Alternativa za Nemačku osniva evropsku stranku

Prema istraživanju koje su sproveli novinari nemačkih javnih servisa WDR i NDR, u tu svrhu mogla bi da bude osnovana nova stranka koja će biti aktivna na evropskom nivou, takozvana „evropska stranka“. Do sada je AfD na nivou Evropske unije bila samo deo grupe stranaka iz više zemalja. Ovakve „evropske stranke“ sastoje se od nacionalnih partija iz nekoliko država-članica. I druge velike evropske grupe u Evropskom parlamentu takođe su osnovale takve stranke. Prednost je to što tako mogu da dobijaju javni novac na evropskom nivou.

Za veće evropske stranke to mogu da budu i dvocifreni milionski iznosi, a AfD je sada očigledno bacila oko na te finansije, kako pokazuju dokumenti dostupni novinarima WDR-a i NDR-a. Pored toga, planirano je i osnivanje fondacije na evropskom nivou.

Uzimanje javnog novca ranije su kritikovali

Alternativa za Nemačku žuri da osnuje novu stranku jer želi da ispoštuje rokove za budžet za 2025. godinu – tako barem stoji u odluci izvršnog odbora stranke na saveznom, odnosno nemačkom nivou. Konvent AfD-a, kako se naziva najviši organ te stranke, o tome bi trebalo da se dogovori na sednica zakazanoj za sredinu septembra. Zahtev za priznavanje evropske stranke i korišćenje budžeta za narednu godinu, Evropska unija mora da dobije do kraja septembra. Odluku o tome da li će i koliki tada biti grantovi iz budžeta EU, doneće Evropski parlament.

Iznenađuje to što AfD sada želi da dobije javni novac iz EU, jer su se najviši funkcioneri još od osnivanja više puta izjašnjavali protiv uzimanja javnog novca. Smatrali su da stranka treba da bude nezavisna od toga. Bilo je i kritika javnih subvencija za partijske fondacije, ali je u međuvremenu i fondacija povezana s AfD-om, „Deziderius Erazmus“, takođe zatražila javno finansiranje.

Saradnja s ekstremno desnim partijama

Da bi mogli legalno da osnuju evropsku stranku, predstavnici AfD-a su, očigledno u konsultaciji s partijskim vrhom, sredinom avgusta u svojoj saveznoj kancelariji u Berlinu osnovali udruženje pod nazivom „Evropa suverenih nacija“ – klub ESN. To je i naziv nedavno osnovane nove grupe u Evropskom parlamentu, koju trenutno čini 25 poslanika iz osam država EU, uključujući i 14 iz nemačkog AfD-a.

Među članovima su i poslanici nekoliko ekstremno desničarskih partija, kao što su „Preporod“ iz Bugarske, „Konfederacija“ iz Poljske i „Rekonkvet“ iz Francuske. Očigledno je plan da oni uđu i u novu evropsku stranku. Kao evropske stranke priznaju se samo one koje su dobile najmanje tri odsto glasova u najmanje četvrtini država-članica. Taj kriterijum ispunjavaju AfD i njeni verovatni partneri.

Posvećenost vrednostima EU

Pored dva lidera AfD-a, Tina Krupale i Elis Vajdel, članovi osnivačke asocijacije su još i savezni blagajnik AfD-a Karsten Hiter, kao i evropski poslanici te stranke Mark Jongen, Aleksander Jungblut i Aleksander Zel. Tu je još i nekoliko službenika koje angažuju poslanici stranke u nemačkom Bundestagu. Novinari WDR-a i NDR-a bili su u prilici da vide statut, ali i dnevni red sednice Izvršnog odbora AfD-a. Tu se vidi i kakva je simbolika planirana – „plavo drvo masline sa slovima“ – ali i dodatni detalji o osnovama rada.

„Asocijacija služi umrežavanju i saradnji političkih aktera, kao i udruživanju izabranih zvaničnika na evropskom, nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou država članica Evropske unije, ali i trećih zemalja – svih onih koji slede zajedničke političke ciljeve i podržavaju politički program“, navodi se u statutu. U pozivnom pismu na osnivačku sednicu takođe se ističe da politički program mora „apsolutno“ da sadrži posvećenost vrednostima EU. Prema statutu, to uključuje i ljudsko dostojanstvo. U Nemačkoj je, inače, Služba za zaštitu ustava ocenila da su političari AfD-a u svojim izjavama više puta narušavali ljudsko dostojanstvo.

Napuštanje grupe „Identitet i demokratija“

Alternativa za Nemačku je godinama bila članica poslaničke grupe „Identitet i demokratija“ (ID) u Evropskom parlamentu – koja je takođe osnovala evropsku stranku. AfD je već dobijala sredstva na taj način, jer je bila članica evropske stranke ID godinu dana. Ali, neposredno uoči evropskih izbora u junu ove godine morala je da napusti „Identitet i demokratiju“ zbog optužbi protiv njena dva glavna kandidata na izborima, Maksimilijana Kraha i Petra Bistron. Zato je AfD bila prinuđena da se reorganizuje.

Vodeća francuska desničarska političarka Marin Lepen dugo je pozivala lidere AfD-a da se deradikalizuju. Na kraju je odlučujuća stvar bio intervju Maksimilijana Kraha, u kojem Lepen, kao i mnogi drugi, očigledno nije videla samo trivijalne izjave o SS-u. Krah je to negirao.

Bilo je i oštrih kritika na račun drugog evropskog kandidata, Petra Bistrona. Nedavno je bio pod istragom, između ostalog i zbog sumnje za pranje novca i podmićivanje u vezi s ruskom mrežom uticaja. Bistron je ocenio da je tu reč o kampanji protiv njega, ali AfD nije dozvolila da se njena dva vodeća evropska kandidata posle toga pojavljuju u predizbornoj kampanji.

Kakvu su ulogu odigrali kontroverzni političari?

Zato je još jedno iznenađenje to što se Bistron ipak sada pominje u dokumentima. A u njima se pojavljuje i jedan drugi političar koji je takođe kontroverzan: Frank Pazeman, bivši poslanik Bundestaga iz Magdeburga, koji je izbačen iz stranke 2020. zbog optužbi za antisemitske izjave. Pazeman je godinama bio i neformalni finansijski menadžer formalno raspuštenog, desničarsko-ekstremističkog dela stranke pod imenom „Krilo“.

Prema informacijama novinara WDR i NDR, Izvršni odbor AfD-a na saveznom, nemačkom nivou, između ostalog je tražio da se Bistron i Pazeman izjasne „da li su, i ako jesu iz kog razloga, i ako da, u čije ime su vodili pregovore s mogućim evropskim partnerskim partijama AfD-a o osnivanje nove evropske stranke“.

Petr Bistron negira bilo kakvu umešanost i ističe da nema nikakve veze s tim. Frank Pazeman nije bio dostupan za novinare. Alternativa za Nemačku takođe nije reagovala, prenosi DW.