Amazonska prašuma za 18 godina izgubila površinu jedne Španije

Tako je najveća prašuma na svetu postala manja za osam odsto, navodi se u danas objavljenom izveštaju Amazonske mreže za društveno-ekološke geografske informacije (Raisg).

„Amazon je mnogo ugroženiji nego pre osam godina“, navodi se u izveštaju Raisg, kolektiva istraživača i nevladinih organizacija koji je sličnu studiju objavio 2012. godine.

Izveštaj pod naslovom „Amazon pod pritiskom“ ukazuje na „napredak rudarskih aktivnosti, infrastrukturnih projekata, kao i na ponovni porast šumskih požara“.

Amazon obuhvata devet zemalja: Brazil, Kolumbiju, Peru, Boliviju, Ekvador, Venecuelu, Surinam, Gvajanu i Francusku Gvajanu, sa oko 47 miliona stanovnika, uključujući mnoge domorodačke zajednice.

Tokom proučavanog perioda, 2003. je bila najgora godina po krčenju šuma, sa posečenih 49.240 kvadratnih kilometara.

Krčenje šuma je potom opalo, dostigavši najniži nivo u 2010. godini (17.674 kvadratnih kilometara), pre nego što se ponovo ubrzalo od 2012. godine.

Brazil ima 62 odsto prašume Amazona, ali više od 85 odsto ukupnog krčenja šuma bilo je na teritoriji te zemlje, sa 425.051 kvadratnih kilometara posečene šume od 2000. do 2018. godine.

Stanje se dodatnno pogoršalo od izbora 2019. ekstremnog desničara Žaira Bolsonara (Jair) za predsednika Brazila, te je doplo do otvaranja za rudarstvo i poljoprivredu i zaštićenih područja i teritorija autohtonih stanovnika.

Snimci satelita brazilskog Nacionalnog instituta za svemirska istraživanja ukazuju da je uništeno 11.088 kvadratnih kilometara šume od avgusta 2018. do jula 2019. godine, što je najviše u poslednjih 12 godina.

U izveštaju se dodaje da su šumski požari takođe doprineli uništavanju Amazona, a najviše ih je u Boliviji.

„Od 2001. godine godišnje je u proseku spaljeno 169.000 kvadratnih kilometara prašume Amazona, uključujući 26.000 kvadratnih kilometara u zaštićenim područjima ili na autohtonim teritorijama“, navodi se u izveštaju.