Ambasador Turske: Pokazali smo solidarnost i odgovornost

Turska nema problema sa bolničkim kapacitetima, stopa popunjenosti bolnica nije prelazila 62-63 odsto, a država pokriva troškove lečenja svih građana bilo da su osigurani ili ne. U Turskoj je inače zabranjeno prodavanje zaštitnih maski. Država ih deli besplatno.

* Koje su glavne mere koje je vaša zemlja preduzela u borbi protiv pandemije?

– Povećan je broj testiranja i koristimo najsavremeniju tehnologiju i metode epidemiološkog ispitivanja. Na ovaj način je epidemija u velikoj meri stavljena pod kontrolu. Sve obrazovne ustanove su organizovale nastavu na daljinu, osobama starijim od 65 godina i mlađim od 20 godina, kao i onima koji imaju hronične bolesti su ograničeni izlasci. Preduzete su mere kako bi se građanima obezbedila fizička distanca u otvorenim i zatvorenim javnim mestima, ulasci u zemlju i putovanja su ograničeni. Međunarodni letovi su otkazani sa izuzetkom kargo i evakuacionih. Međugradski prevoz je takođe ograničen. Zahvaljujući preduzetim merama, broj novih slučajeva, potreba za intenzivnom negom i broj smrtnih slučajeva počinje da se stavlja pod kontrolu. Pandemija je bila test za zdravstveni sistem naše zemlje i kompleks novootvorenih gradskih bolnica koji je još jednom pokazao da smo uspešni u ovoj oblasti. Pored toga, sposobnost koordinacije centralnih i lokalnih uprava u vanrednim situacijama i bogatstvo ljudskih resursa daju nam snagu da prebrodimo ovaj težak period.

 * Kako su preduzete mere uticale na ekonomiju i život građana?

– Što se tiče socijalnih i ekonomskih problema izazvanih pandemijom, ni Turska nije izuzetak. Baš kao i u Srbiji, pandemija je donela bol prvenstveno osobama bliskim zaraženim i preminulim. Uprkos svim poteškoćama, naš narod se u velikoj meri pridržava društvenih i fizičkih mera izolacije. Turski narod je još jednom pokazao duh solidarnosti i društvene odgovornosti koji je bio prisutan i u teškim danima u prošlosti. Da bi se šteta u ekonomiji svela na minimum, stupio je na snagu paket mera koji je usvojen u Skupštini. Većina javnih potraživanja je odložena na tri meseca. Kako bi se zaštitili zaposleni, preduzete su sveobuhvatne mere, kao što su naknade za skraćenje radnog odnosa, mesečna novčana podrška zaposlenima koji su poslati na neplaćeno odsustvo i zabrana otpuštanja tokom tri meseca.

 * Da li će i kako turski turizam preživeti ovu godinu?

– Globalno ograničenje putovanja utiče na Tursku kao turističku zemlju. Naš turistički sektor će takođe imati koristi od ekonomskih mera koje su stupile na snagu. U okviru mera specifičnih za ovaj sektor, pojedine naknade i plaćanje udela prihoda vezanih za zakup hotela odloženi su za tri meseca, boravišna taksa je ukinuta, a stopa PDV-a u domaćem avioprevozu je smanjena sa 18 na jedan odsto tokom tri meseca. Nadamo se da će epidemija biti vrlo brzo poražena i nestrpljivo očekujemo da i ove godine ugostimo naše prijatelje iz Srbije i da sa njima podelimo naše more i sunce.

* Da li ste zadovoljni regionalnom i saradnjom sa EU u suzbijanju epidemije? Turska je poznata kao veliki proizvođač medicinske opreme. U vreme pandemije ste ne samo prodavali medicinsku opremu već i slali humanitarnu pomoć mnogim zemljama.

– Od prvog dana epidemije, naša zemlja tesno sarađuje sa svojim međunarodnim partnerima i organizacijama. Kao i svaka država koja se suočava sa sve većim brojem zaraženih, dajemo prednost medicinskim potrebama naših građana. Međutim, u okviru svojih mogućnosti, dajemo sve od sebe i da pomognemo drugim zemljama. Do sada smo ispunili molbe 44 od 116 zemalja. Dajemo prednost najmanje razvijenim zemljama. Podaci o pomoći nas dovode na treće mesto, iza Kine i SAD. Kao zemlja koja je prihvatila veliki broj izbeglica, naglašavamo potrebu da u našim naporima da pomognemo uzmemo u obzir stanje zemalja kojima je potrebna pomoć.

* Kakve se kratkoročne i dugoročne promene mogu očekivati na svetskoj političkoj sceni nakon pandemije?

– Iako se brzina epidemije usporava, nije teško predvideti da će se socijalni i ekonomski efekti fizičke izolacije i ograničenja putovanja zadržati još dugo. Zabrinjavajuće su procene da će efekti epidemije u Africi i nerazvijenim zemljama predstavljati još veći i dugoročniji izazov. Epidemija je pokazala neophodnost efikasnog i iskrenog dijaloga između zemalja. Efikasnost međunarodnih organizacija je počela više da se dovodi u pitanje. Čak su se i zdravstveni sistemi zapadnih zemalja suočili sa velikim izazovom. Svetska ekonomija će ove godine doživeti udarac koji će prouzrokovati teškoće u životima mnogih ljudi. Važno je zato makar zaštititi međunarodne lance snabdevanja, nastaviti sa međunarodnom trgovinom i kargo prevozom. Ovo je takođe od ključnog značaja za obezbeđivanje medicinske opreme i hrane. Gledajući ostale pogubne događaje u istoriji, verujem da su rasprostranjena predviđanja koja kažu da posle epidemije „ništa neće više biti isto“ preuveličana. Ipak, verujem da odluke koje će biti donete na kratke ili duge staze imaju potencijal da utiču na političku, ekonomsku i socijalnu dinamiku. Možda ne one same već u interakciji sa već postojećom dinamikom.

Pomoć Srbiji i Balkanu

– Turska je pozitivno odgovorila na molbe za pomoć svih zemalja Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju. Bili smo među prvim zemljama koje su pružile podršku Srbiji, poklonili smo joj 2.000 setova za testiranje, 100.000 maski, 2.000 zaštitnih odela. Takođe, firma „Tašjapi“, koja je jedan od turskih investitora u Srbiji, donirala je 25 kreveta za intenzivnu negu, pet respiratora i drugu zaštitnu opremu za bolnicu „Dragiša Mišović“. U Sandžak smo poslali šleper sa mobilnim rendgen aparatom, 20.000 maski, 1.000 zaštitnih odela, mašinama za pranje i sušenje veša, kao i higijenskom i medicinskom opremom, nabavljenom posredstvom „Prijatelja Sandžaka“ i tursko-srpskog poslovnog saveta DEIK osnovanog u našoj zemlji – naglašava ambasador Bilgič.