Ambasador Austrije: Pomoći ćemo Srbiji da se oporavi od krize

Uveli smo „rotacionu shemu“, kako bismo omogućili zaposlenima da nastave da obavljaju najvažnije zadatke iz ambasade. Što se mene tiče, nastavio sam da radim iz kancelarije, kako bih uspeo da ostvarim zadatke koji su preda mnom. U proteklih nekoliko sedmica naš glavni fokus bio je da pomognemo austrijskim građanima u Srbiji, kao i srpskim građanima sa stalnim prebivalištem u Austriji da se vrate, ukoliko je to potrebno. Zahvaljujući našem odličnom timu u ambasadi, ali i velikoj podršci srpskih vlasti, uspeli smo da pomognemo mnogim takvim osobama – kaže u razgovoru za Danas Nikolaus Luteroti, ambasador Austrije u Srbiji, upitan kako provodi ove dane i kako je ambasada na čijem je čelu organizovala rad tokom aktuelne pandemije.

Naš sagovornik ukazuje da je Ekonomsko odeljenje ambasade “u čestom kontaktu sa velikom austrijskom poslovnom zajednicom u Srbiji, u cilju pružanja podrške i informacija o situaciji na terenu”.

„Takođe, naš Kulturni forum je veoma brzo razvio kulturni program u kojem možemo da uživamo onlajn, od kuće. Ova nova situacija takođe ima svojih pozitivnih strana. Omogućila mi je da provodim znatno više vremena sa porodicom, u čemu zaista uživam“, ističe ambasador Luteroti.

* Austrija je počela da ublažava striktne mere, koje je uvela kako bi se izborila sa virusom korona. Šta mislite o načinu na koji se Srbija bori sa kovidom 19?

– Ovo je zdravstvena kriza bez presedana koja nas je sve „izbacila iz koloseka“. Verujem da su medicinski stručnjaci u mnogo boljoj poziciji da procene način na koji je Srbija odgovorila na krizu. Ali, zasigurno, Srbija je brzo reagovala na veoma tešku situaciju, i sa mnogo odlučnosti i energije, na osnovu saveta koji su dali epidemiolozi i stručnjaci za javno zdravlje. I, izgleda, na osnovu dostupnih javnih brojki, da se Srbija kreće u pravom pravcu, naročito ako uzmemo u obzir broj novoinficiranih. Takođe sam stekao utisak da su ljudi u Srbiji disciplinovani i da poštuju mere predostrožnosti koje je propisala vlada. To je ključni faktor da bi se ograničilo širenje virusa i omogućilo da mere postepeno budu ublažene. U Austriji, vlada je počela da ukida mere na kontrolisan način, i to će nastaviti da čini samo ukoliko broj novoinficiranih bude držan pod kontrolom. Pored postepenog ponovnog otvaranja javnog života, Austrija je, dakle, osnažila mere za otkrivanje novoobolelih, i pruža veći i brži pristup testiranju, kao i brže rezultate testiranja. Vlada se, takođe, oslanja na volju i disciplinu ljudi koji žive u Austriji da se i u budućnosti pridržavaju mera predostrožnosti.

* Kako gledate na izjave srpskih zvaničnika o pomoći koja je tokom pandemije stigla iz EU i Kine? Slažete li se sa pojedinim diplomatama, poput Karla Bilta, koji tvrde da Srbija favorizuje kinesku pomoć?

– Ova kriza je pogodila Evropu na nezapamćen i prilično neočekivan način i mi moramo da imamo na umu da smo svuda videli ogroman i iznenadni pritisak na naše zdravstvene sisteme i lance snadbevanja medicinskom opremom. Iako smo svesni određene „ranjivosti“ u globalnoj logistici i rutama snadbevanja, takođe smo videli značaj međunarodne solidarnosti i pomoći, na multilateralnom i bilateralnom nivou. Međunarodna podrška i pomoć su najvažniji u borbi protiv pandemije i njenih ekonomskih posledica na nacionalnom nivou. Evropska unija i njene države članice prednjače u finansijskoj pomoći, od 15,6 milijardi evra za druge države širom sveta, uključujući Srbiju, kako bi im pomogle u naporima da se izbore sa mnogim posledicama ove krize. Što se tiče Srbije, EU je brzo pokrenula veoma značajan paket pomoći Srbiji za prevazilaženje vanredne okolnosti i za oporavak, u vrednosti od 93,4 miliona evra. Od tih 93,4 miliona evra, 15 miliona evra je dostupno odmah, za medicinsko snadbevanje i logistiku. Na primer, 15 transportnih letova platila je EU da dopreme medicinsku opremu Srbiji iz različitih delova sveta, uključujući opremu iz Kine, a 78 miliona evra je raspoređeno za program ekonomskog oporavka Srbije. Takođe, EU je obećala da će izdvojiti 290 miliona evra za ceo region Zapadnog Balkana. Istovremeno, važno je imati na umu da se delotvorna pomoć ne odnosi samo na pomoć u vanrednim okolnostima, već i na dugoročnu podršku i investicije. Samo jedna ilustracija: EU je pomogla Srbiji da poboljša i unapredi svoj zdravstveni sistem od 2003, izdvajajući gotovo 250 miliona evra, što je omogućilo Srbiji da bude mnogo bolje pripremljena da odgovori na aktuelnu krizu. Takođe, činjenica da EU trgovinski partner Srbije “broj jedan” i da su EU i njene države članice najveći investitori u Srbiji, garantuje logistiku za trgovinsko snadbevanje u ovim teškim sedmicima, čak i ako su putovanja ograničena. Srpska vlada je prepoznala ogromnu podršku koja stiže iz EU i izrazila je svoju zahvalnost. Predsednik Vučić je bio veoma jasan na nedavnom sastanku sa šefovima misija EU i izrazio punu zahvalnost i uvažavanje Srbije za podršku koju pruža EU.

