Alternativni način sahranjivanja voljenih: Njujork legalizovao kompostiranje ljudi

Pomenuti zakonodavni potez čini ovu državu šestom koja je to učinila od 2019. godine, te daje Njujorčanima pristup alternativnoj, zelenoj metodi sahrane koja se smatra ekološki prihvatljivom.

Ali pokojnici se ne mogu jednostavno baciti na gomilu komposta, objašnjava Gardijan, već ostaci moraju biti dostavljeni korporaciji na groblju koja je sertifikovana kao objekat za smanjenje organskih materija, na odgovarajući način smeštena i provetrena, i koja ne sadrži „baterije, neku vrstu ćelije za napajanje, radioaktivni implantat ili radioaktivni uređaj”.

Vašington je postao prva država koja je legalizovala ljudsko kompostiranje 2019. godine, zatim Kolorado i Oregon 2021. godine, zatim Vermont i Kalifornija kasnije 2022. godine. Njujorški zakon, A382, prošao je obe skupštine tokom leta.

U većini slučajeva, pokojnik se stavlja u poluotvorenu posudu za višekratnu upotrebu koja sadrži odgovarajuću miksturu – iver, lucerku ili slamu – idealnu za mikrobe da obavljaju svoj posao.

Na kraju procesa, proizvodi se nagomilani kubni jar zemlje guste hranljivim materijama, što je ekvivalentno 36 vreća zemlje koje se zatim mogu koristiti kao đubrivo.

„Svaku stvar koju možemo da uradimo da odvratimo ljude od betonskih obloga i otmenih kovčega i balzamiranja, trebalo bi da uradimo i da budemo podrška“, rekla je Mišel Menter, menadžerka u rezervatu prirodnog groblja Greensprings u centru Njujorka.

Hočul se našla u političkoj dilemi oko ovog pitanja. Rekla je da je ponosna Amerikanka irskog porekla i da je često govorila o tome kako su njeni irski, katolički koreni uticali na njene političke stavove.

Katolici države Njujork ohrabrili su sledbenike crkve da izvrše pritisak na Hočul da stavi veto na zakon. Organizacija je tvrdila da celokupan proces „ne pruža poštovanje telesnim ostacima“, pisao je portal Katolički kurir.

„Proces koji je savršeno prikladan za obrezivanje povrća nije nužno prikladan za ljudska tela“, rekao je u saopštenju Denis Poust, izvršni direktor organizacije.

S druge strane, umetnički kolektiv „Orden dobre smrti“ pozvao je guvernerku da stavi svoj potpis i ponudio je seriju ukrasnih, obojenih kartica sa natpisima „Kompostiraj me“ i „Želim da budem drvo“.

Drugi su tvrdili da ljudi žele metod u skladu sa načinom na koji su živeli svoje živote.

„Kremacija koristi fosilna goriva, a sahranjivanje koristi mnogo zemlje i iza sebe ostavlja mnogo ugljenika“, rekla je Katrina Spade, osnivačica „Recompose“, zelene pogrebne kuće u Sijetlu koja nudi kompostiranje ljudi.

„Za mnoge ljude ‘pretvaranje’ u tlo koje se može pretvoriti u baštu ili drvo je prilično uticajno“, rekao je Spade za Asošijeted pres.

Drugi pioniri prirodne organske redukcije nude ne samo usluge kompostiranja ljudi, zelene sahrane i kremaciju u vodi.

Zagovornici teramacije kažu da je proces ekonomičan i ekološki, pri čemu se telo transformiše za šest do osam nedelja.