Ambasador Ukrajine u Srbiji: Radimo na ubrzavanju kontakata predsednika Zelenskog i Vučića

Govoreći o bilateralnim odnosima Srbije i Ukrajine, naš sagovornik je takođe istakao:“Mi čekamo aktivaciju našeg dijaloga, mi smo imali taj dijalog pre nego što je počeo ovaj rat, pre 2014, i moja je dužnost da ubrzam naše kontakte u svim sferama“.

Upitan koliko je, prema njegovim informacijama, Ukrajinaca poginulo, koliko ih je ranjeno, a koliko raseljeno tokom ruske invazije na Ukrajinu, koja je počela pre gotovo 600 dana, Tolkač navodi: „To je teško pitanje za nas jer mi ne možemo sada da procenimo sve naše tragedije, pre svega smrt naših civila i dece. Ali, najpre bih želeo da kažem, to nije samo 600 dana ovog rata. Ovaj rat je počeo 2014, kada su ruski agresori došli na Krim i u Donbas. Ali, sada imamo više od pet stotina dece koja su stradala u našoj državi, kao i više od 10.000 civila koji su ubijeni, a oko 16.000 ranjenih. Nažalost, jedine informacije koje imamo su one koje potiču od UN organizacija o Ukrajini, i nisu precizne. Te cifre, nažalost, mogu da budu i mnogo mnogo veće“.

Ukrajinski ambasador dodaje:“Mnogi Ukrajinci su raseljeni. Više od od 10 miliona ljudi raseljeno je u našoj državi, i emigriralo je u druge države, kao izbeglice. Ova cifra veoma varira, jer su se mnogi vratili iz izbeglištva, pa se ne može veoma precizno izračunati. Ali, mislim da je to više od 10 miliona ljudi“.

Upitan o ljudima iz Ukrajine koji su došli u Srbiju od februara 2022. sagovornik Demostata ukazuje:“Danas u Srbiji imamo više od 6.000 ljudi koji su zatražili privremeno prebivalište ovde. Takođe, u Vranju imamo centar koji je specijalno namenjen za smeštaj Ukrajinaca. Tamo se nalazi oko 60 osoba, pre svega žena sa decom i starijih osoba. Mnogi ljudi su ovde u Srbiji, naročito u Beogradu, i to je, okvirno, 6.000 ljudi. Znam da je granice sa susednim državama EU i sa Srbijom prešlo oko 25.000 Ukrajinaca… Neki od njih imaju rođake ili prijatelje ovde, i kod njih su smešteni, ali, kao što sam pomenuo već, oko šezdesetoro Ukrajinaca je u Vranju. Želeo bih da iskoristim ovu priliku da zahvalim vašoj Vladi što je obezbedila zaista dobre uslove za ove ljude – oni imaju hranu, mogućnost da žive u dobrim uslovima, deca mogu da idu na sport, tako da smo veoma zahvalni, to su jedni od najboljih uslova, ne samo na Balkanu, nego uopšte u svetu“.

Odgovarajući na pitanje da li je nezadovoljan zbog činjenice da Srbija nije uvela sankcije Rusiji i kako gleda na izjave pojedinih ukrajinskih poslanika da bi Ukrajina trebalo da prizna Kosovo, Tolkač napominje:“Vidite, pre svega, na zvaničnom nivou mi uvek navodimo od početka, od 1999. godine, da podržavamo teritorijalni integritet Srbije. Taj stav se nikad nije promenio kada je reč o našem predsedniku, ministru spoljnih poslova. Dakle, zvanično ne priznajemo Kosovo kao nezavisnu državu i uvek podržavamo teritorijalni integritet Srbije“.

– Drugo, danas kada imamo agresiju punog obima koju sprovodi Ruska Federacija naš narod uvek se osvrće unaokolo i pita pre svega svoje poslanike, svoje predstavnike u parlamentu: Zašto mi ne želimo da podržimo Kosovo, kad Kosovo nas potpuno podržava? Ponekad je veoma teško dati celovit odgovor, da je to međunarodni zakon i međunarodni principi koji obavezuju. Da, pojedini naši poslanici jesu pokrenuli ovo pitanje, ali na temelju toga što Kosovo potpuno podržava Ukrajinu. Mi bismo takođe cenili kada bismo videli kako i Srbija potpuno podržava Ukrajinu. To ne samo da bi izazvalo zadovoljstvo kod nas, već bismo i jasno shvatili da nas cela Evropa podržava. Bez političke, ekonomske i druge podrške Ukrajincima bi bilo veoma teško da istraju u ovom ratu, objašnjava ambasador Ukrajine.

Tolkač je prokomentarisao i podatak da je velika većina prorežimskih medija u Srbiji proruski orijentisana, što je praćeno antizapadnim narativom, a osvrnuo se i na rusku kampanju dezinformisanja u našoj državi.

– Mogu da Vam kažem da smo mi, Ukrajina, izgubili vreme. Bili smo uvereni da ćemo time što podržavamo Srbiju i mi imati podršku Srbije u svim sferama. Mi smo izgubili vreme i time dali šansu Rusima da ojačaju uticaj u Srbiji. A naše zapadne kolege takođe su, nažalost posvetile mnogo više pažnje ekonomskim pitanjima – investicijama, ekonomskoj podršci za rast Srbije. Ovaj rat se ne vodi samo oružjem, već i informacijama. Mislim da treba da ubrzamo taj proces (informisanja) i jedan od razloga zbog kojih sam danas ovde jeste da prenesem prave, istinite informacije o Ukrajini i ratu, konstatuje sagovornik Demostata.

