Alternativa za Nemačku druga po snazi

Nešto se politički pokrenulo. Na lokalnim izborima je delimično radikalno desna Alternativa za Nemačku (AfD) u jednom okrugu i u jednom gradu pobedila. U oba slučaja su se izbori održali na istoku Nemačke, gde je ta stranka veoma jaka. U Tiringiji je jedna anketa pokazala da ta partija ima 34 odsto podrške.

Ali, i na saveznom nivou broj njenih pristalica raste. Kada bi se sada održali izbori za Bundestag, Alternativa za Nemačku bi dobila 20 odsto glasova. To je njen najbolji dosadašnji rezultat u tradicionalnoj mesečnoj anketi pod nazivom „Nemački trend“ (Deutschlandtrend) koja se sprovodi po nalogu Prvog programa nemačke televizije ARD. Institut za ispitivanje javnog mnjenja „Infratest dimap“ je između 3. i 5. jula anketirao 1.305 ispitanika koji imaju pravo glasa.

Trenutna koalicija na vlasti ne bi dobila većinu. Socijaldemokrate bi, kao i prošlog meseca, imali nepromenjenih 18 odsto podrške. Zeleni 14 odsto, što je jedan procenat manje nego prošlog meseca. To je najgori rezultat Zelenih od septembra 2018. Liberali (FDP) takođe imaju nepromenjeni procenat podrške – sedam odsto.

Najjača stranka na saveznim izborima bio bi blok saveznih demohrišćana (CDU) i bavarske sestrinske stranke CSU. Oni bi osvojili 28 odsto glasova, što je jedan procenat manje nego u junu. Levica ima četiri odsto podrške i više ne bi bila zastupljena u Bundestagu.

Više odobravanja za desne stavove

U poređenju s anketama iz prethodnih godina pokazuje se da se smanjila distanca građana prema Alternativi za Nemačku. Doduše, većina građana (69 odsto) smatra da u toj stranci ima previše desnih ekstremista. Ali, pre šest godina je takav stav imalo čak 85 odsto građana. Osim toga porasla je i podrška za restriktivni kurs stranke prema doseljavanju.

Dok je u jesen 2017. jedna trećina podržavala stav Alternative za Nemačku da treba smanjiti broj doseljenika i izbeglica u većoj meri nego što to žele ostale partije, sada takav stav podržava 42 odsto ljudi.

Porastao je i broj onih koji smatraju da ta stranka makar jasno i glasno imenuje probleme. Tog mišljenja je pre deset godina bilo 44 odsto ispitanika, a sada ih je 55 procenata. Za čak 53 odsto ispitanika Alternativa za Nemačku ima više sluha nego druge stranke za osećanje bezbednosti mnogih ljudi. Taj iskaz je u jesen 2021. smatralo ispravnim 42 odsto građana.

Ruši li se „protivpožarni zid“ oko AfD-a?

Znatan broj pristalica Alternative za Nemačku bira tu stranku iz nezadovoljstva drugim partijama, a ne iz uverenja. Ispitivači javnog mnjenja ipak zaključuju da sklonost toj političkoj opciji nije rezultat difuznog protesta. Čak tri četvrtine pristalica (77 odsto) kažu da je AfD blizu (57 odsto) ili veoma blizu (20 odsto) njihovim političkim idejama.

Sve ostale partije do sada su kategorički odbijale saradnju s Alternativom za Nemačku – ali samo 43 odsto građana je tog mišljenja. Trećina je otvorena za odlučivanje od slučaja do slučaja, a 17 odsto smatra da bi bilo dobro kada bi ta stranka učestvovala u vlasti. Među simpatizerima Alternative za Nemačku tog je mišljenja čak 60 odsto ispitanika.

AfD najviše profitira od nezadovoljstva građana aktuelnom vlašću: 23 odsto ispitanika je zadovoljno radom Vlade, što je tri odsto više nego na najnižoj tački od 20 odsto prošlog meseca. Tri četvrtine ispitanika (75 odsto, 4 odsto manje nego u junu) imaju negativan stav prema učinku nemačke Vlade.

Velika nesigurnost

Rad Vlade ne oduševljava baš sve ni u redovima vladajućih partija. Kod Socijaldemokrata i Zelenih postoji otprilike isti broj onih koji su zadovoljni i onih koji nisu, a pristalice Liberala se odavno većinski izjašnjavaju kritički.

Anketa je, prema tumačenju istraživača javnog mnjenja, pokazala duboku nesigurnost nemačkog stanovništva. Atmosfera se donekle popravila u odnosu na prošlu jesen, ali još uvek 77 odsto ispitanika smatra da je situacija u Nemačkoj uznemirujuća. Tek 18 odsto građana smatraju da postoje razlozi za optimizam.

Za svakog petog ispitanika razlog za uznemirenost je povećanje cena i promene klime, kao i politička i energetska reakcija na to. Odmah iza toga je kao razlog uznemirenosti navedeno doseljavanje u Nemačku. Šesnaest odsto građana brine zbog rata u Ukrajini, a 15 zbog jačanja Alternative za Nemačku i mogućeg proklizavanja zemlje udesno. Jedanaest odsto građana zabrinuto je zbog aktuelne ekonomske situacije.

Zaštita klime zabranama – to nije popularno

Svaki četvrti ispitanik (25 odsto) navodi da je kritički orijentisan prema postojećem stanju u Nemačkoj zbog razočaravajućeg delovanja politike i vlade. Kritika se najviše usmerila prema Zelenima. Dok je njihovim radom u jesen 2022. bilo zadovoljno 34 odsto građana koji su učestvovali u anketi, sada taj procenat iznosi svega 20. Najveću zamerku građani upućuju Zelenima zbog načina i brzine kojima žele da sprovedu svoju politiku zaštite klime. Najmanji broj građana odobrava zabrane u toj oblasti. Samo u redovima pristalica socijaldemokrata i Zelenih postoji većina za tako nešto.

Brojni građani su s ljutnjom i frustracijom reagovali na ideju da se od 1. januara 2024. zabrani grejanje na gas i naftu. Doduše, Vlada je preradila nacrt zakona i ublažila ga, ali taj projekat ostaje sporan. Te mere su za 45 odsto ispitanika otišle predaleko, dok 35 procenata smatra da su primerene. Deset odsto ispitanika smatra da su mere preblage.

Vlada je zapravo htela da se zakon usvoji u Bundestagu pre letnje pauze, ali Savezni ustavni sud je zaustavio proceduru. Poslanici moraju da dobiju više vremena da raspravljaju o zakonu. Ta tema, dakle, ostaje otvorena.