Ambasador Švedske: Povratak u normalu trajaće nekoliko godina

To je rekao u razgovoru za Danas švedski ambasador Jan Lundin, odgovarajući na pitanje kako se njegova zemlja bori protiv pandemije virusa korona.

* Kakva je trenutna situacija sa pandemijom u Švedskoj?

– Kao i većina drugih evropskih zemalja, i Švedska je teško pogođena virusom korona. Trenutno je, čini se, epidemija dostigla „vrhunac“ i po statistikama došla do nivoa na kojem manje od 70 ljudi dnevno premine od virusa, što je situacija slična kao u drugim zemljama zapadne Evrope, ali lošija nego kod naših nordijskih suseda, da ne pominjem Srbiju. Ovaj nivo bi mogao da potraje nekoliko sedmica pre nego što krene u opadanje. Nažalost, virus je pronašao put do mnogih ustanova za brigu o starim licima, te je među pacijentima starijim od 70 godina preminulo mnogo onih koji su zaraženi. Uvedena je zabrana poseta u domovima za stare kako se situacija ne bi dodatno pogoršala.

* Šta su specifičnosti švedskog odgovora na pandemiju?

– Nije uveden formalno obavezujući policijski čas, ali starijim osobama i drugima koji spadaju u rizične grupe je upućena snažna preporuka da izbegavaju društvene kontakte i da preduzmu druge mere tako da što više smanje rizik od infekcije. Kontroverzno, škole su ostale otvorene – pošto se deca dobro bore protiv virusa – iako srednje i više obrazovne ustanove uglavnom rade onlajn. Da bi se omogućilo da zdravstveni sistem funkcioniše bez opterećenja, mobilisane su vojne bolnice za hitne situacije, a vojna logistika se koristi za transport pacijenata sa odeljenja intenzivne nege u dostupne objekte širom Švedske. Čini se da je naš sistem zdravstvene zaštite uspeo da izbegne da bude preopterećen usled virusa, i intenzivna nega je dostupna za sve kojima je potrebna. Ipak, porast broja smrtnih slučajeva sa uobičajenih 250 dnevno u Švedskoj na preko 300, koliko trenutno ima, naravno nije dobra situacija. Kako bi ublažila pad potražnje i ekonomsku krizu izazvanu epidemijom virusa i posledičnim restrikcijama, švedska vlada je uvela brojne mere čiji je cilj podrška privatnom sektoru i suzbijanje masovnih otpuštanja i bankrota. Za sada, mere podrške iznose oko dva odsto BDP-a.

* Kako pandemija utiče na Evropsku uniju s obzirom na probleme u bloku od ranije?

– To je teško reći. Jasno je da EU nije bila dovoljno dobro pripremljena da se nosi sa ovom krizom koja je po karakteru globalna i jedinstvena. Bilo je šokantno videti kolikom brzinom su zatvorene granice i aerodromi na početku krize, čak i one između zemalja članica EU. Krize su, međutim, ono što ima tendenciju da podstiče dalju integraciju EU. Prema tome, možemo očekivati dodatna poboljšanja u saradnji zdravstvenih sistema EU u budućnosti, tamo gde to ima smisla.

* Kako će izgledati „dan posle“ pandemije?

– „Dan posle“ će, verujem, biti postepen proces, tokom kojeg je ključno pitanje kako izbeći ponovno pojavljivanje virusa korona i sličnih virusa. Pričinjena je velika ekonomska šteta. Ali, uz pravu vrstu politika javnog finansiranja, trebalo bi da bude moguće ubrzo ponovo pokrenuti uspavanu proizvodnju i uslužne kompanije. To nije rat u kom je uništena infrastruktura. Infrastruktura je još tu i čeka da bude ponovo pokrenuta. Osim toga, naučićemo neke nove stvari, kao što je na primer još šira upotreba interneta, i samim tim ćemo postati još efikasniji. Na duže staze, ovo ne može da naškodi ekonomiji, moglo bi čak i da je učini „zelenijom“. Ali povratak u „normalu“ u smislu BDP-a po glavi stanovnika će verovatno potrajati nekoliko godina, kao što je bio slučaj i sa finansijskim šokom 2008.

* Kako izgleda solidarnost EU prema zemljama u našem regionu koje nisu članice, uključujući Srbiju?

– To pitanje je možda bolje postaviti Delegaciji EU kada se radi o detaljima, ali jasno je da je EU svesna činjenice da je solidarnost sa zemljama koje su kandidati neophodna i da, kako je jednom rekao pokojni nemački ministar spoljnih poslova Hans-Ditrih Genšer, Evropskoj uniji ne može da bude dobro ako i njenim susedima nije dobro. EU je dodelila preko sto miliona evra kao podršku za Srbiju kroz takozvani program IPA, što je Srbiji pomoglo da kupi neophodnu medicinsku opremu u inostranstvu i da donekle ublaži finansijski udar koje osećaju male i kompanije srednje veličine. Kada se upućuju pohvale drugim donatorima poput Kine, Rusije i Sjedinjenih Država, ne treba zaboraviti fundamentalnu dugoročnu podršku koju obezbeđuje EU, koja inače iznosi blizu 200 miliona evra godišnje, ne računajući bilateralnu pomoć zemalja članica kao što je Švedska. Švedska godišnje investira oko 13 miliona evra u reforme u Srbiji, a trenutno razgovaramo o tome da li bi deo ove podrške trebalo preusmeriti sa institucionalnog na ekonomski razvoj, s obzirom na ekonomsku štetu koju epidemija pričinjava Srbiji. Uveren sam da i drugi donatori razmišljaju u sličnom pravcu.