Americi u špijuniranju Evrope pomagala danska služba

Izveštaji o tome da je NSA špijunirala saveznike Sjedinjenih Država prvi put su se pojavili 2013. zahvaljujući otkrićima uzbunjivača Edvarda Snoudena, koji je prvi objavio informaciju da su SAD špijunirale Angelu Merkel, ali, kako piše Politiko, u novoj istrazi čiji su zaključci objavljeni u nedelju, saopšteni su detalji o navodnoj podršci koju je pružila Odbrambena obaveštajna služba (FE) Danske.

Citirajući više neimenovanih izvora, danski javni servis DR i druge medijske organizacije u Nemačkoj, Francuskoj, Norveškoj i Švedskoj javile su da je u jednoj povreljivoj danskoj obaveštajnoj analizi napravljen pregled odnosa NSA sa FE od 2012. do 2014. godine.

U ovom takozvanom izveštaju Dunhamer, čiju su izradu pokrenula četiri specijalna agenta FE posle Snoudenovih otkrića i završen je 2015, utvrđeno je da je NSA mogla da koristi danske sisteme za prisluškivanje preko podmorskih internet kablova, uz znanje i pristanak Danske.

Novi izveštaj, koji je podeljen sa više evropskih novinskih agencija, navodi da je NSA imala pristup tekstualnim porukama i razgovorima više istaknutih zvaničnika tako što se priključila na danske internet kablove u saradnji sa FE.

Ovo je navodno omogućilo američkoj službi da sakupi podatke koristeći telefonske brojeve političara kao parametre u pretrazi, objavio je danski javni servis.

U medijskim izveštajima opisuje se sistem dansko-američke saradnje koji je korišćen za nadzor i skladištenje podataka iz podvodnih internet kablova.

Danski javni servis DR navodi da je u tu svrhu čak bio izgrađen centar za podatke u jednoj danskoj obaveštajnoj jedinici na ostrvu Amager, južno od Kopenhagena.

Merkel je navodno bila među metama, kao i njena nekadašnji rival u borbi za kancelarsko mesto, socijaldemokrata Per Štajnbrik.

DR je naveo i da su drugi visoko rangirani zvaničnici bili nadgledani iz Francuske, Norveške i Švedske, iako oni nisu imenovani.

Danska obaveštajna služba navodno je pomogla američkoj agenciji i da špijunira danska ministarstva spoljnih poslova i finansija, kao i danskog proizvođača oružja.

Kada je saznao za špijunske operacije protiv njega, Štajnbrik je razgovarao sa nemačkim članovima istraživačkog tima i rekao da “politički to smatra skandalom”, prenosi Dojče vele.

Iako je prihvatio da su zapadnim državama potrebne funkcionalne obaveštajne službe, činjenica da su danske vlasti špijunirale svoje partnere pokazala je “da rade na svoju ruku”, rekao je Štajnbrik.

Ni Merkel ni Štajnmajer nisu “ništa znali” o špijunskim operacijama koje su izvodili vodeći danski vladini zvaničnici.

Portparol je rekao da je kancelarka obaveštena o ovim otkrićima medija.

Kako piše Dojče vele, danski stručnjak za operacije tajnih službi Tomas Vegener Fris veruje da je FE bio suočen sa izborom sa kojim će globalnim partnerima bliže sarađivati.

“Doneli su jasnu odluku da rade sa Amerikancima i protiv svojih evropskih partnera”, rekao je on za NDR.

Patrik Zensburg (CDU), koji je predvodio nemački parlamentarni odbor za istragu skandala u vezi sa špijuniranjem NSA, kaže da je važno je da se shvati šta motiviše tajne službe.

“Tu se ne radi se o prijateljstvu niti o moralu – radi se o interesima”, rekao je on za NDR.

Kada su ih novinske organizacije koje sprovode istragu kontaktirale, nemačke, švedske i norveške vlasti su navele da nisu imale saznanja o zaključcima izveštaja danske obaveštajne službe, dok je kancelarija francuskog predsednika odbila da odgovori, prenosi Politiko.

Danska ministarka odbrane Trine Bramsen odbila je da za DR da komentar, napisavši samo da je “sistematsko prisluškivanje bliskih saveznika neprihvatljivo”.

Medijska istraga je sprovedena u saradnji sa francuskim listom Mond i nemačkim Zidojče cajtungom, nemačkim servisima NDR i WDR, kao i javnim servisima iz Švedske (SVT) i Norveške (NRK).

Nakon Snoudenovih izveštaja 2013, Obama se obavezao da će zaustaviti špijuniranje saveznika.

Mond navodi da nije jasno da li se špijuniranje uz pomoć danskih sistema dogodilo pre ili posle ovog obećanja.