Ambasador Španije: Nadam se da strah neće voditi izolaciji i nacionalizmu

Mlade generacije u našem društvu misle da su stabilnost i bezbednost nešto zagarantovano. Ali ovaj virus nam je pokazao da u globalizovanom svetu u kome živimo, pretnje zdravlju i pandemije mogu preko noći da postanu stvarnost – rekao je u razgovoru za Danas španski ambasador Raul Bartolome Molina.

* Kakva je trenutna situacija u Španiji?

– Španija je bila jedna od najpogođenijih zemalja pandemijom, između ostalog i zbog činjenice da je druga najposećenija zemlja na svetu. Ipak, Španija je reagovala brzo i profesionalno na ovu ogromnu zdravstvenu pretnju, i zahvaljujući svom sistemu javnog zdravlja – Svetski ekonomski forum ga je označio kao jednog od najboljih na svetu – posvećenosti zdravstvenih radnika, kao i solidarnosti i odgovornosti njenih građana bila je kadra za zaustavi širenje virusa. Sada ubiramo plodove striktnih mera koje je vlada Španije usvojila, tako da smo uvereni, premda su brojke i dalje visoke i moramo da ostanemo oprezni i razumni, da smo na dobrom putu da konačno pobedimo epidemiju.

* Ministarstvo zdravlja je najavilo da će sprovesti kampanju masovnog testiranja i borbe protiv epidemije – možete li da nam kažete nešto o tome?

– U cilju odgovornog ublažavanja preventivnih mera i povratka u normalan život pre svega je ključno da se stekne realna slika o širenju virusa među stanovništvom i o nivou imunizacije društva u celini. U tom smislu, vlada je već doznačila preko 2,8 miliona testova za otkrivanje antitela svim autonomnim zajednicama – ukupno ih je 17 – od pet miliona koliko ih je nabavila. Namera je da se potvrde sumnjivi slučajevi zaraze, što nam omogućava da geografski i društveno steknemo realnu sliku zaraze među našim građanima. Kada budemo imali iscrpnu informaciju, moći ćemo na najbolji i najsvrsishodniji način da odlučimo kako da ukidamo uvedene mere. Vlada je već najavila da će to biti postepen i asimetričan proces, budući da situacija nije ista u svim regionima, niti je bila.

* Vlada je produžila trajanje vanrednog stanja do 9. maja, ali već je krenulo određeno popuštanje restrikcija – za kada se očekuje dodatno relaksiranje mera?

– Kada se suočimo sa ovakvom vrstom pretnje, moramo da budemo veoma oprezni i mudri kako ne bismo prerano relaksirali mere. Drugi talas zaraze bi značio da je naša borba protiv virusa bila uzaludna. U tom smislu, smatram da je prerano da iznosim detaljan raspored kada bi naš život mogao potpuno da se vrati u normalu. Međutim, predsednik vlade, Sančes, smatra da bi sredina maja mogla da bude predvidiv scenario za dalje relaksiranje mera, ukoliko virus korona nastavi da ima trenutnu opadajuću tendenciju. Bezbednost i dobrobit ljudi su prevashodni prioritet vlade. Sledstveno tome, brzoplete odluke koje bi mogle da ugroze zdravlje naših građana ne mogu da se donose u ovoj zdravstvenoj krizi.

* Kako će izgledati „dan posle“ pandemije?

– Izvlačimo lekcije iz svake teškoće i ja se nadam, čim pandemija bude prevaziđena, da će biti veće saradnje i solidarnosti među zemljama u pogledu zdravstvenih i sanitarnih pitanja. Ali isto tako moraćemo da radimo rame uz rame kako bismo prebrodili ekonomske posledice pandemije u svakoj pojedinačnoj zemlji. Ja se uistinu nadam da se strah od neke nove pandemije neće pretvoriti uzajamno nepoverenje, izolaciju i nacionalizam. Međupovezan svet se pokazao kao blagotvorniji i prosperitetniji za naša društva od bilo kog drugog, premda uvek ostaju mnogobrojni izazovi na koje moramo zajednički da odgovaramo.

* Kako se pandemija odražava na EU, kada znamo da je već bilo nekih problema u bloku?

– Istorija EU je istorija konstantnih preokreta, ali je istovremeno i projekat čiji su stubovi solidarnost i saradnja u saznanju da smo zajedno jači. Stoga, možemo da kažemo da je Evropska unija više nego korisna za prevazilaženje krize. Ako bacimo brzi pogled na bilo koji arhiv ili biblioteku, naići ćemo na hiljade primera u kojima se tvrdi da je evropski projekat ugrožen, pa čak i da je jednom nogom u grobu. Ali 60 godina nakon potpisivanja Rimskih ugovora, EU je dokazala da je solidan projekat, da preživljava svaku krizu i da postaje snažnija posle svake prepreke na koju naiđe na svom putu.

* Na koji način EU pokazuje solidarnost sa zemljama našeg regiona koje nisu njene članice, uključujući i Srbiju?

– Evropska unija počiva na načelu solidarnosti, koja je iznad pojedinačnih država članica zato što stabilnost i blagostanje nisu mogući u okviru EU ukoliko su njeni susedi u nevolji. Za kovid 19, EU je odvojila preko 410 miliona evra za pomoć Zapadnom Balkanu, a Evropska komisija je najavila svoju spremnost da ukine restrikcije uvoza medicinske opreme za ovaj region. U slučaju Srbije, kao njen najveći donator i partner, EU je doznačila 15 miliona evra neposredne pomoći za zdravstveni sistem i još 78,4 miliona pomoći za društveni i privredni oporavak. Finansirala je pet kargo letova kojima je transportovano preko 280 tona medicinske opreme koju je nabavila Srbija, a 4,9 miliona je doznačeno za nabavku medicinskih sredstava namenjenih ugroženim grupama u društvu.