Foto: EPA-EFE/ALLISON ROBBERT / POOLIlon Mask je, manje-više, poput varvarske države. Njegove namere su sebične i podle, a njegovi resursi na nivou nacionalne države mu omogućavaju da nekažnjeno krši zakon.
Stavimo to u kontekst, da su dolari metri, Maskov novac bi bio dovoljan da ga odveze na Mars i nazad, dok bi običan milioner mogao da napravi samo povratno putovanje od Pariza do Amsterdama, piše kolumnista Gardijana Aleksander Harst.
Čisti nemoral bilo koje osobe koja poseduje toliko bogatstva očigledna je većini ljudi sa osnovnom količinom empatije. Ali kada je u pitanju Mask i ostalih 14 ljudi koji vrede više od 100 milijardi dolara, moralnost je skoro sekundarna briga.
Njihovo individualno bogatstvo predstavlja pretnju demokratiji koja narušava društvo na isti način na koji je ekonomija uvek priznavala da su monopoli opasni za funkcionalno tržište.
Za 250 miliona dolara direktne podrške i dodatnih 44 milijarde dolara za kontrolu nad mrežom X a sa njim i algoritmom koji stoji iza onoga što 300 miliona korisnika vidi na svojim vremenskim linijama – Mask je nagrađen kopredsedništvom.
Šta još treba da kažemo o njegovom pojavljivanju na ponovnom otvaranju Notr Dama, pored Donalda Trampa i raznih šefova država?
X je služio svojoj svrsi pomažući u izboru Trampa, jedna studija koja sugeriše da je algoritam platforme prilagođen da podstakne konzervativno sklone korisnike.
Te akcije su porasle za više od 40 odsto od izbora. Tesla i SpaceX su izrasli u divlje na pozadini javnih ugovora i javnih subvencija, a od xAI do Neuralinka, njegove druge kompanije će imati koristi od Maskovog unutrašnjeg uticaja na regulativu.
Plutokratija, međutim, nije dovoljna, jer ništa nikada nije dovoljno za šačicu ljudi koji imaju sve.
Maskove nove opsesije (izvan validacije i ljudske naklonosti za koje pogrešno veruje da će ih naći na društvenim medijima) napadaju javne službenike, smanjuju socijalnu potrošnju i jure najugroženije.
„U većini slučajeva, reč ‘beskućnici’ je laž“, napisao je Mask nedavno na X. „To je obično propagandna reč za nasilne narkomane sa teškim mentalnim bolestima“.
Najviše dobrotvorna interpretacija jeste da Mask postoji na različitim tačkama Dunning Krugerovog efekta (pojam u psihologiji odnosi se na neobučene osobe koje imaju ‘iluziju superiornosti’, rangirajući svoju sposobnost iznad proseka, puno više nego što ona zapravo jeste).
On je fantastičan rizični kapitalista, čije su investicije entuzijasta naučne fantastike proizvele, budimo iskreni, daleko zanimljivije kompanije od nečega poput luksuzne robe ili brze mode.
Ali to mu je obezbedilo nesagledivo više resursa da bude blesav debil kada su u pitanju stvari kao što su geopolitika ili kako izgraditi i organizovati pravedno društvo.
Manje dobrotvorno tumačenje – ono koje je izneo njegov bivši prijatelj Sem Haris na nedavnom pojavljivanju u podkastu – jeste da je on „opipljivo, vidno poremećen, šmrče ketamin i tvituje u svako doba dana i noći“, radikalizovano je od strane algoritma i predstavlja sebe kao Tonija Starka dok je zapravo Dr Evil.
Ali pošto plutokratija i sprovođenje radikalne društvene agende u SAD još uvek nisu dovoljni, Mask se usmerio i na druge nacije.
Tokom proteklih pola godine, jurio je italijanske sudije koji su blokirali plan za zadržavanje migranata, promovisali dezinformacije i podsticali nerede u Velikoj Britaniji, izneli mogućnost direktnog mešanja u britansku izbornu politiku dajući stranci Najdžela Faraža 100 miliona dolara, i uporno ignorisao Zakon EU u vezi sa moderiranjem sadržaja i dezinformacijama o X.
Kada se odmetničke države ponašaju na ovaj način – mešanje u izbore, aktivne kampanje dezinformisanja, manipulacija društvenim medijima – druge države ih prozivaju, ili čak uvode sankcije.
Mask nije samo privatan građanin sa mišljenjem i velikim brojem pratilaca. Njegovo čisto bogatstvo, njegova kontrola nad X i njegova nova pozicija u američkoj vladi stavljaju ga u drugu kategoriju.
Pa kako rešiti takvu vrstu problema, ili bar odgovoriti na njih?
Muskovi kolege milijarderi izabrali su put smirivanja, ako ne i potpunog entuzijazma, hodočašća u Mar-a-Lago kako bi se poklonili kralju idiotu i čoveku iza zavese.
Nema pravog iznenađenja. Ono što je još više iznenađujuće je da su istaknuti novinari i velike medijske organizacije učinili isto, podstičući Trampovu kampanju ućutkivanja i zastrašivanja kroz tužbe, poput njegove najnovije protiv registra Des Moines zbog objavljivanja ankete koja mu se nije dopala.
Populistički premijer Ontarija, Dag Ford, ima potencijalno efikasniju strategiju borbe protiv nasilnika – barem retorički.
„Ići ćemo do te mere da im isključimo energiju, idemo dole u Mičigen, idemo u državu Njujork i preko Viskonsina“, rekao je Ford reagujući na Trampovo ruganje o tome da Kanadu načini 51. američkom državom i uvodi carine.
Slično, kada je sudija brazilskog vrhovnog suda Aleksandar de Moraes odbio da odstupi i tretirao Maskove kompanije kao jedinstven univerzum – zamrzavajući imovinu Starlinka i naredivši telekom provajderima da blokiraju pristup X – Musk je trepnuo.
Uskoro će na red doći i EU. Ono što SAD duguju svojim građanima jeste da se udare po zglobu zbog različitih navodnih pravnih kršenja od strane Maska i X koji su pod istragom, i da čvrsto i pažljivo pokažu da čak ni međuplanetarni iznosi bogatstva ne utiču na nekažnjivost i da neke stvari poput demokratije nisu na prodaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