* Da li vam je poznato koliko se srpskih građana vratilo u matičnu državu iz Austrije od izbijanja pandemije? Očekujete li da oni ostanu u Srbiji ili da se vrate u Austriju pošto se ovo stanje okonča?

– Nemamo tačne, pouzdane podatke o broju srpskih državljana ili austrijskih državljana srpskog porekla koji su se vratili u Srbiju, ali možemo da pretpostavimo da je značajan broj njih to učinio, budući da imamo veliku srpsku zajednicu u Austriji, gotovo 300.000 ljudi. Takođe očekujemo da će većina njih želeti da se vrati i nastavi da obavlja svoje poslove i dužnosti. To će biti izazov, ne samo za njih lično, već i za vlasti u Srbiji i Austriji, kao i za države sa kojima se graničimo. Suviše je rano da pravimo bilo kakve prognoze jer mnogo toga će zavisiti od epidemiološke situacije u ovim državama u narednim danima, te od mera preduzetih da se ponovo otvori javni život, uključujući granice, a da se, istovremeno, održi pod kontrolom širenje kovida 19. Ali, dozvolite mi da naglasim da je srpska zajednica u Austriji važan i visoko cenjen deo našeg društva i da predstavlja najvažniju sponu između naših dveju zemalja.

* Da li je Austrija spremna da pomogne Srbiji da umanji ekonomske posledice korona krize?

– Naravno, Austrija će biti spremna da pomogne Srbiji da se izbori sa krizom. Važan i delotvoran način biće obnavljanje protoka ljudi i roba, trgovine i investicija. Austrija je među glavnim investitorima u Srbiji već godinama. Sa gotovo 450 kompanija u Srbiji koji zapošljavaju više od 18.000 ljudi, Austrija će odigrati svoju ulogu u ekonomskom oporavku nakon pandemije. Mnoge od ovih kompanija dugo su prisutne u Srbiji i ostajale su u Srbiji i tokom prethodnih kriza. Ubeđen sam da će isto učiniti i ovog puta, jer je velika većina austrijskih kompanija investirala u Srbiji na duži rok i nije ovde zarad brze dobiti. Kao država članica EU, Austrija značajno doprinosi preko fondova EU, iz kojih su raspoređena sredstva da bi se podržao oporavak Srbije. Austrija, takođe, pomaže Srbiji preko Mehanizma za civilnu zaštitu EU.

* Pojedini posmatrači tvrde da ova pandemija može da vodi raspadu EU. Smatrate li da je Unija dovoljno jaka da se izbori sa posledicama kovid-krize? Kako će EU izgledati posle pandemije?

– Iskreno verujem da je EU dovoljno snažna da se oporavi od krize. Globalne krize – samo se setite finansijske i krize evra, na primer, sve su bile izazovne i podsticale su diskusije i bojazni o kapacitetu EU da se sa njima izbori. Na kraju, osmislili smo nova rešenja. EU će to nastaviti da čini i tokom ove krize i tokom kriza u budućnosti. Što se tiče odgovora zdravstvenih sistema na ovu krizu, važno je razumeti da su za to nadležne države članice. Dakle, svaka država članica odgovorila je u skladu sa svojom nacionalnom situacijom i sposobnostima. Uprkos tome, države članice EU brzo su pokazale međusobnu solidarnost. Austrija je, na primer, zbrinula pacijente na intenzivnoj nezi iz Italije i Francuske. Institucije EU su takođe brzo osmislile program za ekonomski oporavak i podršku. Lideri EU redovno diskutuju o tome kako prevazići ekonomske posledice pandemije. Ukoliko se osvrnete na diskusije o setu mera za ekonomski oporavak u EU, možete da vidite ozbiljnost sa kojom sve države EU pristupaju ovom ogromnom izazovu. Mi sada radimo na osmišljavanju fonda za oporavak, što je potpuno novi mehanizam. Takođe, predstojeća konferencija o budućnosti EU biće dobra prilika da se diskutuje o kritičnim pitanjima. Austrija je predložila da u diskusije budu takođe uključene lekcije naučene iz odgovora na pandemiju kovida 19. I, ne treba da zaboravimo: iako se EU suočava sa značajnim ekonomskim gubicima, to takođe važi za gotovo sve države, uključujući Kinu i SAD. Duboko sam uveren da će se EU dobro izboriti sa ovom krizom.

Migracije ostaju izazov

* Migracije su „goruće pitanje“ u Austriji. Strahujete li od obnavljanja migrantske krize?

– Migracije su bile izazov pre pandemije i nema razloga da očekujemo da će to prestati da budu nakon pandemije. Situacija u zemljama porekla se nije popravila. Naprotiv. Većina država se suočava sa dodatnim vanrednim okolnostima, izazvanim pandemijom kovida 19, kao i njenim ekonomskim posledicama. Stoga, i dalje postoji potreba da se bez odlaganja obrati pažnja na migrantske tokove, da se otklone  osnovni uzroci migracija i da se unaprede životni uslovi u zemljama porekla.