Upitan da li očekuje da će Ukrajina postati članica NATO u bliskoj budućnosti, imajući u vidu stav pojedinih zvaničnika Alijanse da će se to dogoditi tek kada se završi rat u Ukrajini, Tolkač kaže: „Ovo pitanje je veoma teško za nas, jer se ponekad tvrdi da bi bilo bolje da se to desilo ranije. Godine 2008. imali smo šansu da se pridružimo NATO“.

– Ja ne volim taj izraz „širenje NATO“. Nije to „širenje NATO“ jer svaka država može sama da odluči kako će graditi svoju odbranu. U ovom slučaju mislim da su baltičke države, kao i istočnoevropske, pokušale da se sakriju pod taj kišobran jer su videle neprijatelja na Istoku, naročito Rusku Federaciju. Za Ukrajinu bi bilo bolje da se što pre pridruži NATO, jer bi u tom slučaju imali veću ekonomsku i vojnu pomoć. Mnogi Ukrajinci su stradali u ovom ratu i nakon toga je postalo jasno da je to jedan od glavnih razloga zašto je to (članstvo) toliko važno, ocenjuje ukrajinski ambasador.

Odgovarajući na pitanje da li bi NATO trebalo da se više angažuje i pomogne Ukrajini, Volodimir Tolkač

ističe:“Zaista, NATO nas je podržao. Mi smo veoma zahvalni NATO na tome. Bez te podrške Ukrajini bi bilo veoma teško da istraje u ovoj borbi protiv ruskih agresora. Kada neko pokuša da naglasi: „ovo je rat NATO i Rusije“, to je laž, koja je najpre došla od ruskih novinara, od ruske propagande. Ukrajina sada u ovom ratu pokušava da istraje i ne brani samo sebe, iako, prvenstveno brani sebe, već brani i druge evropske države od agresora. Mnoge istočnoevropske države mogu posle Ukrajine biti napadnute od strane ruskih fašista i njihove ideologije“.

– Na našu sreću, mi osećamo tu podršku (NATO), nama je ta podrška potrebna. Da nismo imali nove tenkove, nove sisteme za vazdušnu odbranu, izgubili bismo još više vojnika i civila. Mi smo zahvalni, pre svega NATO, državama Alijanse, kao i drugima koji nas podržavaju u ovom ratu, naglašava on.

Povodom odluke Alijanse da pošalje dodatne trupe na Kosovo, ukrajinski ambasador kaže:“Vidite, pre svega treba sačuvati mir. Mir u svim evropskim državama, jer bez mira nema nam ni razvoja.Vidimo da su mnoga sela i gradovi u Ukrajini potpuno uništeni od strane ruskih agresora. Kako da se odbranimo? Imam dobar primer za vas. Više od 10 godina naši mirotvorci su štitili srpske enklave na Kosovu. To je bilo dobro za sve nas“.

– Sledeće sedmice ću posetiti KFOR na njihov poziv. Jedanaest godina smo mi to radili. Bez NATO-a, bez KFOR-a, bilo bi teško braniti se, jer neko danas nastoji da izazove krvavi konflikt, ne samo u Ukrajini, već i u drugim delovima Evrope, naročito u balkanskim zemljama, jer bi to skrenulo pažnju sa jednog konflkta. Hajde da budemo smireni i da pokušamo da očuvamo mir na sve načine na koje možemo, ocenjuje Tolkač.

Povodom činjenice da se u Srbiji često zaboravlja podatak da su i i Ukrajinci učestvovali u oslobađanju Beograda u oktobru 1944, kao i to što su ukrajinski visoki zvaničnici posetili Beograd tokom NATO bombardovanja 1999. godine, Tolkač konstatuje:“To je stara priča, ali zaista Ukrajina je tada počela da pruža podršku Beogradu. Naš tadašnji ministar spoljnih poslova, gospodin Boris Tarasjuk, osvežio je moje sećanje kada mi je rekao: „Sećam se kad smo došli u Srbiju i pokušali da zaustavimo bombardovanje“.

– On (Tarasjuk) je ovde bio sa ministrom odbrane, i oni su pokušali da izdejstvuju nekakav kompromis. Nažalost, Milošević tada nije bio spreman da to učini. Danas je crni humor veoma popularan u Ukrajini i ja sam čuo od gospodina Tarasjuka: „Ja sam došao da zaustavim rat, ali moja poseta je donela samo bombe srpskom narodu, i, nažalost, moja poseta nije imala nikakav pozitivan rezultat“, ispričao je ambasador Ukrajine.

Komentarišući godinu 2030, kao novi mogući datum za proširenje Unije, ambasador Ukrajine ističe da se „nada i veruje“ da će i Ukrajina i Srbija postati članice EU u tom roku, jer je to jedini način na koji ove države mogu da se razvijaju u ovoj situaciji. Sećam se vremena kada je i Rusija pokušavala da uspostavi veoma bliske veze sa Evropskom unijom, a sada, nažalost, uvek tvrdi da smo privilegovani, Ukrajina i druge postsovjetske države. Mi smo zbog Rusije „zamrznuti“ u ovom procesu (pristupanja Uniji), a Rusija u kreiranju svoje spoljne politike nikada nije pitala druge. Mi imamo naše stabilne prioritete, a EU je jedan od naših prioriteta i potrudićemo se da to što pre ostvarimo”, poručuje Tolkač.