnici iz DUI. „Ako VMRO-DPMNE, kao pobednička partija, bude izigrana od DUI, nezavisno iz kojih razloga, budite sigurni da će se VMRO-DPMNE uskoro vratiti na velika vrata u vladu i to najmanje na dva mandata jedan za drugim“, rekao je Gruevski.