Ambasador „iskrivljuje stvarnost“

U reakciji se tvrdi da kiparski ambasador u navedenom intervjuu za Danas „iskrivljuje stvarnost“ na podeljenom ostrvu i navodi da su „partnerstvo kojim je Republika Kipar stvorena, u skladu sa međunarodnim ugovorima 1960. godine, uništili kiparski Grci 1963. uzurpirajući titulu „Vlade Kipra“, izbacujući silom oružja kiparske Turke iz državnih organa, podvrgavajući ih etničkom čišćenju“.

Prenosimo reakciju zvaničnika TRNC Kudreta Ozersaja:

„Turska je, u skladu sa pravima i obavezama iz 1960. godine, kao država garant, intervenisala na Kipru 1974. godine, nakon pokušaja grčkog udara na Kipru, čiji je cilj bio pripajanje Grčkoj i tako spasila kiparske Turke potpunog uništenja. Nijedna rezolucija Saveta bezbednosti UN ne karakteriše legitimnu intervenciju Turske kao „invaziju“ i njeno naknadno prisustvo na ostrvu kao „okupaciju“. Kiparski Turci imaju nacionalne veze, kao i odlične bilateralne odnose sa Turskom, kao dva strateška partnera. Međutim, odluke o našoj zemlji donose demokratski izabrani predstavnici TRNC, zrele i potpuno nezavisne države. Ironično je, međutim, da, dok sa gnušanjem govore o našim odnosima sa Turskom, strana kiparskih Grka, nastavlja da nameće nehumanu i nepravednu izolaciju kiparskih Turaka u svim sferama života, čineći tako Tursku našim najvažnijim izlazom u svet. Konferencija o Kipru u Kran Montani u 2017. propala je zbog činjenice da strana kiparskih Grka nije spremna da deli vlast i prosperitet sa stranom kiparskih Turaka, što je takođe zaključeno u izveštaju UNSG S / 2004/437. Kao što je izjavio bivši ministar spoljnih poslova kiparskih Grka Rolandis, da strana kiparskih Grka nije odbacila predloge za rešenje spora, 15 u poslednjih 50 godina, mnoga navedena pitanja bi bila rešena, uključujući bezbednost i valutu. Apsurdno je tvrditi da Turska koristi kiparske Turke kao izgovor za promociju sopstvenih interesa u regionu, dok sama administracija kiparskih Grka pokušava da uzurpira suvlasnička prava kiparskih Turaka, pravo koje priznaju sve strane. Strana kiparskih Turaka stalno ponavlja predloge kiparskim Grcima da sarađuju o ovom pitanju, ali su oni odbijeni. Stoga, s obzirom na nelegalne mere kiparskih Grka, kiparski Turci su morali da zaštite svoja prava kroz saradnju sa Turskom i izdavanje dozvole Turskoj naftnoj korporaciji. Dovoljno je napomenuti da Turska takođe ima prava koja se odnose na resurse ugljovodonika na istočnom Mediteranu u skladu s međunarodnim pravom. Strana kiparskih Grka ima koristi od sadašnjeg stanja i zato, na sve načine, izbegava dogovor koji će okončati za njih ugodnu situaciju. Ako je, kao što to međunarodna zajednica tvrdi, sadašnje stanje neprihvatljivo, mora preduzeti neophodne korake kako bi se omogućila saradnja kiparskih Grka i kiparskih Turaka u korišćenju resursa ugljovodonika oko ostrva.“