Alžir danas obeležava 60 godina nezavisnosti, još uvek otvorene rane kolonijalizma

Posle gotovo osam godina rata između alžirskih pobunjenika i francuske vojske, oružje je utihnulo 18. marta 1962. prema uslovima istorijskog Evijanskog sporazuma. Na taj način je otvoren put za proglašenje nezavisnosti Alžira 5. jula iste godine, koje je odobreno nekoliko dana ranije sa 99,72 odsto glasova na referendumu o samoopredeljenju.

Alžirske vlasti planiraju proslavu 60. godišnjice sa velikom pompom, sa impozantnom vojnom paradom u glavnom gradu, prvom posle 33 godine.

Tokom večeri je predvidjena i predstava u operi koja će prepričati istoriju Alžira tokom hiljadu godinu. Vlasti su osmislile i poseban logo, kružnog oblika sa 60 zvezdica i sloganon „Slavna istorija i nove era“.

Nezavisnost je izvojevana posle sedam i po godina rata koji je ostavio stotine hiljada mrtvih, što je Alžir učinilo jedinom bivšom francuskom kolonijom u Africi 1960-ih koja se oružjem oslobodila od francuske kontrole.

Medjutim, 60 godina posle završetka kolonizacije, rane ostaju otvorene jer Francuska isključuje bilo kakvo „pokajanje“ ili „izvinjenje“, iako je francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) u svom prvom mandatu započetom 2017. godine nastojao da umiri bolno sećanje nizom simboličnih gestova.

Francuska vlada otvorila je 2020. godine oko 100 arhivskih dosijea o nestalima tokom Alžirskog rata. Makron je u septembru 2021. uputio u ime Francuske izvinjenje harkijima, alžirskim borcima koji su bili u sastavu francuskih oružanih snaga za vreme Alžirskog rata (1954-162), a kasnije su zaboravljeni u Francuskoj.

Stručnjak Atman Mazuz (Athmane Mazouz) ocenio je da su „odnosi izmedju sistema vlasti u Alžiru i zvanične Francuske bili isprekidani krizama i navodnim pomirenjima od nezavisnosti Alžira“.

Mnogi u Alžiru strahuju da će u Makronovom drugom predsedničkom mandatu, njegova politika pomirenja sa Alžirom biti dovedena u pitanje posle postignutog uspeha ekstremne desničarske stranke Nacionalno okupljanje na nedavno održanim parlamentarnim izborima.

Liderka te stranke Marin Le Pen (Marine) izjavila je u martu da je francuska kolonijalizacija doprinela razvoju Alžira. Ona zamera Makronu jer se „njegova politika sastoji u tome da život provede izvinjavajući, ne tražeći ništa zauzvrat od alžirske vlade koja nastavlja da vredja Francusku“.

Od kraja rata za nezavisnost Alžira, Francuska i Alžir održavaju istovremeno bliske i složene odnose uz pozadinu burnog pomirenja. Te dve zemlje imaju jake ekonomske veze, dobru saradnju obaveštajnih službi, ali bolnu kolonijalnu prošlost. A u Francuskoj živi i velika alžirska zajednica.