Ambasadori SAD savetuju EU da obustavi projekat Severni tok 2

Više od deset evropskih zemalja tri četvrtine svojih energetskih potreba za zemnim gasom trenutno „pokriva“ gasom iz Rusije. To te američke saveznike čini ranjivim, jer im Moskva u svakom trenutku može prekinuti isporuke. Ruski predsednik Vladimir Putin u više navrata je pokazao da zna da koristi gas i kao oružje. On je susednim zemljama zavrnuo slavine za dostavu gasa 2006, 2009, 2014. – i poslednji put u martu prošle godine.

Zavisnost Evropske unije od ruskog gasa predstavlja rizik – i za Evropu i za čitav Zapad. I čini nas manje bezbednim. Zbog gasovoda Severni tok 2 Evropa će samo još više biti podložna ruskim ucenama na području energetike. Evropa međutim mora da zadrži kontrolu nad svojom energetskom bezbednošću.

Obuzdati ruski uticaj

Nemojte na načinite grešku: Severni tok 2 će doneti mnogo više od ruskog gasa. Ruska moć i ruski uticaj će, preko Baltičkog mora, „poteći“ sve do Evrope. A gasovod će omogućiti Moskvi da dodatno potkopa suverenitet i stabilnost Ukrajine.

Zauzvrat će Evropa godišnje da šalje milijarde evra u Moskvu i tako će indirektno da finansira rusku vojnu agresiju na mestima kao što su Ukrajina i Sirija. Osim toga, tako će se finansirati i ruske fabrike trolova i dezinformacija na internetu, koje za cilj imaju demokratske institucije u Evropi i SAD. Finalizacija projekta Severni tok 2 i uvoz dodatnog ruskog gasa u Evropu doprineće finansiranju još veće ruske agresije na Starom kontinentu.

Mi moramo da ukažemo na odgovornost Rusije u njenim zlonamernim akcijama: 24 ukrajinska mornara od novembra prošle godine čame u ruskom zatvoru. To su mornari koji su hteli da prođu kroz Kerčki moreuz, kroz vodeni put kojim su, na osnovu zakona, smeli legalno da plove. Dozvoliti Rusiji – koja pomno prati reakciju – da u sadašnjoj situaciji nastavi da gradi Severni tok 2, odaslalo bi apsolutno pogrešnu poruku.

Nemci i drugi bi trebalo ozbiljno da shvate zabrinutost njihovih suseda. Mišljenje Evropske unije je nedvosmisleno: više od polovine zemalja-članica EU već se javno izjasnilo protiv Severnog toka 2. U svojoj rezoluciji od 12. decembra, Evropski parlament zahteva da se okonča dalja izgradnja gasovoda i on se osuđuje kao „politički projekat koji predstavlja pretnju za evropsku energetsku bezbednost“. Vlada Danske već je dokazala da poseduje pravi instinkt . ona je donela odluku da se temeljno istraže spoljnopolitički i bezbednosno-politički efekti projekta. Pozdravljamo izjavu danskog šefa diplomatije Andersa Samuelsena koji je rekao da je, zbog ruske agresije, teško zalagati se za ruski gasovod u danskim teritorijalnim vodama

Istovremeno, čuju se i glasovi koji tvrde da je sada već prekasno da se Severni tok 2 zaustavi. To jednostavno nije istina. Izgradnja gasovoda nije ni blizu kraja, on nije ni blizu puštanja u pogon. Evropa još uvek ima vremena da to reguliše i zaustavi projekat gasovoda – ali vreme ističe.

Novi pristup

Evropska unija bi trebalo da preradi smernice zaključene u okviru Trećeg energetskog pakta iz 2009, kako bi zakoni EU važili i za projekte poput Severnog toka. Zašto bi neka preduzeća poput Gasproma koja nisu iz EU, smela da izobličavaju tržišnu utakmicu, a dok se istovremeno pridržavaju nižih standarda od evropskih firmi? Od tih revizija profitirali bi svi Evropljani, kroz veću transparentnost, jačanje energetske sigurnosti, bolje poslovanje s dobavljačima gasa koji su iz zemalja van EU.

Evropski parlament i Evropska komisija podržavaju tu reviziju, baš kao i većina zemalja u Savetu EU. Ali odlučujuće će biti kako će se pozicionirati Nemačka i druge ključne zemlje, poput Francuske.

Neće biti jednostavno odreći se Severnog toka 2, ali nikad nije lako uraditi pravu stvar. Ono što će Evropa time da izgubi, na drugoj strani će da dobije jer će da poraste energetska bezbednost na kontinentu. Da li Evropa zaista želi da bude zavisna od zemlje koja je nedavno upotrebila hemijsko oružje da ubije jednog svog političkog protivnika u Evropi? Od zemlje koja je prodrla na tlo jedne suverene države i ilegalno anketirala njenu teritoriju? Od zemlje koja je nad Ukrajinom srušila malezijski putnički avion na letu broj 17, ubivši pritom 298 nedužnih civila?

Evropske vlade trebalo bi da pokažu da su solidarne s Ukrajinom i da se brinu oko očuvanja interesa svojih građana — i da doprinesu tome da se konačno okonča taj loše koncipirani projekat. Evropa ne bi trebalo dobrovoljno da se odrekne kontrole nad svojom energetskom bezbednošću i da je prepusti protivniku. Gašenjem projekta, odaslala bi se jasna poruka da Moskva neće nekažnjeno proći zbog svoje agresije protiv susedne zemlje i zbog mešanja u naše demokratije.

Autori ovog teksta su ambasadori SAD u Nemačkoj Ričard Grenel, Danskoj Karla Send i pri Evropskoj uniji Gordon Sondlend.